HPV virusom se tokom života inficira 90 odsto ljudi: Koji tipovi su niskorizični, a koji visokorizični?

Foto: Shutterstock

Postoji više od 200 tipova HPV virusa, koji se dele na niskorizične i visokorizične. Većina njih je bezazlena i organizam ih spontano eliminiše u roku od nekoliko meseci ili godina.

Međutim, mali broj takozvanih visokorizičnih tipova - među kojima su najpoznatiji HPV 16 i 18 - imaju sposobnost da dugotrajno opstanu u ćelijama i polako menjaju njihov biološki kod.

Spomenuti tipovi odgovorni su za gotovo sve slučajeve karcinoma grlića materice, ali i za deo karcinoma anusa, penisa, vagine, vulve i glave.

Koji tipovi HPV-a dovode do kojih vrsta karcinoma?

HPV jedan je od najvažnijih faktora rizika za nekoliko tipova karcinoma kod ljudi. Najpoznatiji su tipovi 16 i 18, odgovorni za oko 70 odsto svih slučajeva karcinom grlića materice, dok preostali visokorizični tipovi, poput 31, 33, 45 ili 52, izazivaju u 20 do 25 odsto.

Dugotrajna infekcija ovim virusima najviše ugrožava žene, ali virus se može nalaziti i kod muškaraca, koji ga pritom mogu preneti dalje.

HPV je takođe ključni uzročnik karcinoma vulve i vagine, gde tip 16 dominira, dok se povremeno pojavljuju i tipovi 18 i 33.

Rak anusa je gotovo uvek povezan s HPV-om 16, posebno kod muškaraca koji imaju seks sa drugim muškarcima i imunokompromitovanih osoba. Ostali visokorizični tipovi, poput 18, 31 ili 45, javljaju se u manjem broju slučajeva.

Kod muškaraca, HPV 16 je najčešći uzročnik karcinoma penisa, dok HPV-negativni oblici ovog tumora često nastaju usled hroničnih inflamacija.

Virus takođe igra ključnu ulogu u nastanku karcinoma grla i glave, gde se najčešće javlja u tonzilama i bazi jezika - dominirajući tipovi su HPV 16 i povremeno tip 18.

Kako HPV postaje rak?

Kod većine žena, infekcija HPV-om završava se bez posledica. Imuni sistem prepozna virus i ukloni ga pre nego što on napravi štetu.

Problem nastaje kada infekcija postane perzistentna, drugim rečima, kada virus ostane prisutan godinama u telu, često bez ikakvih simptoma.

Tada počinje proces koji ne boli i ne vidi se golim okom: virus ulazi u ćelije grlića materice i utiče na njegove mehanizme kontrole rasta.

Visokorizični HPV tipovi proizvode proteine koji ometaju prirodne "kočnice" ćelija, sisteme zadužene za popravku oštećenja i zaustavljanje nekontrolisanog rasta.

Vremenom, te ćelije počinju da se menjaju, iz zdravih u prekancerozne lezije. Ako se te promene ne otkriju i ne leče na vreme, one mogu prerasti u invazivni karcinom.

Ceo proces može trajati deset i više godina, ali ponekad, kod agresivnih infekcija (ređe), i znatno kraće.

Zašto je poželjno ići jednom godišnje kod ginekologa na kompletan pregled?

HPV se ne prenosi samo "rizičnim ponašanjem", niti pogađa mali broj ljudi. Prenosi se lako, često već pri prvom seksualnom kontaktu, i može biti prisutan čak i kada nema vidljivih simptoma.

Upravo zbog toga oslanjanje na osećaj "meni se to ne može desiti", predstavlja jedan od najvećih problema u borbi protiv karcinoma grlića materice.

Preskakanje redovnih pregleda i slab odziv na vakcinaciju HPV vakcinama znači oslanjanje na sreću, a ne nauku.

U svetu u kome postoji vakcina koja sprečava infekciju najopasnijim tipovima i skrining koji može da otkrije promene pre nego što postanu maligne, karcinom grlića materice je posledica propuštene prevencije.

Foto: Prevencija kao garancija

Izvor: WHO/PubMed/IACR/UICC

TAGOVI