Migrantska kriza koja se sredinom leta dogodila u Španiji, kada su migranti iz Maroka preši u Seutu, izazvala je potres u celoj Evropi. Pojedine zemlje zahtevale su istupanje Španije iz Šengena, pa sada Evropska komisija priprema strožu migracionu politiku.
Očekuje se da će ključne promene biti usvojene u narednim mesecima, a predsednica Komisije Ursula fon der Lajen mogla bi da ih predstavi već ove nedelje u govoru o stanju Evropske unije, piše Euronews.
Kriza je izbila 30. jula, kada su desetine hiljada ljudi iz Maroka počele da prelaze u Seutu, španski grad na severu Afrike. Tokom dva dana ušlo ih je oko 60.000, što je bio najveći takav priliv između Maroka i Španije poslednjih godina. To je pojačalo političke napore za uvođenje strožih pravila na nivou cele Evropske unije.
Iako se broj neregularnih prelazaka granice i zahteva za azil u EU kontinuirano smanjuje od 2023. godine, prema informacijama nekoliko zvaničnika, diplomata i poslanika u Evropskom parlamentu, sada se razmatraju tri nove opcije za jačanje spoljašnjih granica i efikasniji povratak migranata.
"Događaji kojima smo svedočili ovog leta duboko su uznemirili Evropljane. Jasno je da se u pogledu migracija mora najaviti nešto važno", izjavio je jedan zvaničnik EU.
Privremena obustava prava na azil
Najradikalniji predlog o kojem se raspravlja odnosi se na privremenu suspenziju pravila o azilu u slučajevima iznenadnih i masovnih dolazaka, što znači da države članice više ne bi bile dužne da obrađuju zahteve za azil osoba koje su neregularno ušle u zemlju u okolnostima poput onih u Seuti.
Prema važećim pravilima, svaki strani državljanin koji se nađe u nekoj od zemalja EU ima pravo da zatraži azil, nezavisno od načina na koji je ušao u Evropu, a svaki zahtev mora da se razmatra pojedinačno. Za ovu promenu zalažu se pojedine države članice koje su slične mere već uvodile proteklih godina.
Moguće su velike promene
Namera Evropske komisije da poveća ovlašćenja i broj zaposlenih u Frontexu, evropskoj agenciji za zaštitu spoljašnjih granica EU, nije nova, ali su događaji u Seuti ponovo stavili to pitanje u fokus.
Fon der Lajen je u svom govoru nakon reizbora u julu 2024. godine obećala da će utrostručiti broj zaposlenih u agenciji za granice, čime bi njihov broj porastao na 30.000 službenika. Pored toga, predviđeno je da Frontex u narednom sedmogodišnjem budžetu dobije 12 milijardi evra, dvostruko više nego do sada.
Opsežna reforma mandata agencije očekuje se do kraja godine, ali detalji još nisu poznati.
"Promene bi mogle da uključuju učešće u povratku migranata, širu saradnju sa trećim zemljama i aktivniju ulogu u nadzoru", izjavio je jedan zvaničnik Frontexa i dodao da će konkretan predlog verovatno biti predstavljen u oktobru.
Novac iz budžeta EU za centre za deportaciju
Centri za deportaciju, još su jedno područje u kojem bi Komisija mogla da preduzme odlučne korake. Zakonodavstvo državama članicama daje veliku autonomiju u sklapanju sporazuma sa trećim zemljama koje bi trebalo da prihvate takozvane "centre za povratak", a pet članica već je u poodmakloj fazi pregovora sa partnerskim zemljama, čija imena nisu objavljena, a cilj je da deportacije počnu do 2026. godine.
Sadašnja pravila ne predviđaju finansijsko učešće EU u tim dogovorima. Očekuje se da nacionalne vlade same u potpunosti finansiraju centre, a partnerskim zemljama mogu da ponude i dodatna sredstva, trgovinska partnerstva ili druge podsticaje.
Velika novost moglo bi da bude obećanje da će se takvi centri finansirati iz budžeta EU. Predlog Komisije predviđa 74 milijarde evra za upravljanje migracijama u periodu od 2028. do 2034. godine.
Podrška desnice
Pored podrške većine država članica, sva tri predloga imaju i podršku Evropske narodne partije (EPP), što bi moglo da olakša njihovo usvajanje u Evropskom parlamentu.
Kao i kod svih dokumenata o migracijama u ovom sazivu, EPP bi mogao da obezbedi većinu uz podršku desnih konzervativaca i poslanika krajnje desnice.
S druge strane, nevladine organizacije, udruženja civilnog društva i levi politički blok verovatno će se usprotiviti najavljenim merama. Oni su i ranije oštro kritikovali smernice Komisije o migracionoj politici.
(EUpravo zato/Index)