Na krajnjem severu Švedske, 145 kilometara unutar Arktičkog kruga, odvija se jedna od najradikalnijih urbanih transformacija na svetu - čitav grad Kiruna se seli na novu lokaciju.
Hiljade stanovnika i zgrada moraju da se presele zbog sleganja usled širenja najvećeg podzemnog rudnika gvožđa na svetu.
Novi dom za Kirunu gradi se tri kilometra istočno, a poduhvat bi trebalo da bude završen do 2035. godine, prenosi CNBC.
Kiruna je osnovana pre 125 godina upravo zbog rudarskih operacija državne firme LKAB i danas je, osim po rudarstvu, poznata i kao važan evropski svemirski centar.
"To je mesto koje bi mnogima izgledalo egzotično i, na neki način, pretpostavljam da jeste, ali to je takođe mali grad kao i mnogi drugi. Suočava se sa izazovima jer mnogo zavisi od jedne kompanije", izjavila je Dženi Sjoholm, viši predavač na Univerzitetu u Geteborgu.
Iako je LKAB globalno gledano manji igrač, na regionalnom nivou je vrlo važan jer osigurava 80 odsto ukupne gvozdene rude iskopane u Evropskoj uniji.
Osim gvožđa, ključnog za proizvodnju čelika, kompanija je nedavno otkrila i jedno od najvećih evropskih nalazišta retkih zemnih metala, čime je dodatno ojačala svoju poziciju u snabdevanju Evrope sirovinama nužnim za zelenu tranziciju.
Preseljenje Kirune
Ipak, uspešna selidba Kirune se suočava sa brojnim preprekama. Lokalne vlasti i LKAB traže veću finansijsku podršku države i oslobađanje više zemljišta za gradnju. Istovremeno, postoji zabrinutost zbog uticaja rudarenja na održivost zajednice, posebno na tradicionalni uzgoj irvasi i kulturu autohtonog naroda Sami.
Projekat, planiran još od 2004. godine, dospeo je u centar svetske pažnje u avgustu ove godine kada je premeštena gradska crkva. U neverovatnom inženjerskom poduhvatu, 113 godina stara drvena građevina teška gotovo 700 tona, u jednom komadu je prebačena na novu lokaciju. Otprilike u isto vreme, LKAB je objavio da će širenje rudnika zahtevati preseljenje dodatnih 6.000 ljudi i 2.700 domova, uz procenjeni trošak od 2,4 milijarde dolara u sledećih 10 godina.
Niklas Johanson, viši potpredsednik za javne poslove u LKAB-u, pojasnio je da se stanovnicima nudi nekretnina čija je tržišna vrednost uvećana za 25 odsto ili izgradnja potpuno novog doma, pri čemu se oko 90 odsto njih odlučilo za novu kuću.
"Problem je trenutno u tome što lokalna opština ima vrlo malo zemljišta koje poseduje ili koje može, s administrativne tačke gledišta, da učini pogodnim za gradnju", rekao je Johansson.
"Morali su da kupe zemljište od države, koja poseduje većinu teritorije iznad Arktičkog kruga. I ovde imate izazove s uzgajanjem irvasa, sukobe s odbranom, prirodom, itd", dodao je.
"EU mora da se više uključi ako želimo minerale"
Mats Taveniku, predsednik opštinskog veća u Kiruni, opisuje preseljenje kao "ogroman projekat" koji bi mogao Evropi da donese brojne mogućnosti.
Ipak, ističe kako uspeh zavisi od snažnije finansijske i političke podrške švedske vlade i Evropske unije.
"Imamo ono što možemo nazvati velikom borbom između opštine i LKAB-a, pa opštine i naše sopstvene vlade". EU mora da pojača podršku. Nije dovoljno doneti odluku da imamo kritične i strateške minerale. Moraju nas podržati političkim izjavama i, naravno, novcem", istakao je.
Evropska unija je, sa svoje strane, nalazište retkih zemnih metala prepoznala kao strateški važno u sklopu Zakona o kritičnim sirovinama, čiji je cilj da do 2030. godine domaća proizvodnja zadovolji 40% godišnjih potreba.
Na pitanje kako stanovnici reaguju na preseljenje, Taveniku odgovara: "Neki su tužni jer će izgubiti mnogo uspomena. U pojedinim kućama su odrasle dve ili možda tri generacije, tako da je to tužno. Ali s druge strane, svi znaju da živimo od minerala. Kiruna je izgrađena na mineralima, tako da svaki stanovnik zna da, pre ili kasnije, moramo da se iselimo iz svojih domova jer smo zavisni od ove rudarske industrije", objasnio je.
(EUpravo zato/CNBC.com)