Iz godine u godinu, deca u Evropi su u sve lošijoj fizičkoj formi, što potvrđuje i najnovije istraživanje. Nova studija obuhvatila je period poslednjih 60 godina i pokazala da su deca danas najugroženija kada je u pitanju njihova fizička forma i da bi mogli da imaju ozbiljne posledice po njihovo sadašnje i buduće zdravlje.
Kada je reč o zadovoljavajućem nivou fizičke spremnosti, deca i adolescenti u Evropi ne dostižu nivo kada je reč o snazi, fleksibilnosti i telesnom sastavu.
Naučnici sa Univerziteta u Saragosi utvrdili su da je od 1990. godine do danas zabeležen pad fizičke spremnosti dece koja je direktno povezana sa zdravljem, a analizirane su promene u glavnim pokazateljima fizičkog zdravlja: mišićnoj snazi, fleksibilnosti, telesnom sastavu i kardiorespiratornoj izdržljivosti.
Reč je o komponentama koje predstavljaju ključne pokazatelje sadašnjeg i budućeg zdravstvenog stanja dece i adolescenata, pa stručnjaci upozoravanju da "propuštamo veliku priliku koju će kasnije biti teško nadoknaditi".
Studija je obuhvatila 417.362 učesnika uzrasta od 6 do 16 godina iz 20 evropskih zemalja, a analizirani su podaci prikupljeni u periodu od 1965. do 2023. godine.
Naučnici su takođe uočili kontinuirano povećanje procenta telesne masti, što ukazuje na pogoršanje telesnog sastava. Oni napominju da se ovaj problem često potcenjuje kada se procena zasniva isključivo na indeksu telesne mase (BMI), a najizraženiji negativni trend zabeležen je kod fleksibilnosti, koja neprekidno opada, pri čemu se taj pad dodatno ubrzao nakon 2000. godine.
Kada je reč o kardiorespiratornoj izdržljivosti – sposobnosti srca, pluća i krvnih sudova da tokom duže fizičke aktivnosti efikasno dopremaju kiseonik mišićima – autori navode da, nakon dugotrajnog pada, najnoviji podaci ukazuju da se trend možda stabilizovao u periodu od 2015. do 2023. godine.
Ipak, upozoravaju da su nivoi ove vrste fizičke spremnosti i dalje znatno niži nego u prethodnim decenijama.
Zašto je fizička spremnost u detinjstvu važna?
Autori studije ističu da je fizička spremnost jedan od najvažnijih pokazatelja zdravlja tokom detinjstva i adolescencije.
Dobra kardiorespiratorna izdržljivost i zdrav telesni sastav u ranom uzrastu povezani su sa boljim kardiovaskularnim zdravljem i manjim rizikom od smrtnosti kasnije u životu. Istovremeno, razvijena mišićna snaga doprinosi zdravijem telesnom sastavu.
Saveti SZO
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da deca i adolescenti svakodnevno imaju najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti, uz vežbe za jačanje mišića i kostiju najmanje tri puta nedeljno.
Na globalnom nivou, SZO procenjuje da je fizička neaktivnost odgovorna za oko:
6% opterećenja bolestima izazvanim koronarnom bolešću srca,
7% slučajeva dijabetesa tipa 2,
10% slučajeva raka dojke,
10% slučajeva raka debelog creva.
(EUpravo zato/Euronews)