- RIK objavljuje preliminarne i ukupne rezultate sukcesivno, a lokalne komisije imaju 96 časova za zbirne izveštaje.
- Prva sednica novog saziva Skupštine mora da bude održana najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata, uz potvrdu najmanje 167 mandata.
- Nova Vlada mora biti izabrana u roku od 90 dana od konstituisanja Skupštine, inače sledi raspuštanje parlamenta.
Preliminarni rezultati parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra saopšteni su već iste večeri, ali njihova dopuna stiže kako se obrađuju podaci sa biračkih mesta. Uporedo s tim radnjama, rokovi za konstituisanje novog parlamenta i izbor Vlade računaju se prema pravilima utvrđenim Ustavom i izbornim zakonima.
Nova Vlada mora biti izabrana u roku od 90 dana od konstituisanja Narodne skupštine.
Građani Srbije glasali su 25. oktobra 2026. godine na vanrednim parlamentarnim izborima. Zatvaranjem biračkih mesta završeno je glasanje, ali ne i izborni proces. Predstoje utvrđivanje i obrada rezultata, rešavanje eventualnih prigovora, raspodela poslaničkih mandata i konstituisanje novog saziva Narodne skupštine. Nakon toga sledi izbor nove Vlade, za koji Ustav propisuje krajnji rok.
Na dan 26. oktobra izborni proces nalazi se u fazi obrade rezultata. Republička izborna komisija (RIK) objavljuje podatke sukcesivno, kako se obrađuju zapisnici sa biračkih mesta. Prema podacima koje je RIK objavio tokom jutra, rezultati su bili obrađeni sa 8.077 biračkih mesta. Ti podaci predstavljaju preliminarni presek, a ne konačan izborni rezultat.
Da bi se procenilo kada bi Srbija mogla da dobije novi parlament i novu Vladu, važno je razlikovati preliminarne rezultate od ukupnog izveštaja o rezultatima izbora, kao i rokove koji počinju da teku od objavljivanja konačnih rezultata od onih koji zavise od konstituisanja Narodne skupštine.
Prvi rezultati već tokom izborne noći
Nakon zatvaranja biračkih mesta, birački odbori pristupaju utvrđivanju rezultata glasanja i sastavljanju zapisnika. Izborni materijal i podaci dostavljaju se nadležnim izbornim komisijama, koje obrađuju rezultate i prosleđuju ih Republičkoj izbornoj komisiji.
Prema članu 123 Zakona o izboru narodnih poslanika, RIK na sednici utvrđuje preliminarne rezultate za sva biračka mesta čiji su podaci obrađeni u roku od 24 časa od zatvaranja biračkih mesta.
To ne znači da svi glasovi moraju biti obrađeni u roku od 24 časa. Rok se odnosi na preliminarne rezultate za biračka mesta čiji su podaci do tada obrađeni. Obrada ostalih biračkih mesta nastavlja se u skladu sa zakonom.
Preliminarni rezultati predstavljaju početnu zvaničnu sliku glasanja, ali nisu isto što i konačan izborni rezultat. Na njihovu potpunost utiču brzina obrade zapisnika i eventualni problemi koji zahtevaju dodatno postupanje izbornih organa.
Kada se utvrđuju ukupni rezultati izbora?
Nakon obrade rezultata sa biračkih mesta, lokalne izborne komisije sastavljaju zbirne izveštaje o rezultatima glasanja i dostavljaju ih RIK-u.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Prema članu 119 Zakona o izboru narodnih poslanika, lokalna izborna komisija dužna je da u roku od 96 časova od zatvaranja biračkih mesta donese zbirni izveštaj za biračka mesta na svojoj teritoriji i bez odlaganja ga dostavi RIK-u.
Zakon predviđa i mogućnost podnošenja prigovora na zbirni izveštaj. Prigovor mogu podneti podnosilac proglašene izborne liste i birač koji je upisan u birački spisak na biračkom mestu na koje se izveštaj odnosi, u roku od 72 časa od objavljivanja izveštaja na veb-prezentaciji RIK-a.
RIK, prema članu 121 Zakona, donosi i objavljuje ukupan izveštaj o rezultatima izbora u roku od 96 časova od prijema svih zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja. Ako je protiv nekog zbirnog izveštaja podneto pravno sredstvo, rok za donošenje i objavljivanje ukupnog izveštaja računa se od dana kada je RIK-u dostavljena odluka o tom pravnom sredstvu.
Zbog toga nije precizno tvrditi da ukupni rezultati moraju biti objavljeni tačno četiri dana nakon zatvaranja biračkih mesta. Rok od 96 časova za lokalne izborne komisije računa se od zatvaranja biračkih mesta, dok se rok za RIK računa od prijema svih zbirnih izveštaja, uz zakonska pravila koja važe kada su pokrenuti postupci po pravnim sredstvima.
Na ukupan izveštaj o rezultatima izbora podnosilac proglašene izborne liste i birač mogu podneti prigovor RIK-u u roku od 72 časa od objavljivanja izveštaja na veb-prezentaciji Komisije. Protiv odluka u izbornom postupku moguća su i druga pravna sredstva u slučajevima i pod uslovima propisanim zakonom.
