Ovaj datum nam pruža priliku da se podsetimo istorije duvana koja u Srbiji datira još od vremena Turaka i 17. veka, njegovih efekata na telo i aktuelnih statistika koje ilustruju koliko velik zdravstveni i društveni problem jeste duvanski dim.
Kako je sve počelo i kuda nas je odvelo?
Duvan je biljka koja potiče iz Južne Amerike, vekovima pre dolaska Evropljana, lokalna plemena koristila su ga tokom obreda i kao lek. U 15. veku, stiže u Evropu i brzo postaje popularan među aristokratijom, a potom i ostatkom društva.
Tokom 19. i 20. veka, industrijska proizvodnja dovela je do masovne proizvodnje cigareta, ali i do zdravstvenih problema koje smo tek skoro počeli ozbiljno da sagledavamo i borimo se protiv njih.
Duvanski dim je kompleksna mešavina hemijskih supstanci: sadrži preko 7.000 komponenti, od kojih je najmanje 70 kancerogeno. Pored kancera pluća, duvanski dim dokazano izaziva još najmanje 16 vrsta kancera (usne duplje, grla, jednjaka, pankreasa i drugih organa).
Spisak se tu ne završava, lekari sugerišu da on utiče i napojavu: respiratornih bolesti (poput hroničnog bronhitisa i hronične opstruktivne bolesti pluća, kao i povećanog rizika od infekcija disajnih puteva), kardiovaskularnih bolesti (poput ateroskleroze, srčanog udara, povišenog krvnog pritiska), ali i povećanog rizika od moždanog udara.
Pored direktnih uticaja koji ostavljaju trajne posledice na naše zdravlje, duvanski dim utiče i na naš izgled. Vremenom, konzumacijom ili izloženošću nikotinu, naša koža brže stari, zubi žute, a desni propadaju.
I na kraju, što više konzumiramo duvan, veća je zavisnost, što prestanak pušenja predstavlja napornim i komplikovanim procesom za mnoge.
Statistika u Srbiji
Podaci na sajtu Pregled svetske populacije, mogu se naći podaci vezani za 2026. godinu. Srbija se nalazi u 5 zemalja sa najvećim udelom pušača, tačnije na 3. mestu (39 odsto), odmah iza Naurua (46,7 odsto) i Mjanmara (42,3 odsto).
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", problem pušenja je i dalje ozbiljan:više od trećine odraslih u Srbiji povremeno ili svakodnevno puši cigarete.
Svake godine od posledica upotrebe duvana u Srbiji umre više od 19.000 ljudi. U svetu od bolesti izazvanih duvanom godišnje umre više od 8 miliona ljudi, od čega veliki broj spada u grupu nepušača izloženih pasivnom dimu.
Borba protiv duvanskog dima nije samo zdravstveni cilj, već i društvena odgovornost. Kada smanjimo izloženost dimu, ne štitimo samo sebe, nego i najranjivije, decu, nepušače i zajednicu u celini.
(EUpravo zato/ WPR/ CRUK/ClevelandClinic/ WHO)