Danski parlament je izglasao zabranu kupovine i postavljanja vatrometa, ali odluka ipak neće stupiti na snagu pre proslave naredne Nove godine.
Većina poslanika podržala je zabranu vatrometa za potrošače, ali je takođe usvojeno odlaganje jer bi dobavljači pirotehničkih sredstava mogli da podnesu veliki broj zahteva za nadoknadu štete.
Vatromet je već decenijama novogodišnja tradicija u Holandiji, ali su razmere povreda i štete poslednjih godina drastično porasle.
Prošle novogodišnje noći, dve osobe su poginule, a 1.162 ljudi je zatražilo hitnu medicinsku pomoć zbog raznih povreda, uključujući opekotine i ozlede očiju.
Novogodišnje proslave u mnogim holandskim gradovima postale su sinonim za antisocijalno ponašanje, a javna podrška zabrani vatrometa postepeno je uticala i na promenu stava političara. Prema nedavnoj anketi, tri četvrtine javnosti sada podržava zabranu.
Stranka desnog centra VVD, koja je deo holandske vlade, stala je iza zabrane krajem marta, a nakon nje i druga koaliciona partija – NSC.
Međutim, preostale dve vladajuće stranke usprotivile su se zabrani, tvrdeći da većina problema potiče od ilegalnog, a ne zakonski kupljenog vatrometa.
Vatrometi koje organizuju lokalne vlasti mogli bi da opstanu i posle zabrane, ali detalji još nisu dogovoreni.
Postoji bojazan da bi poslednja noć legalnog vatrometa, doček 2026. godine, mogla da bude veče totalnog haosa.
Mirjam Biker iz Hrišćanske unije izrazila je zabrinutost da će 31. decembar postati "još jedna vrsta Armagedona i da će svi potpuno poludeti i izgubiti kontrolu".
U Holandiji se vatrometi ne bacaju samo rutinski po ulicama – već su i automobili, skuteri i objekti često na meti, pa stradaju u požarima.
Prošle Nove godine uhapšeno je 200 ljudi, a šteta izazvana vatrometom procenjena je na 16 miliona evra.
Devetnaest gradova i opština uvelo je zabrane vatrometa, dok su mnogi drugi uspostavili zone bez pirotehničkih sredstava. Međutim, zabrane su uglavnom ignorisane, a gradonačelnik Amsterdama je izjavio da je sve uzalud dok vlada ne učini nešto da se suprotstavi komercijalnoj prodaji.
Holandija nije usamljen slučaj – ovakvo nasilje je zabeleženo i u Belgiji i Nemačkoj.
Istraživanje među članovima policijskih sindikata pokazalo je da četiri od deset policajaca radije ne bi radilo za Novu godinu zbog ozbiljnih bezbednosnih rizika.
Iako su razne holandske grupe podržale zabranu, dobavljači vatrometa sada traže oko 895 miliona evra odštete zbog zaliha koje su već kupili za narednu novogodišnju proslavu.
Vlada procenjuje da bi odšteta iznosila između 100 i 150 miliona evra ako bi zabrana stupila na snagu ove godine, dok bi ta cifra bila oko 50 miliona evra ako se odluka odloži za 2026.
(EUpravo zato/BBC)