Evropska fondacija za mlade (European Youth Foundation - EYF) više od pola veka podržava projekte koje mladi osmišljavaju i sprovode zajedno.
Fondacija je osnovana 1972. godine kao instrument Saveta Evrope za učešće mladih u demokratskim društvima, a danas raspolaže godišnjim budžetom od približno pet miliona evra. Podržava omladinske organizacije koje rade sa mladima od 15 do 30 godina u oblastima demokratije, ljudskih prava, mira, uključivanja i razvoja omladinskog rada.
Za organizacije iz Srbije ovo nije udaljena evropska mogućnost rezervisana za velike međunarodne mreže. Srbija je članica Saveta Evrope, domaće omladinske organizacije mogu da se registruju na EYF platformi, i kada ispunjavaju uslove konkretnog poziva, konkurišu za grantove.
EYF nije fond Evropske unije
Naziv može da zavara. Evropska fondacija za mlade nije institucija Evropske unije niti deo programa Erazmus+.
EYF pripada Savetu Evrope, međunarodnoj organizaciji sa sedištem u Strazburu, čiji su temeljni principi zaštita ljudskih prava, demokratije i vladavine prava, razjašnjava se na portalu eumogucnosti.
Savet Evrope i Evropska unija su odvojene organizacije, iako sarađuju i zasnivaju svoj rad na srodnim vrednostima. Za organizacije iz Srbije to znači da pravo učešća ne proizlazi iz statusa Srbije u procesu pristupanja EU, već iz članstva Srbije u Savetu Evrope.
Šta EYF zapravo finansira?
Fondacija ne finansira svaku aktivnost koja u nazivu ima reč "mladi". Projekat mora da bude povezan sa prioritetima omladinskog sektora Saveta Evrope i da mladima omogući stvarno učešće, učenje i delovanje.
Trenutne tematske oblasti obuhvataju:
- obnovu pluralističke demokratije i učešće mladih u odlučivanju;
- pristup mladih pravima i obrazovanje o ljudskim pravima;
- život u mirnim i uključivim društvima;
- kvalitet, razvoj i priznavanje omladinskog rada.
U tim okvirima mogu se razvijati projekti o građanskom učešću, medijskoj pismenosti, veštačkoj inteligenciji i upravljanju internetom, zaštiti životne sredine, pravima mladih, borbi protiv diskriminacije i rasizma, uključivanju Roma, izbeglica, mladih sa invaliditetom i mladih iz ruralnih sredina, interkulturnom dijalogu, izgradnji mira, mentalnom zdravlju i neformalnom obrazovanju.
Svaki poziv, međutim, može da suzi ove prioritete na određenu temu, pa se uslovi konkretnog poziva uvek čitaju pre opštih smernica.
Najjednostavnije rečeno, EYF ne traži projekat u kojem su mladi samo publika. Mladi treba da učestvuju u njegovom osmišljavanju, odlučivanju i sprovođenju.
Ko može da se prijavi?
Grantovi su namenjeni nevladinim omladinskim organizacijama i njihovim mrežama. Pojedinac ne može samostalno da podnese prijavu.
Da bi se registrovala kod EYF-a, organizacija treba da bude nevladina i neprofitna, da ima sopstveni statut i demokratsku strukturu upravljanja, da joj rad sa mladima predstavlja osnovnu oblast delovanja i da u njenom upravljanju, programima i budžetu mladi imaju stvarnu ulogu. Veliku većinu članstva treba da čine osobe od 15 do 30 godina. Organizacija takođe mora da bude registrovana u jednoj od država članica Saveta Evrope.
Ovo je važan filter. Udruženje koje povremeno organizuje aktivnost za mlade nije automatski omladinska organizacija prema pravilima EYF-a. Fondacija proverava ko upravlja organizacijom, ko donosi programske i finansijske odluke i koliko je rad sa mladima zaista u središtu njenog delovanja.
U sistemu se organizacije registruju kao:
- lokalne ili nacionalne omladinske organizacije;
- međunarodne omladinske organizacije;
- međunarodne ili subregionalne mreže omladinskih organizacija.
- Vrsta registracije kasnije određuje na koje grantove organizacija može da konkuriše.
Koje vrste podrške postoje?
EYF razlikuje projektne i strukturne grantove.
Sve informacije dostupne su vam u dokumentu: Vodič kroz grantove Evropske fondacije za mlade
Međunarodne jednokratne aktivnosti
To su međunarodni omladinski kampovi, seminari, konferencije, obuke, studijske posete i slični susreti.
