Roditelji u Briselu sve češće pokušavaju da pojedine ulice pretvore u bezbedan prostor za igru, ali nailaze na brojne prepreke, od administracije i nedostatka podrške lokalnih vlasti do otpora vozača.
U utorak je pet popodne, a u Aveniji Leon Ujua u briselskom predgrađu Odergem petoro dece igra se u maloj ulici. Dobacuju loptu na mreži za svingbol, dok bicikli i mala kolica puna igračaka čekaju svoj red.
Automobilima je ulazak preprečen barijerom. Tokom jula i avgusta ova ulica je zvanično proglašena "ulicom za igru". Deca tako ponovo mogu da koriste prostor od devet ujutru do deset uveče, u skladu sa dogovorom stanovnika ulice.
Svakog leta stanovnici bilo kog dela regiona Brisela mogu da zatraže od svoje opštine da učini isto. Ipak, kako je Euractiv otkrio, inicijativa nije zaživela u meri u kojoj se očekivalo.
Američki istoričar Peter Norton u knjizi "Fighting Traffic", objavljenoj 2008. godine, opisuje kako je automobilska industrija promenila percepciju javnosti o ulici, od prostora namenjenog svima do mesta koje je sve više ličilo na "autoput".
Knjiga opisuje kako je automobilski lobi u Sjedinjenim Državama tokom dvadesetih godina prošlog veka ubedio političare da kriminalizuju pešake koji ometaju saobraćaj, čak im dajući pogrdni naziv "jaywalkers".
Iako je Evropa manje zavisna od automobila nego SAD, širom kontinenta se učvrstilo shvatanje da je prvenstveno na pešacima da budu oprezni i vode računa o automobilima.
Ali posle čitavog veka dominacije automobila na ulicama, otpor prema onome što se često naziva "kraljevstvo automobils" sve je veći, uključujući i sam Brisel, grad koji je sedište evropskih institucija.
Borba za ulice
Brisel je poslednjih godina zauzeo aktivniji pristup rešavanju saobraćajnih gužvi. Organizovane su kampanje koje ukazuju na zdravstvene posledice zagađenja iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem, dok se istovremeno promovišu prednosti "aktivnog prevoza" - bicikala, trotineta i pešačenja.
Takva politika već je promenila izgled grada. Pojavile su se pešačke zone i nove biciklističke staze, dok je regionalni plan mobilnosti Good Move doneo velike promene u organizaciji saobraćaja. Cilj je bio da se smanji broj automobila u centru grada i da se više prostora ustupi drugim učesnicima u saobraćaju.
"Ulice za igru" predstavljaju još jedan način da se poboljša bezbednost u naseljima i ojača osećaj zajedništva.
"Ulice za igru ljudima daju osećaj pripadnosti i mogućnost da prostor dožive kao svoj, što u Briselu često nedostaje", kaže Elke Van den Brant, ministarka za mobilnost, javne radove i bezbednost saobraćaja regiona Brisela, koja je na toj funkciji od 2019. godine.
Sa njom se slaže i Alis, mlada majka iz Odergema.
"Kada je ulica otvorena za igru, ljudi počinju da se osećaju kao zajednica", kaže ona. Kako objašnjava, roditelji mogu zajedno da nadgledaju decu dok se igraju, pa drugi roditelji dobijaju slobodno vreme da obave poslove kod kuće.
Međutim, ideja nije svima prihvatljiva.
Za mnoge roditelje zatvaranje ulice za saobraćaj predstavlja jednostavno i privlačno rešenje. Za deo vozača, međutim, ono je još jedan primer politike koja im oduzima prostor.
Brisel je već iskusio snažne reakcije na nove saobraćajne mere. Tokom sprovođenja plana Good Move, nezadovoljni stanovnici skidali su nove saobraćajne znakove postavljene u okviru reforme. Pitanje pristupa ulicama zato je izuzetno osetljivo, a "ulice za igru" dodatno mogu da prodube sukob između pešaka i vozača.
"Bilo bi dobro da se ovaj deo ulice zatvori za saobraćaj. Nema drveća, većina stanovnika nema dvorišta, a saobraćaj je veoma gust", kaže Sofi, majka koja živi u Ulici Emil Fero u Sen-Žilu.
Ali dok se ulice u Odergemu od 2013. godine redovno ustupaju deci, dva zahteva iz Sen-Žila da se ulice zatvore na samo nedelju dana su odbijena.
Štaviše, zahteva za formiranje "ulica za igru" u ovoj opštini gotovo da više nema.
To nije samo problem Sen-Žila. Euractiv je kontaktirao svih 19 opština u regionu Brisela i utvrdio da su ovog leta zahteve za ovakve ulice dobili samo Odergem, Sen-Žil i Iksel.
