Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) jeste sporazum kojim se regulišu prava i obaveze države koja je otpočela proces pridruživanja EU. SSP je ključni instrument kojim se otvaraju sveobuhvatne pripreme za članstvo Srbije u EU, i od momenta kada je stupio na snagu (1. Septembar 2013.) biće aktuelan sve do pristupanja Srbije EU.

Sporazum o osnivanju energetske zajednice

Energetska zajednica je nastala na osnovu međunarodnog ugovora između Evropske zajednice i država Jugoistočne Evrope, rešenih da uspostave zajedničko tržište gasa i električne energije, sa mogućnošću da ovo tržište kasnije obuhvati i druge energetske proizvode. Potpisan je 25. oktobra 2005. godine u Atini, a stupio je na snagu 1. jula 2006. godine.

Godišnji izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije od 2005. – 2023.

Godišnji izveštaj Evropske komisije je najvažniji dokument za svaku zemlju koja teži članstvu u Evropskoj uniji (EU) i predstavlja sliku stanja u svim ključnim poljima gde je napredak neophodan za pristupni proces.

Strategija o proširenju 2008. – 2022.

Strategija o proširenju Evropske unije je politički dokument Evropske unije koji definiše prioritete, uslove i procese za proširenje EU. On se redovno ažurira kako bi odražavao trenutne političke, ekonomske i društvene okolnosti.

Deklaracija iz Tirane, 2022.

Zemlje potpisnice Deklaracije iz Tirane, među kojima je i Srbija, potpisale su u decembru 2022. godine dokument u 12 tačaka. Ova deklaracija ima za cilj jačanje političke, ekonomske i društvene saradnje između zemalja Zapadnog Balkana i EU, kao i podsticanje reformi koje su neophodne za evropske integracije ovih zemalja. U njoj se, između ostalog, poručuje da ruska vojna agresija na Ukrajinu najveća pretnju evropskoj sigurnosti, kršenje međunarodnog prava, kao i da predstavlja zločin protiv ukrajinskog naroda.

Sporazum o trgovini tekstilom i tekstilnim proizvodima

Ovaj dokument predstavlja prvi trgovinski sporazum koji je Srbija potpisala sa EU, odnosno sa Evropskim zajednicama i, na osnovu njega, Srbiji se u potpunosti otvara tržište tekstila u EU, bez ikakvih carinskih ograničenja. Zakonom o ratifikaciji od 31. maja 2005. godine Sporazum o trgovini tekstilom i tekstilnim proizvodima je stupio na snagu.

Sporazum o zajedničkom evroposkom vazduhoplovnom području (Sporazum o otvorenom nebu)

Multilateralni sporazum o Zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području, Srbija je potpisala 29. juna 2006. godine sa EU, a Narodna skupština Republike Srbije ga je potvrdila 13. maja 2009. godine. Njegova suština je da evropski vazdušni prostor briše nacionalne granice, jer je izdeljenost vazdušnog prostora imala negativan uticaj na efikasnost avio-saobraćaja pošto avio-kompanije troše više goriva i vremena jer moraju da prođu niz kontrola.

Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evopi (CEFTA)

Sporazum CEFTA Srbija je potpisala u Bukureštu 2006.godine, a do kraja 2007. godine Sporazum je stupio na snagu u svim državama potpisnicima. CEFTA definiše opšte obaveze koje se odnose na trgovinu svom robom. Opšte pravilo ovog sporazuma je ukidanje kvantitativnih ograničenja, carina i drugih dažbina na izvoz i uvoz robe u trgovini među državama u regionu, te onemogućavanje uvođenja novih (dodatnih) ograničenja.

Sporazum o olakšanoj proceduri izdavanja viza i Sporazum o readmisiji lica koja nezakonito borave

Sporazum o olakšanoj proceduri za izdavanje viza i Sporazum o readmisiji lica koja nezakonito borave zaključeni između Evropske zajednice i Republike Srbije predstavljaju prvi korak ka uspostavljanju bezviznog režima. Ovi sporazumi između Evropske zajednice i Republike Srbije potpisani su 18. septembra 2007. godine, a na snagu su stupili 1. januara 2008. godine.

Zelena agenda za Zapadni Balkan

Lideri zapadnog Balkana su u Sofiji 10. novembra 2020. godine, na Samitu Zapadnog Balkana u okviru inicijative Berlinskog procesa, prihvatili su Zelenu agendu za Zapadni Balkan i izrazili posvećenost sprovođenju delovanja u pet stubova oblasti i to:

1. Klima, energetika i mobilnost
2. Cirkularna ekonomija
3. Smanjenje zagađenja
4. Održiva poljoprivredna i prehrambena proizvodnja
5. Biodiverzitet

Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan

U oktobru 2020. godine Evropska komisija usvojila je sveobuhvatan Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, kako bi pospešila dugoročan privredni oporavak regiona, podržala zelenu i digitalnu tranziciju, regionalnu integraciju i konvergenciju sa Evropskom unijom. Ovaj plan je sastavni deo podrške Zapadnom Balkanu na putu ka EU, da podstakne oporavak, potpomognut zelenom i digitalnom tranzicijom, kojim će se ostvariti održivi ekonomski rast, sprovođenje reformi potrebnih za napredak na putu EU i približavanje Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu EU. Cilj je da se oslobodi neiskorišćeni ekonomski potencijal regiona i značajan prostor za povećanu unutar-regionalnu ekonomsku saradnju i trgovinu.

Povelja Evropske unije o osnovnim pravima

Povelja Evropske unije o osnovnim pravima, koju su 2000. godine proglasili Evropski parlament, Savet ministara i Evropska komisija, stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma 2009. godine postala je i pravno obavezujuća u EU. Ona sadrži šest osnovnih prava i sloboda zaštićenih u EU, a to su: dostojanstvo, slobode, jednakost, solidarnost, građanska prava, pravda.