Pravoslavni vernici, koji slave po julijanskom kalendaru, danas proslavljaju Vaskrs, dan vaskrsenja Isusa Hrista, simbol nade i pobede života nad smrću.
U noći između subote i nedelje, drže se svečane liturgije i procesije, pevaju se liturgijske pesme i slavi Hristovo vaskrsenje.
Vaskrs će danas obeležiti i mnogo pravoslavni vernici širom regiona, Grčke, Ukrajine, Gruzije...
Kako Grci obeležavaju Uskrs?
Pravoslavni Uskrs za Grke je jedan od najznačajnijih praznika zbog svog bogatog folklornog karaktera, ali i zbog svoje jedinstvenosti. Vaskršnji praznici simbolizuju ponovno rađanje duha i prirode, dok slavlje predstavlja jedan živi aspekt narodne tradicije, bogate po svom višestrukom značenju i simbolici.
Pripreme za Uskrs počinju nedelju dana ranije, tokom takozvane Velike nedelje, odnosno Strasne sedmice, kada se širom Grčke poštuju mnogi običaji. Na Veliki četvrtak počinje da se priprema sve potrebno za slavlje. Mese se cureki (penasti sladak hleb s mlekom, maslacem i jajima) i đevreci, a jaja se farbaju u crveno. Jaja simbolizuju sam čin ponovnog rađanja, dok crvena boja označava Hristovu krv.
Veliki petak je najsvetiji dan Svete nedelje jer označava dan Hristovog stradanja, skidanje njegovog tela sa krsta i sahranjivanje. Pošto je ovo dan žalosti, žene ne obavljaju kućne poslove, nego odlaze u crkvu kako bi cvećem ukrasili plaštanicu koja se te večeri iznosi tokom litije. U subotu ujutru počinju pripreme za prazničnu večeru i tada se sprema tradicionalna čorba magirica (koja se pravi od jagnjećih iznutrica i povrća).
Jela, sastojci od kojih se prave i začini razlikuju se od mesta do mesta, a jedno pravilo se uvek poštuje: ništa nije za bacanje. Najčešća jela su jagnje pečeno na ražnju, cureki (sladak hleb koji za ovu priliku simbolično ima na sebi i jedno obojeno jaje), pomenuta magirica i kokoreci, a na trpezi su obavezna i jaja.
Tokom uskršnjeg ručka, opet se okuplja cela porodica. Jede se uglavnom jagnjetina ili jaretina sa raznim salatama, a na svakih desetak minuta će neko nazdravljati uz reči "Kalo Pasha".
Neobični običaji
U vreme Vaskrsa na Krfu se organizuju najupečatljivije muzičke svečanosti u zemlji uz učešće svih muzičkih orkestara ostrva. Jedan od najimpresivnijih običaja je bacanje keramičkih ćupova napunjenih vodom, čuvenih botidesa, kroz prozor na kaldrmisane ulice, u jutro Velike subote. Po jednom verovanju, ovaj običaj je proistekao iz prakse u drevnoj Veneciji, gde bi se na početku nove godine stare stvari izbacivale iz kuće. Drugi veruju da se razbijanjem zemljanog posuđa simbolično slavi početak proleća, buđenje prirode koja će doneti plodove, hranu, sve ono što se drži i priprema u ovim posudama.
Na egejskom ostrvu Hiosu stanovnici sela Vrontados oživljavaju tradiciju čuvenog "rata raketama".
Suparnički timovi iz dve parohije prvo zajednički učestvuju u paradi duž obale grada, a onda započinju "rat raketama".
Cilj je da se pogodi zvono "suparničke crkve". Direktni udarci u zvona se navodno prebrojavaju narednog dana, ali svaka parohija proglašava svoju pobedu.
Inače, crkve se nalaze na uzvišenjima, a udaljene su oko 400 metara jedna od druge.
Poreklo ove neobične aktivnosti nije najjasniji, ali navodno datira još iz 19. veka, iz doba Osmanlija. Običaj se prvo izvodio pravim topovima dok njihovu upotreba nije zabranjena 1889. godine.
Potraga za najvrednijim seljakom
Postoji više festivala u Rumuniji koji se održavaju tokom uskršnjih praznika. Dva najzanimljivija su Udatoriu, koji se održava u Surdesti, i "Gađanje petla", u Apati.
Drugog dana pravoslavnog Uskrsa, ljudi iz regiona Maramureš slave najvrednijeg seljaka, poznatog kao "Udatoriu". Ovaj stari seoski običaj pun je upečatljivih rituala. Meštani se oblače u tradicionalnu nošnju,a potom "kažnjavaju" one koji se nisu lepo ponašali tokom Vaskršnjeg posta. Tokom proslave se, između ostalog, traži i skriveni novčić. Na kraju, ljudi slave uz hranu i igru, kako bi prizvali obilje u novoj poljoprivrednoj sezoni.
Iako je to više vezano za proslavu katoličkog Uskrsa, postoji i običaj kada se mađarska zajednica okuplja u centru sela Apata. Deca nastoje da što preciznije pogode petla na drvenoj meti, a u pitanju je stari običaj nastao iz lokalne priče koja kaže da su, pre nekoliko vekova, Tatari, nakon što su videli napušteno selo, već bili na odlasku, ali ih je kukurikanje petla ponovo dozvalo nazad.
Kada je reč o hrani, Rumuni takođe za Vaskrs vole da se počaste jagnjetinom, a kolač paska se pravi sa slatkim sirom i suvim grožđem.
(EUpravo zato)