Europa Nostra je objavila listu 7 najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi za 2026. godinu, među kojima se nalazi i Vajfertova pivara u Pančevu.
Vodeća evropska mreža organizacija civilnog društva u oblasti kulturnog nasleđa objavila je listu u okviru Programa "7 najugroženijih" koji se sprovodi uz podršku Instituta Evropske investicione banke.
Od pokretanja 2013. godine, ovaj program zasnovan na nominacijama je postao ključna inicijativa civilnog društva posvećena spasavanju ugroženog evropskog nasleđa. Svaki lokalitet sa konačne liste ima pravo da konkuriše za grant EIB za nasleđe u iznosu od 10.000 evra, namenjen aktivnostima za njegovo očuvanje.
Ko je sve na listi 7 najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi za 2026. godinu?
- Vajfertova pivara, Pančevo, SRBIJA
- Selo Katapola i antički grad Minoa, GRČKA
- Vodenica Fabri, Feked, MAĐARSKA
- Hala duvača (Blower Hall), Esch-sur-Alzette, LUKSEMBURG
- Britanske barake u utvrđenju Chambray, Gozo, MALTA
- Vale de Milhaços fabrika baruta, Seixal, PORTUGALIJA
- Reformatorska crkva u Santamaria Orlei, RUMUNIJA
Ovogodišnja lista obuhvata raznovrsne spomenike kulturnog nasleđa, od ostataka antičkog grada u Grčkoj do monumentalne industrijske građevine s početka 20. veka u Luksemburgu. Svi oni se suočavaju sa ozbiljnim izazovima, kao što su neprimereni razvojni projekti, zapuštenost ili nedostatak finansijskih sredstava.
Sedam lokaliteta je odabrano na osnovu njihovog evropskog značaja, kulturne i društvene vrednosti, kao i ozbiljne opasnosti sa kojom su suočeni. Nivo angažovanja lokalnih zajednica i/ili posvećenost javnih i privatnih aktera njihovom očuvanju smatrani su ključnom dodatom vrednošću.
Još jedan kriterijum za izbor bio je potencijal svakog lokaliteta da postane pokretač održivog društveno-ekonomskog razvoja.
Sedam lokaliteta odabrao je Upravni odbor Europa Nostre među četrnaest ugroženih lokaliteta koji su prethodno ušli u uži izbor Savetodavnog panela programa "7 najugroženijih".
Nominacije za 2026. godinu podnele su državne i nevladine organizacije aktivne u oblasti kulturnog nasleđa, ili pojedinačni članovi tih organizacija, iz država članica Saveta Evrope, uz podršku organizacije članice ili pridružene organizacije Europa Nostre.
Lista "7 najugroženijih" za 2026. godinu predstavljena je na onlajn događaju uz učešće visokih predstavnika Europa Nostre, Instituta Evropske investicione banke i Evropske komisije, kao i predlagača i predstavnika uvrštenih spomenika kulture.
Potpredsednik Europa Nostra, Gi Klaus, je izjavio: "Uvrštavanjem najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi, Europa Nostra naglašava svoju posvećenost tome da očuvanje nasleđa ne bude samo odavanje počasti prošlosti, već da aktivno doprinosi izgradnji održivijih, inkluzivnijih i demokratskijih zajednica širom našeg kontinenta. Kulturno i prirodno nasleđe mora biti prepoznato kao snaga koja podstiče razvoj, održivost i koheziju, te stoga mora biti postavljeno u središte evropskih strategija, politika i budžeta".
Stručnjaci koji predstavljaju Europu Nostru, uključujući iskusne penzionisane stručnjake Evropske investicione banke koji volontiraju u okviru programa "7 najugroženijih", zajedno sa organizacijama i pojedincima koji su nominovali sedam odabranih lokaliteta, formiraće posebne evropske ekspertske timove za svaki uvršteni spomenik. Ovi timovi će prikupljati informacije, sastajati se sa ključnim akterima i sprovoditi terenske posete kako bi procenili stanje na licu mesta. Zaključci će biti pretočeni u izveštaj sa preporukama za delovanje i poslužiće kao osnova za izradu prilagođenog projekta za svaki lokalitet, koji će se realizovati tokom naredne dve godine uz podršku EIB granta za nasleđe, čime će započeti dugoročnija saradnja sa lokalnim akterima.
Koji su problemi Vajfertove pivare u Pančevu?
Vajfertova pivara u Pančevu je jedna od najranijih parnih pivara u Evropi i najstarija pivara na Balkanu, osnovana 1722. godine na raskrsnici srednje i jugoistočne Evrope.
Danas je ovaj izuzetni industrijski kompleks izložen kritičnom riziku.
Uprkos statusu kulturnog dobra od velikog značaja, decenije nedovoljnog finansiranja, nerešeni imovinsko-pravni odnosi i razorni požar iz 2005. godine učinili su lokalitet površine 14.000m² strukturalno nestabilnim i zatvorenim za javnost. Urušavanje krovova, prodor vode i vegetacije, vandalizam, krađa originalne opreme i neformalno korišćenje prostora ubrzavaju njegovo propadanje.
Klimatske promene dodatno su pojačale ove pretnje: nedavne jake oluje, poplave, suše i toplotni talasi znače da pivaru od potpune devastacije deli svega jedna ekstremna vremenska nepogoda.
