Češka je spremna da podrži mogući cilj izdvajanja pet odsto BDP-a za odbranu na predstojećem NATO samitu u Hagu u junu, izjavio je predsednik Češke Petr Pavel.
"Ako razgovori u Hagu dovedu do konsenzusa da je potrebno ulagati do pet odsto BDP-a u odbranu, Češka je spremna da izdvoji toliko", rekao je Pavel češkim novinarima nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom u sredu, 21. maja.
Ova najava daleko prevazilazi trenutni NATO standard od dva odsto,koji je Češka prvi put dostigla prošle godine. Vlada premijera Petra Fijale (ODS, EKR) već se obavezala da će do 2030. povećati izdvajanja za odbranu na tri odsto, ali Pavel smatra da bi saveznici mogli morati da idu i dalje.
"Kada saberete sve potrebe oružanih snaga i sve zahteve koji proizlaze iz ciklusa planiranja odbrane za period od 2025. do 2029. i pretočite ih u brojke, one se kreću između 3,5 i 3,7 odsto BDP-a", rekao je Pavel. "Slična je situacija i u drugim zemljama", dodao je.
Ipak, upozorio je da se ne sme krenuti samo od brojki.
"Ne bi trebalo da započnemo debatu pitanjem koliko procenata BDP-a treba da trošimo na odbranu, već pre svega – šta nam je potrebno da bismo se osećali bezbedno", istakao je.
Pre nego što je 2023. postao predsednik Češke, Petr Pavel je bio načelnik Generalštaba češke vojske, a potom i predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a.
Pritisak negde već urodio plodom
Podsetimo, u prethodnih mesec dana nekoliko evropskih država je objavilo da je najavilo da će prema NATO paktu ispuniti svoju obavezu izdvajanja dva odsto BDP-a za odbranu - Italija i Španija. Holandija je objavila da su im iz NATO tražili da izdvoje dodatnih 16 do 19 milijardi evra za odbranu, što bi predstavljalo ukupno 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) te zemlje.
U međuvremenu, Donald Tramp je početkom godine ponovo izvršio pritisak na NATO članice, tražeći da se izdvajanja za odbranu povećaju na pet odsto BDP-a, uz tvrdnju da je Amerika predugo sama nosila teret globalne bezbednosti.
Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, apelovao je na članice da ozbiljno shvate ovaj pritisak i same povećaju svoja izdvajanja. Prošlog meseca je rekao da taj pritisak već daje rezultate u zemljama poput Španije, Portugala, Belgije i Italije.
"Kažem im: sad vam ja zvonim da tražim tih dva odsto do leta, da bismo kolektivno prešli tu granicu. Jer, moraćemo da ulažemo mnogo više od dva odsto. Ali ako ne slušate mene, možda će vam se javiti veoma strpljiv gospodin iz Vašingtona", rekao je Rute.
(EUpravo zato)