Sredinom 20. veka naučnik Baruh Blumberg proučavao je genetičko-serološke varijacije proteina krvi u različitim populacijama. Jednog dana primetio je neočekivanu reakciju: serum jednog Aboridžina reagovao je sa antitelima prisutnim u krvi američkih pacijenata. Taj misteriozni marker nazvao je Australia antigen (AuAg).
U prvom trenutku, Blumberg nije bio siguran šta ovo otkriće znači. Međutim, dalja serološka ispitivanja pokazala su da se AuAg često javlja kod ljudi sa "serumskim hepatitisom", posebno onih sa oboljenjima jetre. Ovo je navelo američkog naučnika da se zapita: da li je u pitanju infekcija koja se prenosi krvlju i izaziva hroničnu bolest jetre?
Upravo će odgovor na to pitanje Blumbergu doneti Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu,1976. godine. Ali pre toga, bilo je potrebno dokazati da se zaista radi o virusu.
Naučnik David Dejn i saradnici posmatrali su serume pacijenata pod mikroskopom i identifikovali strukture koje će kasnije biti poznate kao Dejn čestica. Prisutna u uzorcima povezanim sa AuAg - postalo je jasno da je ova virusna struktura infekcija, koja je danas poznata kao hepatitis B. Jasna veza između serološkog markera, virusa i bolesti je uspostavljena.
Razvoj vakcine
Početkom 1980-ih razvijena je prva vakcina protiv hepatitisa B, zasnovana na ljudskoj plazmi, Heptavax-B, koja je imuni sistem učila da prepozna virus bez izazivanja bolesti. Nekoliko godina kasnije usledio je veliki tehnološki iskorak: naučnici su gen za HBsAg ubacili u kvasac, omogućivši proizvodnju istog virusnog površinskog antigena bez upotrebe ljudske plazme. Tako je nastala prva rekombinantna vakcina - Recombivax-HB, odobrena 1986. godine.
U Srbiji danas, aktivna imunizacija se sprovodi davanjem tri doze HB vakcine, koja se daje kao pojedinačna vakcina - Euvax B. Obavezna je za svu novorođenčad i decu u šestom razredu od 2002. godine, ali je dostupna i za sve ostale u zavodima za javno zdravlje.
Vakcina deluje tako što njen proteinski deo - antigen - "uči" imuni sistem da prepozna virus i stvori zaštitna antitela. U ovom procesu nastaju i ćelije memorije, koje mogu ostati aktivne decenijama i omogućiti brzu reakciju organizma pri kontaktu sa virusom. Zato je zaštita kod osoba sa zdravim imunitetom dugoročna, najčešće doživotna, bez potrebe za dodatnim dozama.
Zašto je važno vakcinisati se protiv hepatitisa B?
Danas je više od milijardu ljudi vakcinisano protiv hepatitisa B, ali oko 296 miliona i dalje živi sa hroničnom infekcijom. Infekcija hepatitisom B ostaje jedan od vodećih uzroka hepatocelularnog karcinoma, a godišnje oko 820.000 ljudi umre od komplikacija izazvanih virusom.
Kako bi se hepatitis B eliminisao do 2030. godine, SZO je postavila za cilj smanjenje novih infekcija za 90 odsto i smrtnosti za 66 odsto. Ključ ove strategije je široka primena vakcine odmah po rođenju - birth dose - jer se veliki deo hroničnih infekcija prenosi sa majke na dete.
Priča o vakcini protiv hepatitisa B nije priča o bolesti - već priča o evoluciji nauke i njenoj borbi protiv infekcije koja od pamtiveka prati čoveka. U 21. veku, vakcina i dalje ostaje najbolja prevencija protiv hepatitisa B.