Običaji i verovanja koji prate Veliki petak u pravoslavlju i katoličanstvu čine ovaj dan posebnim iskustvom za vernike.
Za pravoslavne vernike, Veliki petak je dan tuge, kontemplacije i duhovne introspekcije.
Tog dana se ne slavi, već se obeležava smrt Isusa Hrista kroz post, molitvu i liturgijske obrede. U crkvama širom Srbije, službe počinju u jutarnjim satima, a vernici dolaze kako bi u tišini i postu obeležili stradanje Hrista. Uveče, u crkvama iznosi se plaštanica i polaže se zajedno sa Jevanđeljem na sredinu hrama.
U mnogim srpskim domaćinstvima, ovaj dan je posvećen tišini i molitvi, dok se tokom Velikog petka tradicionalno ne spremaju nikakvi obroci osim hleba i vode, čime vernici pokazuju post i ujedinjuju se u duhovnoj žrtvi.
Običaji i verovanja koji prate Veliki petak u pravoslavlju često se odnose na poštovanje prirode i simbole smrti i vaskrsenja.
Za katolike, ovaj dan je posebno značajan zbog ceremonije "Muke Gospoda našeg Isusa Hrista", koja se održava u crkvama u popodnevnim satima. Tokom službe, sveštenici čitaju pasionne tekstove iz Jevanđelja, a vernici se prisećaju trpljenja i smrti Isusa.
U mnogim katoličkim crkvama se obavlja obred Križnog puta, koji simbolizuje Isusovu mučeničku smrt na Golgoti. Ovaj obred uključuje razmatranje i molitve na četrnaest stacija, koje podsećaju na Isusov put od osude do smrti.
Iako katolici na Veliki petak obavezno poste, običaji u vezi sa hranom mogu biti nešto specifičniji.
Na ovaj dan se tradicionalno ne jedu meso ni mlečni proizvodi, a obroci su skromni, često bazirani na ribi, hlebu i povrću, simbolizujući post i skromnost u duhovnoj praksi. Katolici takođe ponekad donose darove crkvi, kao i novčane priloge, kao gest zahvalnosti i duhovne pomoći.
Veliki petak je, bez obzira na veru, dan u kome hrišćani širom sveta dolaze do zajedničkog cilja - dublje povezanosti sa svojim verovanjima, saosećanja sa stradanjem Hrista i pripreme za Uskrs, dan koji donosi radost vaskrsenja.
Na Veliki petak, vernici često obilaze groblja i pale sveće na grobovima svojih preminulih. Ovo je gest poštovanja, molitve i podsećanja na smrt, ali i veru u vaskrsenje.
Kako se obeležava Veliki petak širom Evrope
U Velikoj Britaniji, Veliki petak je tihi dan, pa su mnoge trgovine i restorani zatvoreni. Ljudi često idu na crkvene službe, a mnogi posvećuju vreme meditaciji i molitvi. U nekim delovima Engleske, tradicija je da se organizuju procesije, dok u Škotskoj ljudi obeležavaju ovaj dan kroz tihi post.
U Nemačkoj, Veliki petak je državni praznik. To je dan kada se ne održavaju žurke, a restorani, barovi i javna mesta često ostaju zatvoreni. U mnogim crkvama održavaju se posebne službe, a narod se povlači u tišinu. U nekim regionima Nemačke, tradicija je da se izvode "Križni putevi" ili da se organizuju simbolične procesije.
IItalija ima veoma ozbiljan pristup Velikom petku, koji se uglavnom posvećuje religijskim obredima i procesijama. Najpoznatija procesija je ona u Napulju, gde vernici u tami nose statue svetaca i Isusa Hrista. U Rimu, posebnu pažnju privlači služba u Bazilici Svetog Petra, a Papa predvodi obrede.
U Španiji je Veliki petak poznat po velikim procesijama koje se organizuju u mnogim gradovima. Ove procesije su vrlo emotivne, u njima ljudi nose teške statue na svojim leđima i pevaju religijskih pesama. U Andaluziji i Sevilji, procesije su posebno poznate po svojoj masovnosti i dubokoj religioznosti.
U Francuskoj, Veliki petak je dan tišine i posta za mnoge hrišćane. Iako nije zakonski praznik u celoj zemlji, mnoge crkve organizuju obrede i procesije. U jugoistočnim delovima Francuske, naročito u Provansi, tradicija je da se priređuju posebne verske ceremonije.
U mnogim gradovima Poljske, procesije na Veliki petak su vrlo emotivne i ponekad se izvode noću. Poljaci takođe poštuju post i mnogi od njih se trude da provode dan u molitvi i razmišljanju.
U Grčkoj se u crkvama prostiru crna platna a u središtu crkve se iznosi "telo Hristovo". Održavaju se i večernje procesije sa svećama i pevaju se tužne pesme, koje simbolizuju žalost zbog Hristove smrti.
U Portugalu, Veliki petak je dan kada se održavaju obredi u crkvama i procesije u mnogim mestima. Jedna od najpoznatijih je ona u Bragi, koja se odvija u tišini.
U Hrvatskoj, Veliki petak je dan kada se održavaju verske ceremonije u crkvama, a mnogi vernici učestvuju u procesijama. U istočnom delu zemlje, posebne procesije i obredi obeležavaju ovaj dan, dok je na obali veći naglasak na tišini i postu.