Emanuel Makron trebalo bi danas da saopšti ime novog premijera okončavajući dane političkog zastoja nakon što je njegov bivši izabranik Mišel Barnije smenjen prošle nedelje.
Barnije je podneo ostavku na mesto premijera nakon što je parlament izglasao nepoverenje vladi 4. decembra.
Iako su mnogi očekivali da će Makron imenovati Barnijeovog naslednika dan kasnije, on je ćutao, a zatim je propustio još jedan rok od 48 sati koji je dao sastanku partijskih lidera u utorak.
Makron je u četvrtak posetio Poljsku, ali je navodno prekinuo putovanje u pokušaju da finalizuje svoju odluku.
Lider se borio da pronađe kandidata koji bi bio popularan među svim članovima podeljenog parlamenta, gde nijedna stranka nema većinu.
Ko god da bude imenovan suočava se sa neposrednim i zastrašujućim izazovom provlačenja sporazuma o budžetu kroz parlament.
Fransoa Bajru, centrista i lojalni saveznik Emanuela Makrona, je među prvima na spisku kandidata.
Lider Demokratskog pokreta je široko popularan, ali još nema jednoglasnu podršku članova drugih partija.
Sa leve strane, Olivije For, prvi sekretar Socijalističke partije, rekao je da imenovanje Fransoa Bajrua u Matinjona ne bi bio "dobar izbor".
Bivši predsednik Nikola Sarkozi se navodno ne slaže sa imenovanjem Bajrua na taj posao, a u lokalnim medijima kruže izveštaji da je on aktivno lobirao protiv Bajruovog imenovanja.
Njih dvojica, koji se dobro poznaju, već nekoliko godina gaje jedan protiv drugog. Bajru je 2012. godine pozvao na glasanje u korist Fransoa Olanda u odnosu na Sarkozija u drugom krugu predsedničkih izbora.
Drugi favorit je bivši levičarski premijer Bertran Kaznev.
Kazneva podržava nekoliko članova Socijalističke partije, uključujući bivšeg predsednika Fransoa Olanda, ali ga ekolozi kritikuju.
Marine Tondelier, nacionalni sekretar Evropske ekologije - stranke Zeleni, odbacila je nominaciju Kazneva.
Po njenom mišljenju, Kaznev predstavlja prošlost.
Bivši socijalista koji je postao saveznik Makrona, Žan-Iva Le Drijana se takođe spominje kao potencijalni premijerski izbor.
Bivši ministar odbrane i spoljnih poslova i za vreme Olanda i Makrona jedna je od retkih ličnosti koja je služila pod dva predsednika. Međutim, Drian se takođe suočava sa skepticizmom Socijalističke partije, koja tek treba da odgovori na njegovo potencijalno imenovanje.
U konzervativnijoj frakciji Makronove koalicije, ideja o Sebastijenu Lekornuu kao premijeru dobija na snazi.
Bivši član desničarske partije Les Republicains, ministar oružanih snaga blizak je saveznik Emanuela Makrona.
Lekornu takođe drži rekord po najdužem mandatu pored predsednika, pošto je bio na više ministarskih funkcija od 2017. godine, to jest od početka Makronovog prvog mandata.
Pominje se i Katarina Vautrin. Poreklom iz desničarske političke pozadine, bivši ministar za partnerstvo sa teritorijama i decentralizaciju pridružila se Makronovom taboru 2024. godine.
2022. smatrana je jakim kandidatom za ulogu koju je na kraju dobila Elizabet Born.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)