Izraelska vojska priznala je da sprovodi "ograničene i ciljane kopnene operacije" na jugu Libana protiv Hezbolaha, milicije i političke grupe koju finansira Iran. Evropske sile sada upozoravaju Izrael na posledice moguće kopnene ofanzive u Libanu.
"Opsežna izraelska kopnena ofanziva imala bi razorne humanitarne posledice i mogla bi dovesti do dugotrajnog sukoba", stoji u izjavi lidera Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i Kanade. Takođe se ističe da se ona "mora sprečiti", prenosi DW.
Liban je obuzet strahom da bi ograničena prodiranja usmerena na "ključna uporišta Hezbolaha", kako je to formulisala izraelska vojska, mogla eskalirati u invaziju na južni Liban, područje kojim Hezbolah dominira.
U ponedeljak je libanski parlament produžio svoj mandat za dve godine. Parlamentarni izbori, zakazani za maj ove godine, odloženi su jer ih je parlament ocenio nerealnim za organizaciju u ratnim uslovima i masovnom raseljavanju.
Pre dve nedelje, kada su Sjedinjene Države i Izrael započele bombardovanje Irana, Hezbolah je otvorio artiljerijsku vatru na Izrael u znak osvete za ubistvo iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hameneija. I to uprkos pozivima libanske vlade da se zemlja ne upliće u američko-izraelski rat sa Iranom.
Evropski lideri pozivali su na razoružanje Hezbolaha. Sada se strahuje od ogromnih humanitarnih posledica unutar Libana i mogućeg uticaja na Evropu u slučaju izraelske invazije. Zemlja se, osim toga, već godinama suočava sa ekonomskom krizom.
Kakvi su, dakle, strahovi evropskih lidera i kakve poluge imaju za okončanje sukoba?
"Čuli smo niz evropskih izjava kojima se Izraelci mole da ne eskaliraju i ne šire ofanzivu, bilo u Libanu, Gazi ili drugde. No, to nikada ne preraste u mnogo više od ljubaznog zahteva", rekao je za DW Džulijen Barns-Dejsi, direktor programa za Bliski istok i severnu Afriku pri Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR).
"Pitanje migracija"
Najveća briga evropskih lidera jeste širenje sukoba na Bliskom istoku i nestabilnost koju bi ono donelo - uključujući raseljavanje iz Libana i pojačane migracije ka Evropi.
"Postoji opravdana bojazan da je ovo upravo ona vrsta situacije koja tera sve više ljudi sa Bliskog istoka da beže iz regiona i kreću ka Evropi", rekao je Barns-Dejsi.
Porasla je i mogućnost međureligijskih sukoba unutar Libana. Većina raseljenih iz napadnutih libanskih područja su šiiti koji traže utočište na područjima gde preovlađuju suniti i hrišćani. Raseljeni šiiti sve se više doživljavaju kao pretnja: Hezbolah je šiitska milicija, a prisustvo ljudi koji bi mogli biti doživljeni kao njegovi pristalice zajednice čini potencijalnom metom izraelskih napada.
"Izraelska vojska govori o mogućem napredovanju sve do reke Litani i depopulaciji tog područja", rekao je Barns-Dejsi govoreći o južnom Libanu. "Postoji rizik da to podstakne unutrašnje sukobe u Libanu i suprotstavi različite zajednice. Uz to, Sirija, sa svim svojim problemima, graniči se sa Libanom. Svi ti činioci zajedno veoma su zabrinjavajući za Evropu, koja ima na umu i pitanje migracija."
Postoji i rizik za mirovne snage stacionirane na jugu Libana. Posmatrači Privremenih snaga UN u Libanu (UNIFIL) povremeno su i sami bili meta u sukobima između Izraela i Hezbolaha, a deluju i na područjima sa kojih je Izrael zatražio evakuaciju civila.
"Neprihvatljivo je da mirovni vojnici koji obavljaju zadatke naložene od Saveta bezbednosti budu meta napada", saopštio je UNIFIL 6. marta, dva dana nakon što je pozvao obe strane na uzdržanost.
Evropske ekonomske poluge prema Izraelu
Stručnjaci kažu da stvarna poluga evropskih vlada nad Izraelom leži u ekonomskim vezama. Da li bi EU mogao delimično da suspenduje Sporazum o pridruživanju EU–Izrael i oživi rasprave o trgovinskim ograničenjima prema Izraelu koje je razmatrao kako bi zaustavio izraelsku vojnu akciju u Gazi 2025. godine?
"Ključna karta koju Evropljani nisu bili voljni da odigraju u poslednje dve godine kada je Izrael u pitanju jeste ekonomska karta. EU je Izraelov najveći trgovinski partner, a Evropa nikada nije bila voljna da to stavi na sto", rekao je Barns-Dejsi.
"Mislim da bi Evropljani, ako žele ozbiljno da pritisnu Izrael da ne širi ofanzivu, morali da razmišljaju o materijalnom pritisku, o političkim i ekonomskim koracima kojima bi se zemlja osetila pritisnutom i međunarodno izolovanom zbog nastavka takve ofanzive."
(EUpravo zato/DW Anchal Vohra)