U njima, po pravilu, treba da učestvuju mladi iz najmanje sedam država članica EYF-a, a najmanje 75 odsto učesnika ne sme biti starije od 30 godina. Prijavu mogu da podnesu međunarodne organizacije i mreže, subregionalne mreže, partnerstvo najmanje četiri nacionalne omladinske organizacije ili partnerstvo nacionalne organizacije sa međunarodnom organizacijom ili mrežom.
Dugoročni projekti međunarodne saradnje
Ovi projekti ne svode se na jedan događaj. Mogu da kombinuju međunarodne sastanke sa kampanjama, zagovaranjem, istraživanjima, izradom edukativnih materijala, lokalnim akcijama i regionalnim inicijativama.
Za ovu vrstu podrške mogu da konkurišu međunarodne omladinske organizacije i međunarodne mreže. I ovde se očekuje učešće mladih iz najmanje sedam država.
Ad hoc inicijative
Ovi pozivi služe kao odgovor na nove potrebe i društvene pojave koje neposredno utiču na mlade. Mogu da se odnose na, na primer, slabljenje demokratskog učešća, diskriminaciju, dezinformacije, krize ili probleme određene grupe mladih.
Posebno su važne za organizacije koje rade lokalno ili nacionalno, jer upravo one mogu da budu prihvatljivi podnosioci. Projekat mora da ima evropsku dimenziju, ali to ne znači da svaka ad hoc inicijativa mora da uključi učesnike iz sedam zemalja. Evropska dimenzija može da se pokaže i kroz širi evropski kontekst problema, aktivnosti u više država ili povezivanje lokalnog pitanja sa standardima Saveta Evrope.
Strukturni grantovi
Strukturna podrška namenjena je administrativnim i operativnim troškovima međunarodnih omladinskih organizacija i mreža - radu kancelarije, osoblju, opremi i pripremi statutarnih sastanaka.
Ovo uglavnom nije početni grant za novu organizaciju. Za dvogodišnju strukturnu podršku traži se prethodno uspostavljena saradnja sa EYF-om ili evropskim omladinskim centrima Saveta Evrope. Postoji i jednogodišnja podrška mrežama koje razvijaju novu evropsku platformu, ali i one moraju da ispune posebne uslove i da imaju prethodno iskustvo saradnje.
Koliko novca može da se dobije?
EYF nema jedan iznos koji važi za sve projekte. Maksimalni grant, trajanje projekta, obaveza sufinansiranja i dozvoljeni troškovi određuju se u svakom pojedinačnom pozivu.
Aktuelni pozivi pokazuju razliku između vrsta podrške. Poziv za lokalne i nacionalne inicijative „Living and building democracy“ u 2026. godini omogućava grantove do 8.000 evra, dok poziv za međunarodne aktivnosti sa mladima iz Ukrajine omogućava podršku do 25.000 evra.
Iznosi koje su dobili projekti odobreni za 2026. godinu takođe se razlikuju. Među međunarodnim aktivnostima nalaze se grantovi od 6.000 evra, ali i brojni projekti sa podrškom od približno 16.000 do 25.000 evra.
Kod projektnih grantova EYF uobičajeno isplaćuje 80 odsto nakon potpisivanja ugovora, dok se preostalih 20 odsto isplaćuje nakon prihvatanja završnog narativnog i finansijskog izveštaja.
Šta se ne finansira?
EYF projektni grantovi nisu namenjeni komercijalnim i profitnim aktivnostima, kupovini zemljišta i objekata, građevinskim radovima, turističkim putovanjima, stipendijama, sportskim takmičenjima, školskim razmenama, redovnim školskim ili univerzitetskim programima i statutarnim sastancima organizacija.
To ne znači da projekat ne može da koristi umetnost, sport ili putovanje kao metod rada. Problem nastaje kada su utakmica, ekskurzija ili turistički sadržaj sami sebi cilj, bez jasne obrazovne, demokratske i omladinske dimenzije.
Kako izgleda prvi korak?
Prvi korak nije pisanje budžeta. Najpre treba utvrditi da li organizacija ispunjava kriterijume EYF-a.
Za registraciju se prilažu:
- statut u originalu i prevod na engleski ili francuski;
- dokaz o registraciji kod nadležnog organa;
- noviji izveštaj o aktivnostima;
- bankovni dokument kao dokaz o računu organizacije.
