U autorskom tekstu koji je objavio Euronews.com crnogorski predsednik, Jakov Milatović kaže da ohrabruje činjenica da se jedan od sedam prioriteta nove Evropske komisije eksplicitno fokusira na proširenje, zamišljajući Evropu koja nije samo veća nego i jača na svetskoj sceni.
Iz perspektive zemalja kandidata, Milatović navodi "ohrabreni smo ponovnim zamahom u Briselu i širom EU".
Prema njegovim rečima, ovaj zamah je izazvao istinski apetit za nove države članice, i smatra ga vrlo inspirativnim.
"Kada sam prošle godine izabran za predsednika Crne Gore, postavio sam ambiciozan, ali i ostvariv cilj: da Crna Gora, kao lider među zemljama kandidatima, do 2028. godine postane 28. članica EU.
Crna Gora je zemlja koja je već članica NATO-a, koja je u skladu sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU u poslednjoj deceniji, ima evro kao valutu (iako jednostrano) i ono što volim da naglasim: ima snažan civilni sektor i slobodne, nezavisne medije.
Zemlja prirodno ima izazove i političke turbulencije, kao i svako drugo demokratsko, pluralističko društvo, ali oni su deo procesa demokratizacije, a ne posledica njegovog neuspeha.
Reforme u Crnoj Gori snažno su vođene obećanjem o članstvu u EU i legitimitetom koji političke partije iz toga izvode. U stvari, većina, ako ne i sve, političke partije u Crnoj Gori su javno opredijeljene za evropske integracije.
Iako se može dovesti u pitanje iskrenost ovih obaveza i da li su one samo deklarativne ili istinski suštinske, ipak, s obzirom na to da više od 80 odsto stanovništva podržava članstvo u EU, jasno je zašto je pristupanje EU tako važan izvor političkog legitimiteta u Crnoj Gori.
U razmatranju kako bi se proširenje moglo odvijati, postoje četiri glavna scenarija, od kojih svaki ima trajne posledice i za EU i za zemlje kandidate:
Prvi scenario
Zemlja kandidat ne uspeva da iskoristi proces pristupanja EU za demokratski ili institucionalni napredak, i kao rezultat toga, EU to ne priznaje. Ishod je jasan gubitak, ostavljajući EU sa nepotpunim demokratijama na svojim granicama i državom kandidatom bez beneficija članstva u EU, sa snagama za dedemokratizaciju koje vode napred. Podrazumeva se da ovaj scenario pozdravljaju i protivnici EU, koji tada mogu u potpunosti da ispolje svoj uticaj.
Drugi scenario
Zemlja kandidat produktivno koristi proces pristupanja - izgradnju institucija i unapređenje demokratskih standarda, ali još uvek nije prihvaćena od strane EU.
Istorija pokazuje da ovaj scenario često vodi ka nazadovanju i preokretu demokratskih dobitaka. I ovde obe strane na kraju gube na duži rok. Ipak, neki su možda sposobniji da nastave pozitivnim putem i izgrade stabilnu demokratiju ukorenjenu u vladavini prava. Nažalost, istorija nas uči drugačijem.
Treći scenario
Zemlja kandidat pokazuje nedovoljan demokratski napredak, ali EU to ionako priznaje isključivo na osnovu geopolitičkih razloga. Neki se zalažu za ovakav pristup, bez obzira na stanje reformi.
Iako se može činiti da ovo zadovoljava i nagon EU za proširenjem i ambicije zemalja kandidata, posebno za veće izvore finansiranja za razvoj, u stvarnosti to nije održivo. Dugoročno, i EU i zemlja trpe, jer su ključne vrednosti poput vladavine prava i efektivnog upravljanja stavljene po strani. Štaviše, ovaj scenario bi takođe mogao da koristi protivnicima, pružajući im prilike da izvrše uticaj unutar EU.
Četvrti scenario (Vin-Vin scenario)
Obe strane rade svoj deo. Zemlja kandidat koristi proces pristupanja kako bi postigla istinski demokratski napredak i izgradila čvrste institucije, istovremeno depolitizirajući svoju javnu upravu, omogućavajući slobodno medijsko okruženje i fokusirajući se na održivi ekonomski razvoj, a zatim je dobrodošla u EU.
Ovo je idealan ishod, onaj koji obezbeđuje zajednički rast, otpornost i stabilnost. Verujem da je taj scenario za koji svi moramo da težimo.
To je upravo ono što ja zamišljam za Crnu Goru. Moramo da iskoristimo proces pristupanja EU, ovo snažno spoljno sidro, da pokrenemo reforme i ojačamo našu demokratiju, obezbeđujući da se pridružimo EU kao potpuno spremna i posvećena država članica. Stoga je od suštinskog značaja da se sada maksimalno iskoristi proces pristupanja.
Za ovaj cilj, proširenje ne bi trebalo da se odnosi samo na finansijsku dobit, pošto postoje bezbrojni globalni putevi za privlačenje investicija uz možda manje potrebnih uslova.
Ono što najviše treba da cenimo u vezi sa EU je skup principa koje ona podržava. Nastojimo da izgradimo društvo utemeljeno na vladavini zakona, dobrom upravljanju i jednakim mogućnostima. Ove osnovne vrednosti čine članstvo u EU ciljem vrednom težišta.
Kao predsednik Crne Gore, posvećen sam da vodim svoju zemlju kroz ovu kritičnu fazu našeg evropskog putovanja. Nadam se da će i EU i zemlje kandidati raditi zajedno na postizanju istinski dobitnog scenarija, onog koji ne samo da jača snagu i jedinstvo Unije, već i pomaže kandidatima da postanu odgovorni, demokratski članovi evropske porodice.
Duboko sam uveren da je pristupanje Crne Gore EU politička prekretnica veća od nje same; to bi pokazalo da je proces živ, da se reforme zaista isplate, da se nova politička kultura isplati i da bi mogla postati priča o uspehu i primer za sve druge zemlje kandidate, ako se svi posvetimo istinskoj reformskoj agendi koja je pred nama", navodi Milatović u svom autorskom tekstu.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)