Pre tačno 80 godina, nacistička Nemačka je kapitulirala i time je okončan Drugi svetski rat u Evropi koji se u svetu obeležava kao Dan pobede nad fašizmom.
Pošto je kapitulacija po moskovskom vremenu potpisana 9. maja, taj datum je u Sovjetskom Savezu i sredinama pod njihovim uticajem prihvaćen kao Dan pobede, dok se u zapadnim zemljama obeležava 8. maja.
Bezuslovna kapitulacija Nemačke potpisana je u Karlshorstu, predgrađu Berlina, u štabu sovjetskih trupa, u 22:43, a stupila je na snagu u 23:01, po srednjoevropskom vremenu, 8. maja 1945.
U ime Nemačke akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.
Iako je tim aktom formalno završen rat ostaci nemačkih trupa mestimično su još nekoliko dana pružali otpor, najduže u Jugoslaviji, do 15. maja.
Predstavnici Nemačke zapravo su u dva navrata potpisali kapitulaciju, a prvobitno 7. maja u Remsu, na severozapadu Francuske.
Sa nemačke strane potpisnik je tada bio general Alfred Jodl.
Saveznike je predstavljao general Valter Bedel Smit, a Sovjete general Ivan Susloparov. Prisutan je bio i predstavnik četvrte priznate savezničke sile, Francuske, u liku generala Fransoa Seveza.
Staljin, međutim, nije prihvatio dokument potpisan 7. maja.
Zvanična Moskva je insistirala da se akt o kapitulaciji potpiše ponovo, u prisustvu reprezentativnih predstavnika sovjetske armije i države.
General Dvajt Ajzenhauer prihvatio je Staljinov zahtev da se dokument potpisan u Remsu uzme kao preliminarni, pa se novo potpisivanje dogodilo sutradan u Berlinu.
Razlika između tekstova sporazuma iz Remsa i Berlina jeste odredba da nemačke trupe svuda moraju da se predaju lokalnim zapovednicima savezničkih snaga, bez razlike.
Dodatak iz Berlina bio je bitan zbog činjenice da su Nemci zamislili da se predaju zapadnim saveznicima, pri čemu je postojala ideja da se otpor Sovjetima možda nastavi.
Prihvaćen je takođe zahtev Moskve da se kapitulacija potpiše na najvišem nivou, i to u Berlinu, samom središtu zla, nesumnjivo iz simboličkih razloga.
Tako se dogodilo da se Dan pobede, zbog razlike u vremenskim zonama, obeležava 8. maja na Zapadu, a u Sovjetskom Savezu, kao i na celokupnom prostoru koji su Sovjeti kontrolisali, odnosno, na kom su imali presudan uticaj 9. maja.
Prva velika Parada pobede održana je u Moskvi 24. juna 1945. i od tada do naših dana, ona se održava svake godine 9. maja.
Drugi svetski rat završen je konačno tek kapitulacijom Japana 2. septembra 1945. odnosno pobedom SAD na Pacifiku.
Rat je započeo napadom nacističke Nemačke na Poljsku 1. septembra 1939. godine.
Bio je to najrazorniji rat koji ljudska istorija poznaje, upotrebljeno je i atomsko oružje, kako bi Japan bio primoran na kapitulaciju.
Doktrina nacizma, duboko rasistička, donela je posebnu dimenziju užasu Drugog svetskog rata. Koncept "konačnog rešenja" koji su nacisti osmislili, što je podrazumevalo uništenje Jevreja, odneo je oko šest miliona jevrejskih života.
Prema podacima koje je zvanični Beograd izneo tokom procesa nacističkim zločincima u Nirnbergu, ukupni gubici Jugoslavije su procenjeni na 1.706.000 ljudi.
Ukupno, tokom Drugog svetskog rata, poginulo je oko 60 miliona, a možda i do 70 miliona ljudi, a oko 20 miliona su bili vojnici.
(EUpravo zato)