Dodatno, već tokom maja Evropa se suočila sa svojim prvim toplotnim talasom, a ako se uz uzmu u obzir i uticaji El Ninja i sličnih pojava koje pojačavaju vremenske ekstreme - dolazimo do situacije koja govori u prilog da je pred nama verovatno jedno veoma toplo leto.
Ipak, dok se u javnosti već govori o "rekordno toplom letu", uglavnom se razmišlja o štetnosti sunčevih zraka i visokim temperaturama tokom dana. Mnogi i ne razmišljaju o kasnim noćim satima, i temperaturama koje ne padaju ni tokom dela dana kada bi one trebale da budu prijatne i podnošljive.
Šta je to tropska noć?
Meteorolozi izraz "tropska noć" koriste kada temperatura vazduha tokom cele noći ne padne ispod 20 stepeni Celzijusovih. U gradovima, posebno tamo gde ima mnogo betona i malo zelenih površina, zgrade i asfalt tokom dana upijaju toplotu.
Temperature noću teže "padaju" i tokom ekstremnih vrućina tokom dana neretko ostaju iznad dvadesetog podeoka. Ono što je posebno zabrinjavajuće, poslednjih godina tropske noći postaju sve češće širom Evrope (i sveta).
Na prvi pogled razlika između 18 i 22 stepena možda ne deluje velika. Međutim, za ljudski organizam ona je značajna.
Zašto su ovakve noći problematične?
Tokom dana naše telo ulaže veliki napor da održi normalnu telesnu temperaturu. Krvni sudovi se šire, srce radi intenzivnije, a znojenje pomaže da se višak toplote oslobodi.
Noć bi prema logici, trebalo da bude period oporavka. Kada temperatura padne, organizam se hladi, srce i krvni sudovi odmaraju, a san omogućava regeneraciju. Međutim, tokom tropskih noći taj proces je poremećen i naše telo nastavlja da se bori sa viškom toplote čak i dok spavamo.
Zbog toga su san i oporavak manje kvalitetni, a organizam u naredni dan ulazi umoran i dodatno opterećen već od ranog jutra. Upravo zato nekoliko uzastopnih tropskih noći može da bude opasnije nego jedan veoma vruć dan.
Šta je kumulativno toplotno opterećenje?
Stručnjaci koriste izraz "kumulativno toplotno opterećenje" u situacijama kada se efekti toplote "nagomilavaju" iz dana u dan.
Zamislite da organizam svakog dana dobije određenu "dozu" toplotnog stresa. Ako se tokom noći ne rashladi dovoljno, deo tog opterećenja ostaje. Sledećeg dana na njega se nadovezuje novo izlaganje vrućini i posle nekoliko takvih dana, naše telo nema dovoljno vremena za oporavak.
Zbog toga se tokom dugotrajnih toplotnih talasa povećava broj ljudi u hitnim službama usled dehidracije, iscrpljenosti, poremećaja rada srca, problema sa bubrezima ili toplotnog udara.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da kombinacija veoma toplih dana i toplih noći predstavlja veliki zdravstveni rizik.
Kako pomoći organizmu tokom tropskih noći?
Najvažnije je da telu omogućimo da se rashladi. Stručnjaci preporučuju provetravanje stana tokom noći i ranih jutarnjih sati, zamračivanje prostorija tokom dana, dovoljno tečnosti, laganu odeću i izbegavanje većih fizičkih napora u najtoplijem delu dana. Čak i nekoliko sati provedenih u klimatizovanom ili rashlađenom prostoru značajno smanjuje opterećenje organizma.
Toplotni talasi nisu opasni samo zbog visokih dnevnih temperatura. Ponekad upravo noći koje ne donose osveženje predstavljaju najveći izazov po zdravlje.
(EUpravo zato/WHO)