Tek kada EYF odobri registraciju, organizacija može da podnosi prijave na otvorene pozive. Registracija nije isto što i odobren grant, ona je preduslov za ulazak u postupak.
Posle registracije organizacija bira poziv koji odgovara njenom statusu i ideji. Prijava se podnosi na engleskom ili francuskom jeziku kroz onlajn sistem EYF-a i obično obuhvata narativni obrazac i budžet. Posebni uslovi poziva uvek imaju prednost nad opštim vodičem.
Kako pronaći partnere?
Partneri nisu obavezni za svaku vrstu granta. Lokalna ili nacionalna organizacija može samostalno da konkuriše na odgovarajući poziv za ad hoc inicijative, dok su kod međunarodnih aktivnosti partnerstva i učešće više zemalja sastavni deo projekta.
Dobra polazna tačka su zvanična mapa podržanih projekata i javna baza organizacija registrovanih kod EYF-a. One omogućavaju da se istraži ko već radi na sličnoj temi, u kojoj zemlji i sa kakvim iskustvom.
Partner se ne bira samo zato što je potreban još jedan logo u prijavi. Uverljiv projekat pokazuje zašto je svaka organizacija uključena, šta donosi partnerstvu i kako učestvuje u planiranju, realizaciji i nastavku aktivnosti.
Za organizaciju koja tek ulazi u međunarodnu saradnju realniji prvi korak može biti uključivanje u projekat iskusnije mreže ili zajednička prijava sa organizacijama sa kojima već postoji saradnja, umesto pokušaja da se za nekoliko nedelja napravi formalno partnerstvo sa nepoznatim organizacijama iz sedam zemalja.
Šta ako sam mlada osoba, ali nemam organizaciju?
Pojedinac ne može direktno da dobije EYF grant.
To, međutim, ne znači da mora da osnuje novo udruženje čim dobije ideju. Praktičniji put je da pronađe omladinsku organizaciju koja već radi u toj oblasti i da joj predstavi problem, ciljnu grupu i predlog aktivnosti.
Za prvi razgovor nije potreban završen projektni formular. Dovoljno je jasno odgovoriti na nekoliko pitanja:
Koji problem primećujete? Koje mlade želite da uključite? Šta bi oni trebalo da nauče, promene ili pokrenu? Zašto je taj problem važan i izvan jedne lokalne sredine? Kako će mladi učestvovati u donošenju odluka?
Od tih odgovora počinje projekat. Formular i budžet dolaze kasnije.
Kome se obratiti za pomoć?
EYF ne očekuje da se organizacije same snalaze u pravilima. Fondacija organizuje info-sesije, obuke i otvorene onlajn konsultacije, a njen tim pruža podršku organizacijama tokom pripreme prijava.
Pitanja se mogu poslati Sekretarijatu Evropske fondacije za mlade na adresu eyf@coe.int. Fondacija radi na engleskom i francuskom jeziku. Dostupan je i format EYF Open Desk, tokom kojeg predstavnici organizacija mogu direktno da postavljaju pitanja timu Fondacije.
Za pitanja o konkretnom pozivu treba koristiti naziv ili referentni broj tog poziva u naslovu poruke i proveriti do kog datuma se pitanja primaju.
EYF prelazi na novu platformu u avgustu 2026. za upravljanje grantovima: support4youth.coe.int.
Od ideje do prijave: najkraći put
- Za mladu osobu prvi korak je pronalaženje organizacije sa kojom može da razvije ideju.
- Za postojeću omladinsku organizaciju prvi korak je provera uslova za registraciju i priprema dokumentacije.
- Za registrovanu organizaciju prvi korak je izbor odgovarajućeg poziva, tek zatim dolaze partneri, program aktivnosti i budžet.
Evropska fondacija za mlade ne nudi jednostavan novac za bilo koji događaj sa mladima. Ona podržava organizacije u kojima mladi imaju pravo da odlučuju i projekte koji ih osposobljavaju da učestvuju u demokratskom životu, štite svoja prava i sarađuju sa vršnjacima iz drugih sredina.
Primer projekta odobrenog organizaciji iz Srbije pokazuje da ta mogućnost nije samo formalno otvorena. Do nje se, međutim, ne stiže tako što se nekoliko dana pred rok popuni formular. Početak je mnogo jednostavniji, ali i važniji: dobra ideja, organizacija koju zaista vode mladi i jasno razumevanje promene koju projekat treba da donese.
(EUpravo zato/eumogucnosti.rs)