Položaj dece migranata je veoma osetljiv i složen, jer se deca, bilo da su sama ili sa roditeljima, suočavaju sa različitim izazovima i opasnostima tokom svog putovanja.
Dečija prava i zaštita postaju posebno važni faktori u kontekstu migracije, jer su deca u velikoj meri ranjiva i izložena različitim oblicima nasilja, eksploatacije i zanemarivanja, kaže u razgovoru za EUpravo zato Radoš Đurović, direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
"Položaj dece je uvek prilično osetljiv i ranjiv. Imajući u vidu da iregularna migracija često ne zanima sistem i institucije, kao i kroz naše 18-godišnje iskustvo na terenu i u radu sa izbeglicama, primećujemo da institucije često ne posvećuju dovoljnu pažnju ljudima koji su u zemlji na nelegalan način i koji najčešće planiraju da nastave put dalje. Na neki način, sistem te ljude tretira kao intrudere - kao nekoga ko dolazi, ali ne bi trebalo da ostane. Čak i kada neko ima osnovane zahteve za azil, često se suočava sa analizama i sumnjičavostima institucija, koje se pitaju da li su to ljudi koji žele da iskoriste sistem i ostanu u zemlji, ili su zaista iskrene izbeglice", navodi Đurović.
Kako dodaje, u tom smislu, položaj dece je posebno ranjiv, jer postoje dve glavne kategorije: deca bez pratnje, bez roditelja ili bliskih srodnika, i deca sa pratnjom roditelja.
"Oba tipa su ranjiva zbog uslova u kojima se nalaze i kroz koje prolaze, koji su često opasni i agresivni, što može dovesti do ozbiljnih povreda", kaže naš sagovornik.
"Često rizikuju život, neretko su izložena nasilju, zastrašivanju i zlostavljanju"
Na putu, deca sa krijumčarima ili tokom pokušaja prelaska granica često rizikuju život. Mnogi od njih su neadekvatno transportovani, suočavaju se sa opasnostima kao što su gušenje u zatvorenim kombijima, saobraćajne nesreće, ili nasilje od strane krijumčara koji mogu decu fizički zlostavljati, uključujući seksualnu i radnu eksploataciju.
Krijumčari takođe mogu da kidnapuju decu, i koriste ih kao sredstvo za pritisak na roditelje ili rodbinu koja nije prisutna, priča naš sagovornik, stručnjak za migracije.
"Deca su vrlo često izložena nasilju od strane graničnih službi koje se nalaze na Balkanskoj ruti. Iako to nije uvek očigledno, deca neretko postaju žrtve fizičkog nasilja, zastrašivanja ili zlostavljanja od strane službenika, a roditelji se često suočavaju sa preetnjama, zlostavljanjem ili čak zatvaranjem. Ove situacije mogu izazvati duboke traume kod dece, čiji psihološki i fizički integritet trpi", napominje Đurović.
Prošle godine preko 45.000 migranata prošlo kroz Srbiju, među njima oko 10% dece
Kada je reč o pravnom položaju dece, vrlo je teško ući u legalne tokove ako ste izbeglica ili putujete ilegalno, kako za odrasle, tako i za decu.
"Bez stručne pravne pomoći, teško je očekivati da ćete dobiti fer postupak i konačnu odluku. To je posebno očigledno kada se pogleda broj ljudi koji su prošli kroz azilnu proceduru - od 850 ljudi koji su izrazili želju za azil, svega sedam ih je dobilo pozitivan odgovor. Takvi trendovi se ponavljaju i kod odraslih migranata, dok je tokom prošle godine preko 45.000 migranata prošlo kroz Srbiju, među kojima je oko 10 odsto bilo dece", pojašnjava on.
Uslovi nedovoljni, nedostupni za svu decu, uz neadekvatne higijenske mere
Kada govorimo o smeštaju, uslovi za decu u Srbiji su često nedovoljni, napominje Đurović.
"Deca sa roditeljima, kao i deca bez pratnje, često su smeštena u centre Komisarijata za izbeglice i migracije, koji nisu specijalizovani za rad sa decom, posebno ne sa decom bez pratnje. Usmereni su na odrasle migrante, a specijalizovani centri za prihvat maloletnika, koji su pod nadležnošću Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, nisu dostupni u dovoljnim brojevima", kaže direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Prema njegovim rečima, u centrima za prihvat maloletnika u Nišu i Beogradu uslovi su bolji, jer postoje stručni radnici koji su posvećeni deci, ali većina dece završava u centrima koji nisu odgovarajući za njihov smeštaj.
U takvim centrima, kapaciteti zaposlenih su ograničeni i često nije moguće prepoznati nasilje ili zanemarivanje, što sve utiče na sigurnost i dobrobit dece.
"Osim fizičkog okruženja, deca su često izložena i neadekvatnim higijenskim uslovima, što može imati ozbiljne posledice po njihovo zdravlje. Takvi centri često nemaju potrebnu privatnost, prostor za učenje i igru, niti uslove za adekvatnu edukaciju. To stvara ozbiljan problem u pogledu njihovog obrazovanja i integracije u društvo", podvlači naš sagovornik.
Pitanje ljudskih i dečijih prava kritično
U ovom kontekstu, pitanje ljudskih prava dece je posebno ozbiljno.
U situaciji kada deca nemaju pristup obrazovanju, psihosocijalnoj pomoći, ili osnovnim uslovima života, neizvesnost o njihovoj budućnosti postaje još izraženija.
Naš sagovornik napominje i da deca često ne znaju da li će moći da ostanu u Srbiji ili će biti izmeštena, a legalni status koji bi omogućio pristup obrazovanju i zdravstvu, još uvek je nedostižan.
"Zlostavljanje, zanemarivanje i trgovina ljudima ostaju ozbiljan problem. Deca koja putuju sa osobama koje se predstavljaju kao njihovi roditelji ili rodbina, često su u vrlo nejasnoj situaciji, jer nije jasno da li su te osobe zapravo njihovi staratelji. Prava te dece nisu adekvatno zaštićena, a sistem koji bi trebalo da reaguje u slučaju zlostavljanja, često nije dovoljno efikasan", priča Đurović.
Osim toga, kako tvrdi, sa zatvaranjem kampova i smanjenjem broja dostupnih smeštajnih kapaciteta, deca i odrasli migranti sve češće završavaju u uslovima koji im ne pružaju sigurnost, pa se njihova prava ne mogu adekvatno ostvariti.
Dodaje da sistem ne reaguje na vreme, a krijumčarenje i neformalni smeštaj migranata postaju sve prisutniji.
"Deca su najočigledniji gubitnici"
"U svetlu trenutnih politika, koje sugerišu da migranti ne treba da ostaju u Srbiji, već da nastave put ka zapadnoj Evropi, deca su najočigledniji gubitnici. Bez odgovarajuće zaštite i podrške, rizikuju da budu potpuno zanemarena, a njihova prava na obrazovanje, zdravlje i bezbednost ostaju nerealizovana", zaključio je Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Uzimajući u obzir sve navedeno, za decu migrante od suštinske je važnosti da dobiju odgovarajuću zaštitu i podršku u svim fazama migracije, uključujući pravnu zaštitu, zdravstvenu negu, obrazovanje i psihosocijalnu podršku.
Razumevanje i rešavanje izazova sa kojima se deca migranti suočavaju ključno je za obezbeđivanje njihovih osnovnih ljudskih i dečijih prava i sigurnosti.
(M.A./EUpravo zato)