Samo izuzetne okolnosti mogu ovih dana pomeriti fokus francuskog predsednika Emanuela Makrona sa domaćih pitanja.
Zemlja proživljava najdublju političku krizu otkad je uspostavljena Peta republika, dok još uvek nije jasno ko će biti novi francuski premijer i kako će biti izglasan budžet do kraja godine budući da nijedna stranka nema većinu u Narodnoj skupštini.
Međutim, postoji jedna stvar zbog koje je Makron spreman nakratko da pomeri fokus sa domaćih pitanja.
Donald Tramp, koji je više puta najavio da će doneti mir u Ukrajinu "u roku od 24 sata", preuzima dužnost američkog predsednika 20. januara.
U subotu, neposredno pre ceremonije otvorenja obnovljene katedrale Notr Dam, Makron je gotovo sat vremena nasamo razgovarao sa Trampom, nakon čega im se na pola sata pridružio i ukrajinski lider Volodimir Zelenski.
Kamil Grand, viši zamenik generalnog sekretara NATO-a procenjuje da je Makron preneo Donaldu Trampu da Evropa ne samo da ne može biti izostavljena iz američko-ruskih pregovora, jer ovde ima svoje ozbiljne bezbednosne interese, nego je i spremna finansijski da se uključi u ovaj proces, a pre svega snosi rizik vezan uz obranu ukrajinskog suvereniteta".
Poljske novine Rzeczpospolita pišu da bi zbog vojnog potencijala i geografskog položaja učešće Poljske u mirovnoj misiji moglo biti ključno.
Francuska ponuda je mirovna misija koja bi jamčila da Kremlj u budućnosti neće kršiti eventualni prekid vatre i utvrđenu crtu razgraničenja.
Makron je već u februaru prvi izneo ideju o slanju NATO-ovih snaga u Ukrajinu, ali tada nije precizirao pod kojim će se uslovima to dogoditi.
Ideju je ponovo spomenuo tokom susreta sa britanskim premijerom Keirom Starmerom u Parizu 11. novembra.
Eli Tenenbaum, istraživač iz Francuskog instituta za međunarodne odnose (IFRI) koji radi na pripremi Macronovog projekta, objašnjava da bi u misiji moglo učestvovati pet brigada, što je oko 40.000 vojnika, a Poljska bi mogla preuzeti zapovedništvo nad jednom od brigada.
Dva izvora za Politico potvrdila plan
Makron će danas u Varšavi razgovarati s poljskim premijerom Donaldom Tuskom o raspoređivanju posleratnih mirovnih snaga u Ukrajini, potvrdili su za Politico evropski diplomata i francuski službenik, govoreći pod uslovom anonimnosti.
"Istina je", kazao je evropski diplomata kad je upitan o izveštaju u kome se tvrdi da dve zemlje razgovaraju o potencijalnim mirovnim snagama sastavljenim od 40.000 vojnika iz stranih zemalja.
Diplomata nije pojasnio iz kojih bi zemalja vojnici mogli biti.
Međutim, visoki poljski funkcioner, koji je takođe želio da ostane anoniman, poručio je da su iznenađeni Makronovim predlogom.
"Ovo nije formula koja bi nam omogućila da donesemo takvu odluku", izjavio je funkcioner i dodao da bi o mirovnim misijama trebalo da odlučuju UN ili OEBS a ne bilateralni razgovori sa francuskim predsednikom.
"Slanje poljskih vojnika u Ukrajinu imalo bi smisla samo u formatu NATO-a", dodao je on.
Tri modela
"Postoje tri načina za pružanje sigurnosnih garancija Ukrajini.
Prvi je onaj nemački - primiti državu u NATO bez konačnog utvrđivanja granica, kao što je bio slučaj sa Saveznom Republikom Nemačkom 1955. Ali Amerika to ne želi, a ne želi ni Nemačka", upozorio je Grand.
"Drugi je izraelski model- masovno naoružanjem Ukrajine i nakon sklapanja mira. Ovaj model je neizvestan s obzirom na proračunske poteškoće u SAD-u i Evropi.
Treći je korejski model: međunarodna mirovna misija koja više od 70 godina čuva crtu razgraničenja između Južne i Severne Koreje", dodao je.
Tokom sastanka u ponedjeljak u Kijevu s čelnikom CDU/CSU-a Fridrihom Mercom, koji ima dobre izglede da postane sledeći kancelar Nemačke, Zelenski je prvi put rekao da bi, dok čekaju garancije NATO-a, takva posrednička misija mogla zajamčiti sigurnost njegove zemlje.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)