Zato je važno razlikovati objavljivanje ukupnog izveštaja od završetka postupaka po pravnim sredstvima i konačnog utvrđivanja izbornih rezultata za potrebe daljih ustavnih rokova.
Dodela poslaničkih mandata i rok za prvu sednicu
Prema članu 130 Zakona o izboru narodnih poslanika, RIK u roku od deset dana od objavljivanja ukupnog izveštaja dodeljuje mandate kandidatima sa izbornih lista i izdaje im uverenja o izboru. Narodna skupština ima 250 poslanika, a mandati se raspodeljuju proporcionalno izbornim rezultatima, u skladu sa zakonskim pravilima o raspodeli mandata i izbornom cenzusu.
Dok traje ovaj postupak, političke stranke mogu da pregovaraju o formiranju parlamentarne većine i budućoj Vladi. Međutim, novi saziv Skupštine smatra se konstituisanim tek kada budu potvrđeni mandati najmanje dve trećine poslanika, dok se Vlada bira u posebnom postupku pred Narodnom skupštinom.
Prema članu 101 Ustava Srbije, prvu sednicu novog saziva Narodne skupštine zakazuje predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva, tako da se sednica održi najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata izbora.
Na prvoj sednici potvrđuju se poslanički mandati. Narodna skupština smatra se konstituisanom kada su potvrđeni mandati dve trećine narodnih poslanika, odnosno najmanje 167 od ukupno 250 poslanika.
Na odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata dopuštena je žalba Ustavnom sudu, koji o njoj odlučuje u roku od 72 sata.
Važno je razlikovati rok za održavanje prve sednice od trenutka konstituisanja parlamenta. Sednica može biti održana u zakonskom roku, ali se datum konstituisanja određuje prema tome kada su potvrđeni mandati najmanje dve trećine poslanika.
Upravo je taj datum ključan za računanje roka u kojem novi saziv Narodne skupštine mora da izabere Vladu.
Vlada mora biti izabrana u roku od 90 dana
Posle konstituisanja parlamenta, u središte političkog procesa dolaze pregovori o parlamentarnoj većini, programu buduće Vlade, kandidatu za predsednika Vlade i sastavu ministarskog kabineta.
Prema članu 109 Ustava Srbije, Narodna skupština raspušta se ako u roku od 90 dana od konstituisanja ne izabere Vladu. Predsednik Republike tada je dužan da raspusti Skupštinu i raspiše parlamentarne izbore, koji moraju biti okončani najkasnije 60 dana od dana raspisivanja.
Rok od 90 dana računa se od dana konstituisanja novog saziva Skupštine, a ne od dana izbora ili objavljivanja izbornih rezultata. Zato će konkretan krajnji datum za izbor Vlade biti poznat tek kada bude utvrđen datum konstituisanja parlamenta. Vlada može biti izabrana i pre isteka tog roka.
Postupak izbora Vlade uređen je članom 127 Ustava Srbije.
Predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, nakon što sasluša mišljenja predstavnika izabranih izbornih lista. Mandatar potom predstavlja program Vlade i predlaže njen sastav.
Skupština istovremeno glasa o programu i izboru Vlade, za šta je potrebna većina od ukupnog broja poslanika, odnosno najmanje 126 od 250 glasova.
Prema članu 128 Ustava Srbije, mandat nove Vlade počinje danom polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom.
Kada bi Srbija mogla da dobije novu Vladu?
Na dan 26. oktobra 2026. godine mogu se navesti zakonski rokovi, ali ne i pouzdan datum izbora nove Vlade.
Dalji postupak zavisi od obrade izbornih zapisnika, utvrđivanja ukupnih rezultata, eventualnih prigovora i drugih pravnih sredstava, kao i od datuma konstituisanja novog saziva Narodne skupštine.
Redosled je sledeći:
Izborni dan - 25. oktobar 2026. Završeno je glasanje, a počeli su obrada i utvrđivanje rezultata.
Preliminarni rezultati - u roku od 24 časa za obrađena biračka mesta. To nije rok za završetak obrade svih glasova.
Zbirni i ukupan izveštaj o rezultatima izbora. Lokalnim izbornim komisijama rok od 96 časova računa se od zatvaranja biračkih mesta, a RIK-u od prijema svih zbirnih izveštaja, uz zakonska pravila za postupke po pravnim sredstvima.
Dodela mandata - u roku od deset dana od objavljivanja ukupnog izveštaja.
Prva sednica Skupštine - najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata izbora. Za konstituisanje je potrebno potvrđivanje najmanje 167 poslaničkih mandata.
Izbor Vlade - u roku od 90 dana od konstituisanja Skupštine. To je krajnji ustavni rok.
Ovi rokovi ne znače da će svaka faza trajati maksimalno koliko je zakonom dozvoljeno niti da se svi rokovi računaju jedan za drugim od izbornog dana. Neki teku paralelno ili zavise od različitih pravnih događaja, zbog čega je za preciznu računicu potrebno pratiti odluke i objave nadležnih organa.
Najvažnije je da se rok za izbor Vlade računa od dana konstituisanja Narodne skupštine, a ne od dana parlamentarnih izbora. Tek kada taj datum bude poznat, moći će da se izračuna krajnji ustavni rok za izbor nove Vlade Srbije.
(EUpravo zato.rs)