Komesar EU za migracije Magnus Bruner insistirao je da su nacionalne vlade, a ne Evropska komisija, te koje treba da pregovaraju o kontroverznim "povratnim centrima" u trećim zemljama, predloženim u okviru njegovog novog paketa o povratku migranata, odbacivši pozive iz glavnih gradova da Brisel preuzme vodeću ulogu.
U intervjuu za Euractiv, Bruner je rekao da je uloga Komisije da "utaba put" ka inovativnim rešenjima, ali ne i da sklapa sporazume sa zemljama izvan Evropske unije o objektima namenjenim odbijenim tražiocima azila.
"Ako neka država članica odluči da to uradi, mi ćemo rado podržati, ali posao Komisije nije da pregovara o povratnim centrima", rekao je on.
Njegove izjave dolaze u trenutku kada EU započinje veliku reformu svog sistema migracija i azila, pri čemu komesar predlaže stroža pravila o povratku u prvih 100 dana mandata. Ovaj zaokret politike prema migrantima izazvao je kritike organizacija za ljudska prava, koje upozoravaju da Brunerov pristup rizikuje slabljenje zaštitnih mehanizama, iako on tvrdi da sada velika većina država članica podržava odlučniju politiku.
Bruner je takođe branio tempo zakonodavnog rada, nakon što je Evropski parlament tek nedavno izneo svoj prvi izveštaj o povratku migranata.
"Činim sve da ih podržim da budu što brži, jer moramo da isporučimo rezultate", rekao je.
Komesar je nagovestio da bi naredne godine, tokom renegocijacije mandata Fronteksa, moglo doći do proširenja odgovornosti ove agencije za granice, uključujući poslove povratka i saradnju sa partnerskim zemljama izvan EU. Rekao je da bi stalni korpus, koji treba da se proširi na 30.000 zaposlenih, morao da odgovori na "novi spektar pretnji", uključujući aktivnosti dronova, ali je naglasio da Frontex neće postati odbrambeno telo odnosno "evropska vojska".
Dodao je da se agenda Komisije o pojednostavljivanju pravila odnosi na sve oblasti politika, ali da neće biti posebnog omnibus paketa za migracije iako će se kroz revizije pojedinačnih zakona razmatrati načini da se procedure olakšaju "posebno za države članice".
Njegovo uvođenje niza predloga, koji značajno preoblikuju politiku EU o migracijama, neki opisuju kao potpuni zaokret. Kritičari tvrde da ovaj novi pravac rizikuje da potkopa zaštitu ljudskih prava i druge ključne mehanizme, dok Bruner tvrdi da je ta promena potrebna.
"Ne bih je nazvao zaokretom od 180 stepeni, ali jeste potpuna promena. Države članice to traže. Građani to traže. Došlo je do promene i među državama članicama. Prvobitno je osam država podržavalo promenu. Sada je to 20 od 27. I mislim da su svi zaista usklađeni. Naravno, kada dođemo do detalja, postoje različiti izazovi za različite zemlje. Jasno je da države poput Grčke ili Italije imaju drugačije probleme u odnosu na Nemačku ili Dansku", rekao je.
Ove godine su predložena nova pravila o povratku migranata koja bi omogućila formiranje povratnih centara u trećim zemljama. Neke države žele da Komisija, a ne pojedinačne vlade, pregovara o tim sporazumima, na šta odgovara da su uvek u kontaktu sa trećim zemljama. Međutim, u regulativi, samo pripremaju teren za države članice da razmotre inovativna rešenja poput povratnih centara.
Ako država članica odluči da to uradi, imaće podršku ali, dodaje da to nije posao Komisije.
"Spoljna dimenzija je sada naš prioritet. Dakle, ono što Komisija radi jeste da se više angažuje sa trećim zemljama i postavlja migraciju kao temu u svim sporazumima. Imamo određenu težinu u trgovini, investicijama, viznoj politici. Mislim da migracije uvek moraju biti na stolu kada pregovaramo o novim sporazumima. Neće biti pilot projekta povratnih centara koje bi vodila Komisija. Mi omogućavamo državama članicama da to urade, ali Komisija neće imati konkretan projekat. Mi samo pružamo podršku", objasnio je.
Predložene izmene u politici EU o migracijama zaokret, ne i nagla promena
Bruner takođe objašnjava i da su predložene promene u politici EU o migracijama veliki zaokret, ali ne i nagla promena, jer ih traže države članice i građani. Sve više zemalja podržava stroži pristup, iako svaka ima svoje specifične izazove.
Što se tiče povratnih centara u trećim zemljama, Bruner naglašava da Komisija samo otvara mogućnost državama članicama da ih osnivaju, ali sama neće pregovarati o tim sporazumima; migracije uvek treba da budu tema u pregovorima sa trećim zemljama, uz korišćenje političke i ekonomske težine EU, dok operativni projekti ostaju na državama članicama.
Na kritike da je Evropski parlament spor u radu na regulativi o povratku, ističe da ih podstiče da deluju brže kako bi se rezultati što pre isporučili. Kada je reč o Fronteksu, Bruner smatra da agencija treba da bude podrška državama članicama u upravljanju granicama i da stalni korpus od 30.000 ljudi mora da se suočava sa novim pretnjama, uključujući dronove i saradnju sa trećim zemljama, ali da Frontex neće postati evropska vojska, niti će koristiti silu; fokus ostaje na nadzoru i zaštiti.
Na kraju, Bruner naglašava da neće biti posebnog omnibus paketa za migracije, ali da će se u okviru revizija pojedinačnih zakona težiti pojednostavljivanju procedura, posebno za države članice, uz postojanje jasnih crvenih linija u oblasti bezbednosti i migracija.
(EUpravo zato.rs)