Govor mržnje podriva same temelje demokratije i narušava sve civilizacijske norme. Njegova štetnost je mnogo veća nego što možemo da zamislimo i ne smemo zaboraviti koliko je kratak put od govora mržnje, agresivne komunikacije i otvorenih pretnji do fizičkog nasilja“, rekla je Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na konferenciji održanoj povodom Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje.
Ona je dodala da je govor mržnje zabranjen zakonom i da je njegovo suzbijanje "pravi put ka ozdravljenju društva".
"Govor mržnje, uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje i drugi oblici nedozvoljenog ponašanja, kao i agresivnost u komunikaciji predstavljaju svojevrsnu pretnju i osporavanje prava drugima na otvoren ili prikriven način, a neretko podstiču i nasilje. Opasnost leži u njegovoj sposobnosti da degradira i dehumanizuje pojedince i grupe, kao i da stvara ambijent isključivosti, straha i podela“, istakla je poverenica.
"Govor mržnje nije isto što i sloboda govora"
Janoš Babić, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, istakao je da je ta institucija razvila niz standarda koji mogu govoru mržnje da stanu na put.
"Pod tim standardima i resursima se uključuje i najnovija Preporuku Komiteta ministara o borbi protiv govora mržnje, usvojena 2022. godine. Preporuka služi kao merilo da države članice Saveta Evrope garantuju i čuvaju ljudska prava i dostojanstvo svakoga“, rekao je Babić.
Ambasador Emanuele Žiofre, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, naglasio je da govor mržnje ne treba meštai sa slobodom govora.
"Govor mržnje nije isto što i sloboda govora", poručio je Žiofre i naglasio da je neophodno imati jake i odlučne institucije da javno osude svaki oblik diskriminacije i izražavanja mržnje, pre nego što se duboko ukorene u društvu.
"EU preduzima snažne mere protiv toga, a Evropska komisija je pokrenula inicijativu da se govor mržnje uvrsti na listu „zločina EU“ navedenih u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije. Ovo bi trebalo da unapredi pravni okvir EU sa ciljem boljeg adresiranja govora mržnje i zločina iz mržnje. Prethodno je uspostavljen i Kodeks ponašanja sa vodećim globalnim onlajn platformama za reagovanje i obustavljanje bilo kakvog oblika mržnje i diskriminatornog govora. Srbija je takođe preduzela neke korake u okviru svog zakonodavnog okvira, a EU pomno prati sprovođenje mera i nastaviće da podržava vrednosti koje doprinose društvenoj koheziji i poštovanju“, rekao je ambasador Žiofre.
Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog istakao je da je sloboda govora univerzalno ljudsko pravo, ali ta sloboda nije apsolutna.
"Poštovanje ovog ljudskog prava pretpostavlja određena ograničenja i obaveze pojedinca, udruženja i državnih institucija na uvažavanje prava i interesa drugih. Govor mržnje podstiče predrasude, širi neprijateljstvo i diskriminaciju, često poziva na nasilje i šalje poruke netrpeljivosti i netolerancije. Vlada Republike Srbije pokazuje čvrstu opredeljenost da svojim politikama i mehanizmima utiče da se u svim sektorima ojača borba protiv govora mržnje, obezbedi primena zakona i poveća nivo odgovornosti za svaki vid nasilja i zloupotreba“, istakao je ministar Žigmanov.
Da li mediji "vole" govor mržnje?
Rezultate analize o (zlo)upotrebi osetljivih termina u medijima predstavila je Anja Anđušić iz Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan, dok je o savremenim izazovima antifašizma govorio Milivoj Bešlin, istoričar Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Beogradskog univerziteta.
Iskusni novinari i novinarke Silvija Slamnig, Nevena Madžarević, Milivoje Mihajlović, Veljko Miladinović i Đorđe Vlajić bili su deo panel diskusije „Da li mediji "vole" govor mržnje?“, koja se nadovezala na rezultate istraživanja.
Izrada istraživanja i organizacija konferencije podržani su kroz projekat „Borba protiv diskriminacije i promocija različitosti u Srbiji“ koji je deo zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope Horizontal facility za Zapadni Balkan i Tursku.
(EUpravo Zato)