Aktivisti optužuju lokalne vlasti da se plaše reakcije vozača. Prošlog leta zabeleženo je više incidenata u kojima su vozači uklanjali barijere i pokušavali da prođu kroz zone u kojima su bili izvođeni radovi ili su ulice bile namenjene deci. Snimci sukoba između vozača i stanovnika brzo su se širili društvenim mrežama.
Možda upravo zbog toga lokalne vlasti gotovo da ne promovišu mogućnost koju su prvobitno zamislile kao priliku dostupnu svim stanovnicima Brisela.
Obrasci za prijavu često su skriveni duboko na opštinskim internet stranicama, rokovi se diskretno objavljuju u opštinskim biltenima, dok su objave na društvenim mrežama retke.
"Da su zaista posvećeni tome, da je to zaista projekat lokalnih vlasti, o ovome bismo viđali informacije svuda", kaže Reno Leman iz briselskog udruženja Les Chercheurs d'Air, koje se zalaže za održivu urbanu mobilnost i ukazuje na posledice automobilskog saobraćaja po decu.
Problem dodatno komplikuje činjenica da osoba koja podnosi zahtev mora sama da prikupi potpise najmanje polovine stanovnika ulice.
Umesto da opština obavesti stanovnike da je zahtev podnet i omogući im da eventualno ulože prigovor, teret organizacije praktično pada na roditelje.
A mnogi od njih jednostavno nemaju vremena za to.
Kada građani preuzmu inicijativu
Organizacija La Ville aux Enfants, koja se zalaže za vraćanje dece u javni prostor, poziva lokalne vlasti da preuzmu aktivniju ulogu.
"Uvek je najlakše prebaciti odgovornost na građane.Ovo je projekat grada, politički projekat. Ne može da zavisi samo od roditelja", kaže Dorote, jedna od članica organizacije.
Nevladine organizacije zato sve češće pokušavaju da popune prazninu koju ostavljaju javne institucije.
Udruženje Filter Café Filtré posebno je aktivno. Svakog leta organizuje aktivnosti u desetak ulica u Molenbeku koje se na nekoliko dana ili nedelju dana zatvaraju za saobraćaj. Ovog leta pretvorili su i trg Kolinjon u Šarbeku u veliko igralište.
Problem je, međutim, i u tome što nisu sve opštine jednako opremljene.
Odergem, na primer, obezbeđuje znakove koji upozoravaju vozače da je ulica zatvorena za saobraćaj i celoj akciji daje zvaničan izgled.
U Sen-Žilu to nije slučaj.
"Prošle godine smo morali flomasterom da napišemo 'Ulica za igru, grad Sen-Žil' na komadu kartona. Bilo je neverovatno da je to bilo prepušteno nama", kaže Sofi.
Za razliku od Odergema, u Sen-Žilu „ulice za igru" još nisu postale redovan deo školskih raspusta.
Kada je 2025. godine sproveden probni program, Sofi je primetila da su neki stanovnici oklevali da podrže zatvaranje ulice. Razlog, međutim, možda nije bio protivljenje samoj ideji, već činjenica da je opština gotovo uopšte nije promovisala.
"Kako su dani prolazili, stanovnici koje nismo dobro poznavali, a kojima se ideja zapravo veoma dopala, počeli su sami da postavljaju barijere kako bi sprečili saobraćaj", priseća se ona.
Zbog toga ne krije razočaranje što je gradska uprava ovog leta odbila nove zahteve.
Zašto neke opštine uspevaju?
Martine Malšalk, odbornica u Odergemu, smatra da su "ulice za igru" uspešne upravo zato što su u toj opštini već postale deo lokalne tradicije.
Lokalne vlasti veruju stanovnicima da će program koristiti odgovorno i spremne su da izdaju dozvolu za čitav period letnjeg raspusta, odnosno dva meseca.
Ove godine program je proširen i na uskršnji raspust.
Holandski politikolog i urbanista Marten Hajer za Euractiv kaže da su "ulice za igru" svojevrsni primer "taktičkog urbanizma" - privremenih promena javnog prostora koje vremenom postaju prihvaćene jer se ponavljaju.
Upravo privremenost može da bude ključ njihovog uspeha. Građani ne dobijaju utisak da im se ulica trajno oduzima, već da se prostor povremeno prilagođava potrebama zajednice.
Ipak, umesto da iskoriste svoju nadležnost i od jedne takve privremene mere naprave normalan deo života grada, većina briselskih opština i dalje okleva. U pitanju više nije samo prostor za dečju igru. To je borba za pitanje kome ulica zapravo pripada, automobilima ili ljudima koji u tim ulicama žive. Za roditelje u Briselu odgovor je sve jasniji: barem nekoliko sati dnevno, ulica bi trebalo da pripada deci.
(M.A./EUpravo zato/euractiv.com)