Nemačka pokušava da razjasni spornu odredbu prema kojoj muškarci uzrasta od 17 do 45 godina moraju da traže dozvolu za boravak u inostranstvu duži od tri meseca, nakon što je mera tokom vikenda izazvala političku buru.
Ministarstvo odbrane Nemačke, koje je zakon pripremilo krajem prošle godine, saopštilo je za Politiko da sada razmatra uvođenje izuzetaka, kako bi se ublažile praktične posledice propisa, iako on ostaje na snazi.
"Ministarstvo trenutno radi na detaljnim pravilima koja bi omogućila izuzetke od obaveze pribavljanja odobrenja, između ostalog i kako bi se izbegla nepotrebna birokratija", rekao je portparol ministarstva.
Ova odredba, koja je stupila na snagu u januaru u okviru šire reforme vojne službe, zapravo proširuje postojeće pravilo i na mirnodopski period, te bi u teoriji mogla da obuhvati milione muškaraca širom zemlje. Prema zakonu, mladići i muškarci od 17 do 45 godina moraju unapred da zatraže odobrenje vojnih vlasti za boravak u inostranstvu duži od tri meseca.
Mera je izazvala oštre reakcije opozicionih političara u Bundestagu.
"Ministar odbrane Boris Pistorijus, ministarstvo, socijaldemokrate i demohrišćani sada deluju neprijatno zatečeno i razotkriveno", izjavila je liderka poslaničke grupe Zelenih Brita Haselman, pozivajući na hitnu izmenu pravila.
Zvaničnici, međutim, tvrde da cilj nije ograničavanje putovanja, već unapređenje sposobnosti države da u kriznim situacijama prati potencijalne regrute.
"U slučaju vanrednih okolnosti moramo znati ko duže boravi u inostranstvu", naveo je portparol.
Ministarstvo i dalje razrađuje ključne detalje primene sistema. Za sada iz Berlina poručuju da će uticaj na građane biti minimalan. Kako je vojna služba i dalje dobrovoljna, očekuje se da će dozvole biti odobravane u svim slučajevima, a zvaničnici najavljuju dodatna pojašnjenja prema kojima će se praktično podrazumevati da je putovanje dozvoljeno.
Nije nova odredba
Ipak, nesklad između zakona koji formalno proširuje ovlašćenja države i pokušaja vlasti da ublaže njegove neposredne efekte podstakao je političke kritike.
"Očekujem brzo razjašnjenje od ministarstva. Građani imaju pravo da znaju kakve obaveze prijavljivanja imaju", poručila je portparolka Zelenih za odbranu Sara Nani.
Sama odredba nije nova i datira još iz 1956. godine, iz vremena Hladnog rata i tadašnjeg sistema vojne obaveze. U praksi je bila gotovo neprimenjivana od 2011, kada je služenje vojnog roka suspendovano. Međutim, najnovija reforma proširila je njenu primenu i na mirnodopski period, čime je ova gotovo zaboravljena klauzula ponovo aktuelizovana i otvorila pitanje slobode kretanja mladih muškaraca.
Konzervativci, koji su deo vladajuće koalicije, brane širi cilj reforme, ali umanjuju njen značaj u praksi.
"Situacija nije toliko dramatična kako se ponekad predstavlja", rekao je Tomas Erndl, portparol demohrišćana za odbranu. On navodi da je reč o delu obnove sistema vojne evidencije i pripremi za mogući povratak obaveznog vojnog roka, dodajući da bi se u praksi sve moglo svesti na obavezu prijavljivanja.
"Funkcionalan sistem vojne evidencije ključan je deo naše bezbednosne spremnosti. Ako kao društvo želimo da brinemo o sopstvenoj bezbednosti, moramo stvoriti organizacione temelje za to", rekao je Erndl.
Ova polemika odražava i širu evropsku osetljivost kada je reč o povezivanju slobode kretanja sa vojnim obavezama, posebno u kontekstu Ukrajine.
Nemački kancelar Fridrih Merc već je o tome razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, upozorivši da Kijev mora da obezbedi da mladi ne odlaze u Nemačku, Poljsku ili Francusku, naglasivši da su "potrebni" u svojoj zemlji zbog vojne službe.
(EUpravo zato)