Evropska unija razmatra kako bi odgovorila na scenario velikog hibridnog napada u kojem bi moglo biti i ljudskih žrtava.
Prema pisanju briselskog Politica, razgovori o takvoj mogućnosti poslednjih nedelja postali su intenzivniji među ambasadorima svih 27 članica EU, pozivajući se na diplomate i zvaničnike Unije.
Debata je dodatno dobila na značaju nakon što je u avgustu na aerodromu u Lajpcigu pronađen dron sa eksplozivom.
EU već nekoliko godina razvija mehanizme za odgovor na različite oblike hibridnih pretnji, uključujući sajber napade, pokušaje mešanja u izbore i sabotaže. Međutim, pažnja je sada sve više usmerena na ozbiljnije incidente koji bi mogli da izazovu veći broj žrtava.
Zvaničnici i diplomate razmatraju niz mogućih mera, od slanja timova za hitne intervencije i finansijske pomoći zemlji koja bi bila pogođena napadom, do usaglašavanja načina na koji bi najviši predstavnici EU komunicirali sa javnošću i državama članicama.
Brisel godinama upozorava da je Rusija, nakon početka rata u Ukrajini, pojačala aktivnosti koje EU smatra delom hibridnog ratovanja, uključujući sajber napade, sabotaže i druge tajne operacije.
Među incidentima koji su poslednjih meseci privukli pažnju nalaze se napad dronovima na brod u Crnom moru, sumnjivi požar na poljskoj zemaljskoj stanici povezanoj sa Starlinkom, pokušaji postavljanja zapaljivih naprava na transportnim lokacijama, kao i slučajevi narušavanja vazdušnog prostora.
Neslaganja oko uloge EU i NATO-a
Međutim, države članice nisu saglasne oko toga da li je potrebno uspostavljati nove evropske bezbednosne mehanizme. Deo zemalja strahuje da bi se na taj način nepotrebno preklapale nadležnosti EU i NATO-a.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je uspostavljanje "protokola o vanrednoj bezbednosti" i formiranje "Evropskog saveta bezbednosti".
Pojedine članice, međutim, smatraju da bi postojeći mehanizmi, poput Integrisanog političkog odgovora EU na krize (IPCR), mogli da budu dovoljni za reagovanje u ovakvim situacijama.
Bivša portparolka NATO-a Oana Lungesku smatra da bi EU i Alijansa trebalo jasno da podele odgovornosti. Prema njenom predlogu, NATO bi trebalo da bude zadužen za obaveštajne aktivnosti i vojno odvraćanje, dok bi EU imala vodeću ulogu u civilnom odgovoru na posledice eventualnog napada.
Jedan od diplomata EU upozorio je da bi, u slučaju napada sa ljudskim žrtvama, pritisak na obe organizacije da reaguju bio izuzetno veliki.
Lungesku je, međutim, ocenila da ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nije presudno da li će odgovor doći iz Brisela, odnosno EU ili NATO-a, već kakvu će ukupnu reakciju Zapad pokazati na njegove poteze.
(M.A./EUpravo zato/rtv.rs)