AFD prvi put nominovala kandidata za kancelara Nemačke: Ko je Alis Vajdel, kontroverzna liderka krajnje desnice?

Krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) nominovala je čelnicu stranke Alis Vajdel kao glavnu kandidatkinju za predstojeće izbore, što je prvi put da je antiimigrantska, evroskeptična stranka nominovala kandidata za kancelara. Valjdel je inače poznata po kontroverznim stavovima, ali tvrdi da privatni treba odvojiti od političkog života.

snapshot/Future Image/B Elmentha / Shutterstock Editorial / Profimedia Alis Vajdel nominovana za kandidatkinju za kancelara ispred AfD-a

Izvršni odbor i regionalni stranački čelnici Afd-a složili su se na sastanku u Berlinu da Vajdel bude glavna stranačka kandidatkinja.

"Danas je veliki dan za stranku i veliki dan za Nemačku", rekla je Vajdel na zajedničkoj konferenciji za novinare s zamenikom predsednika stranke Tinom Krupalom.

Ona je odluku AfD-a da je nominuje za kandidata za kancelara objasnila tvrdnjom da njena stranka ima pravo na vlast, pozivajući se na ankete.

AfD, koji je osnovan 2013. i prvi put ušao u parlament 2017., trenutno ima između 18 i 19 odsto glasova, što ga stavlja na drugo mesto iza konzervativnog bloka CDU/CSU sa 32 do 33 odsto.

Vladajuća Socijaldemokratska stranka kancelara Olafa Šolca trenutno ima oko 18 odsto glasova.

Šolcova trostranačka - Semafor koalicija raspala se početkom novembra nakon što je kancelar otpustio bivšeg ministra finansija Kristijana Lindnera iz Slobodna demokratska stranka, nakon meseci sporova oko ekonomske politike i budžeta za 2025.

Kancelar je najavio planove za održavanje glasanja o poverenju krajem ovog meseca, za koje se očekuje da će dovesti do prevremenih izbora 23. februara.

Ko je Alis Vajdel?

Vajdel je rođena 1979. i odrasla je u pokrajini Nordrhejn-Vestfalen u Nemačkoj, a njen otac, Gerhard član je AfD-a kome se Alis pridružila 2013. godine.

Bivša bankara u Goldman Saksu je radikalna desničarka u stranci koju mnogi optužuju za neonacističku ideologiju.

S druge strane, Alis je pripadnica lgbt populacije, o čemu javno govori, ujedno je i majka dvoje dece.

Javnosti je poznato da je u vezi sa imigranktinjom sa Šri Lanke.

Vajdel doktorirala je ekonomiju, godinama je živela u Kini, a ima kuću u Švajcarskoj, gde i živi.

Iako nekarakteristično za pripadnike ovakve političke orijentacije, ona se zalaže za očuvanje postojećeg stanja kada su u pitanju prava homoseksualaca.

Naime, Vajdelova se zalaže da homoseksualni partneri mogu da žive u registrovanom partnerstvu, ali ne i braku i smatra da privatni život mora da bude odvojen od političkog.

Kao i njena stranka AfD, ona se slaže po pitanju stava prema islamu i sigurnih granica. 

Kako je izjavljivala, "strance treba prihvatiti ako zemlji  donose napredak", a izbeglice bez kvalifikacija i obrazovanja nazvala je poslednjim ekserom u kovčegu nemačkog socijalnog sistema.

Kako ju je opisao Hans Forlender, politikolog na Tehničkom univerzitetu u Drezdenu, ona daje AfD-u auru buržoaske respektabilnosti koja ima snažnu privlačnost za birače srednje klase izvan tradicionalne tvrdodesničarske baze.

Ona je poznata i po stavu o "Degzitu", odnosno o tome da , kako je kazala Fajnenšal Tajmsu, "ukoliko reforma nije moguća, i ako ne uspemo ponovno da izgradimo suverenitet država članica EU, trebalo bi da pustimo ljude da odluče, baš kao što je Velika Britanija učinila. I mogli bismo da imamo referendum o Degzitu, izlasku Nemačke iz EU".

(M.A./EUpravo zato/index.hr)