Razvijana prema industrijskim standardima Centralne Evrope, pod upravom porodice Vajfert u 19. veku za vreme Austrougarske monarhije, pivara postaje predstavnik moderne pivarske tehnologije i kulturni orijentir. Piva proizvedena u Vajfertovoj pivari osvajala su nagrade na najznačajnijim evropskim izložbama, uključujući Svetske izložbe u Parizu 1889. i 1900. godine.
Više od industrijskog postrojenja, funkcionisala je kao društveno i kulturno središte, domaćin koncerata, pozorišnih i građanskih događaja, i ostala je duboko ukorenjena u kolektivnom sećanju i identitetu Pančeva.
Iako više nije u funkciji, uprkos neposrednim pretnjama, Vajfertova pivara i dalje pokazuje izuzetnu otpornost kroz građanski angažman. Nekadašnji radnici, građani i mlađe generacije aktivno se zalažu za njeno očuvanje kao simbola pančevačkog nasleđa i budućnosti. Od 2022. godine, Fondacija Neozoik, koja je nominovala lokalitet za program "7 najugroženijih" za 2026. godinu, koordinira kontinuirane zagovaračke aktivnosti kroz debate, radionice, izložbe, performanse, ankete i javne kampanje, stvarajući zamah za konkretno delovanje i ponovo budeći interesovanje javnosti. Ovi napori ukazuju na potencijal pivare da ponovo postane zajednički građanski prostor.
Položaj lokaliteta, na obali reke, u blizini ušća Tamiša u Dunav, duž Evropske dunavske biciklističke rute, pruža izuzetne mogućnosti za razvoj kulturnog turizma, edukaciju i ekonomski razvoj.
Revitalizacija bi mogla da otvori nova radna mesta, pokrene poslovne inkubatore i obezbedi preko potrebne "treće prostore" za život zajednice, kao i da smesti institucije koje su trenutno u riziku, poput pančevačke muzičke i baletske škole. Kao što pokazuju uporedivi projekti širom regiona, pivara može da postane reprezentativan primer kako industrijsko nasleđe može da bude pokretač inkluzivne urbane obnove.
Prema oceni Savetodavnog panela programa "7 najugroženijih", "Vajfertova pivara predstavlja primer razmera i složenosti napuštenih industrijskih lokaliteta u Evropi, gde sama javna sredstva nisu dovoljna da obezbede dugoročno očuvanje. Njena revitalizacija pruža ključnu priliku za razvoj i demonstraciju inovativnih modela javno-privatnog partnerstva koji objedinjuju zaštitu nasleđa, ekonomsku održivost i korist za zajednicu. Ukoliko se uspešno realizuje, ovaj lokalitet može postati referentna tačka za održivu prenamenu velikih industrijskih kompleksa širom Evrope.“
Kako se navodi, spasavanje Vajfertove pivare nije samo pitanje očuvanja zgrada, ono podrazumeva zaštitu evropskog industrijskog nasleđa, osnaživanje lokalnih zajednica i primer kako zapušteni industrijski lokaliteti mogu biti transformisani u održiva, budućnosti okrenuta građanska dobra.
Istorija Vajfertove pivare
Istorija piva u Pančevu je veoma duga, to je bila jedna od prvih privrednih aktivnosti koje su uspostavljene nakon što je Austrija 1716. godine u ratu porazila Tursku. Već 12. januara 1722. godine, Abraham Kepiš iz Požuna (Bratislave) dobio je, na osnovu ugovora sa Zemaljskom administracijom u Temišvaru, licencu da otvori pivaru u Pančevu. Radionica za proizvodnju piva bila je spremna da počne sa radom već 22. maja iste godine, a to što je tadašnji pojam pivara odgovarao dvema prostorijama u kojima se pivo kuvalo u buradima, ne utiče na činjenicu da se ova godina smatra godinom osnivanja preteče prvog industrijskog objekta u ovom delu sveta, prenosi Glas Šumadije.
Zakupci pivare su se smenjivali sve dok nije postala privatno vlasništvo Sebastijana Kracajzena 1781. godine. Menjali su se i vlasnici sve do 1847. godine kada Ignac Hauzer prodaje pivaru Ignacu Vajfertu. Narednih sto godina, koliko je pivara ostala u vlasništvu Vajfertovih, bile su zlatan vek ove fabrike: preduzeće se neprestano razvijalo, modernizovalo, osavremenjavalo, kvalitet piva se poboljšavao, prodajna mreža širila, što je značilo da je posao napredovao, pa je i profit rastao.
Nakon Ignacove smrti brigu o preduzeću preuzimaju naslednici, međi kojima i veliki dobrotvor, guverner Narodne banke Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, industrijalac i pionir modernog rudarstva u Srbiji, Đorđe Vajfert.
Pred kraj Drugog svetskog rata, pančevačka pivara je jedno kratko vreme, do februara 1945. godine nosila naziv "Vojna", da bi nakon konfiskacije postala Narodna. U objekte se u jednom trenutku uselilo Trgovačko preduzeće "Metalurgija". Da bi bilo oslobođeno što više prostora za skladištenje metalne galanterije, u to vreme su stare pivarske mašine i kotlovi sečeni u staro gvožđe i prodavani na kilo, pa je neodgovorno gazdovanje ovim prostorom ozbiljno ruiniralo već nedovoljno čuvane i održavane objekte. Nakon izlaska "Metalurgije" iz ovog aranžmana, kompleks, praktično potpuno nezaštićen, postaje laka i primamljiva meta sakupljača sekundarnih sirovina i drvene građe, prenosi Glas Šumadije.
(EUpravo zato/Europa Nostra)