Komisija u Izveštaju konstatuje da su ispunjena sva završna merila i da je zemlja stigla do završne faze pregovora: samo u izveštajnom periodu privremeno je zatvoreno 14 poglavlja, pa ih je ukupno 21 od 33. Uz Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju, Podgorica je dobila i indikativnu mapu puta (engl. roadmap), prema kojoj bi pristupni ugovor mogao da bude potpisan već sledeće godine. Ipak, izveštaj ukazuje da čak i za Crnu Goru i dalje ostaju zadaci koji tek treba da se obave da bi se pravovremeno ostvarilo članstvo. U nastavku više o tome šta pokazuju brojke, gde leže ključni problemi i šta se može očekivati u narednom periodu.
Šta brojke kažu?
Kada se ocene Komisije prevedu u brojčane vrednosti na skali od 1 do 5, prosečna pripremljenost Crne Gore iznosi 3,98, što je za 0,53 više nego prošle godine (3,45). Toliki skok je bez presedana kada su u pitanju kandidati sa Zapadnog Balkana. Time je ona ubedljivo reafirmisala status najspremnijeg kandidata za članstvo, ispred Albanije (3,32), Srbije (3,14) i Severne Makedonije (3,14).
Sveobuhvatnost tog poglavlja se reflektuje i u činjenici da je ocena pripremljenosti porasla u 21 od 33 poglavlja, u 12 je ostala ista, a ni u jednom nije pala. Dobar ili viši nivo pripremljenosti sada ima 28 poglavlja, dok ih je prošle godine bilo 13. Najveći skokovi, od po 1,5 poena (na skali od 1 do 5), zabeleženi su u poglavlju 2 (sloboda kretanja radnika) i poglavlju 19 (socijalna politika i zapošljavanje), a niz poglavlja - od konkurencije i carinske unije do statistike, ekonomske i monetarne politike i zaštite potrošača - prešao je sa umerene na dobru pripremljenost.
Evropska komisija je objavila godišnji Paket proširenja, a EUmeter je detaljno i transparentno prikazao napredak Srbije u periodu između dva Izveštaja EK.
Slično pokazuju i klasteri. Osnove su porasle sa 3,60 na 4,00, a Unutrašnje tržište sa 3,56 na 4,11. Resursi, poljoprivreda i kohezija skočili su najviše, sa 2,80 na 3,60, ali su i dalje, komparativno gledano, najslabiji klaster. Spoljni odnosi ostali su na 4,50, jer je Crna Gora u potpunosti usklađena sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Ovakvi nalazi ukazuju da postoji jasna korelacija između procesa zatvaranja poglavlja i stepena podizanja ocena. Ovo je jasan putokaz i za druge kandidate koji će moći da očekuju slične iskorake u svojim godišnjim izveštajima čim krenu sa zatvaranjem poglavlja.
Gde leže ključni problemi?
Najvažniji preostali posao odnosi se na polje vladavine prava. S jedne strane, Komisija ocenjuje da je Crna Gora ostvarila dobar napredak u poglavljima 23 i 24, ali dve ključne ustavne izmene još nisu konačno usvojene: 1) ukidanje imuniteta predsedniku Vlade i ministrima za dela korupcije, koje je prošlo dva od tri potrebna glasanja, i 2) prethodna provera integriteta kandidata za premijera i ministre, za koju je održano tek prvo od tri glasanja. S druge strane, iako se pohvaljuje poboljšanje rezultata u praksi (engl. track record) u pogledu pravosnažnih odluka i osuda u predmetima korupcije na visokom nivou, kao i složenost istraga i optužnica, broj pravosnažnih osuda i dalje je nizak i treba da raste.
Drugi izazov, koji se provlači kroz gotovo sva poglavlja, tiče se administrativnih kapaciteta. Komisija u poglavlju 23 navodi da pažnju sada treba usmeriti na delotvornu primenu reformi i jačanje kapaciteta u oblastima koje se odnose na pravosuđe i borbe protiv korupcije. Kako se zapaža, ljudski resursi u borbi protiv korupcije su povećani, ali nisu dovoljni, pa se traži da se popune upražnjena mesta, pre svega u Specijalnom državnom tužilaštvu, Specijalnoj policijskoj jedinici i Višem sudu u Podgorici, odnosno u organima koji vode najteže predmete. Zato je kadrovsko jačanje ono što će, kako se završnica pregovora približava, presudno pokazati da Crna Gora zakone koje je usvojila ume i da adekvatno primenjuje.
Šta dalje?
Mapa puta, objavljena dva dana pre nego što je Crna Gora privremeno zatvorila još dva poglavlja na Međuvladinom susretu, ovog puta je najkonkretniji deo paketa i obuhvata sledeće korake:
- do kraja 2026: privremeno zatvaranje preostalih poglavlja, uz saglasnost država članica; poglavlja 23 i 24 očekuju se u decembru;
- proleće 2027: završetak nacrta pristupnog ugovora, na kom radi posebna radna grupa Saveta od aprila ove godine, nakon što je u junu predstavljen finansijski paket, a Savet 12. oktobra usvojio zaključke o njemu;
leto 2027: potpisivanje ugovora o pristupanju, kojem prethode mišljenje Komisije, saglasnost Evropskog parlamenta i odluka Saveta; - nakon potpisivanja: ratifikacija u Crnoj Gori i u svim državama članicama, što je najduži deo preostalog puta i očekuje se da traje oko dve godine.
Ako se uzmu u obzir gore pomenuti izazovi sa kojima se Crna Gora suočava, jasno je da će se ciljati da se period od zatvaranja poglavlja iskoristi, sve do trenutka pristupanja, kao mogućnost da se ažurno i detaljno prati stepen implementacije i sposobnost jačanja kapaciteta. U slučaju kontraindikacija i pojave novih problema u tom periodu, treba imati u vidu da je Komisija predvidela mogućnost odlaganja trenutka pristupanja. Drugim rečima, dok svih 27 članica ne bude ratifikovalo Akt o pristupanju, Crna Gora neće imati vremena za predah.