Tvrdnja je izazvala burne reakcije naučnika, lekara i javnosti.
Izveštaj pod nazivom "Živeti duže i bolje", koji stoji iza Oksfordovog projekta o dugovečnosti, pokušava da promeni način na koji razmišljamo o starenju. Autori tvrde da mnogi ljudi i dalje veruju kako su bolesti poput dijabetesa, srčanih problema ili demencije gotovo neizbežan deo starosti, i da genetika određuje našu sudbinu mnogo više nego što je to zaista slučaj.
Njihova poruka je jasna: način života ima daleko veći uticaj nego što mislimo. Kao ključne faktore navode kvalitetan san, redovno kretanje, ishranu sa što manje prerađene hrane, kontrolu stresa, prestanak pušenja i ograničavanje alkohola.
Posebno se ističe istraživanje zasnovano na podacima iz britanske baze UK Biobank, koje je na osnovu podataka za skoro pola miliona ljudi pokazalo da okruženje i životne navike imaju znatno veći uticaj na starenje i preranu smrtnost nego genetika.
Ali upravo tu počinje kontroverza.
Mnogi stručnjaci smatraju da je opasno teme o zdravlju i dugovečnosti svoditi samo na "ličnu odgovornost". Kritičari upozoravaju da takav pristup zanemaruje činjenicu da nemaju svi iste mogućnosti za zdrav život, od pristupa kvalitetnoj hrani i zdravstvenoj zaštiti, do sigurnog posla, vremena za odmor ili života bez hroničnog stresa.
Ipak, bez obzira na kontraverzu, jedno je jasno: moderna nauka sve više pokazuje da starenje nije samo pitanje godina.
Zanimljivo je da neka novija istraživanja ukazuju da na naše zdravlje u starosti ne utiču samo ishrana i vežbanje. Naučnici sa Londonskog univerzitetskog koledža nedavno su otkrili da bavljenje umetnošću, pevanjem, plesom ili kreativnim hobijima usporavaju biološko starenje gotovo jednako kao prestanak pušenja.
Genetika jeste deo priče, ali nije cela. Na naše zdravlje utiču i svakodnevni izbori koje pravimo, ali i svet u kom živimo. A granica između lične odgovornosti i odgovornosti društva verovatno nikada nije bila važnija tema nego danas.
(EUpravo zato/Gardijan)