Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen stigla je u Albaniju, gde ju je dočekao premijer te zemlje Edi Rama. Fon der Lajenova je dočekana uz zvaničnu ceremoniju i intoniranje himni Albanije i Evropske unije, a nakon toga održan je sastanak na kojem je glavna tema bio napredak Albanije na putu ka članstvu u EU.
Predsednica Evropske komisije poručila je nakon razgovora da je Albanija ostvarila značajan napredak i da je cilj članstva u Evropskoj uniji sve bliži.
Brisel posebno prati sprovođenje reformi u oblastima vladavine prava, pravosuđa, javne uprave i borbe protiv korupcije, koje ostaju među ključnim uslovima za napredovanje u pregovorima.
Poseta Tirani deo je šire turneje Ursule fon der Lajen po Zapadnom Balkanu. Nakon Albanije, ona će posetiti Prištinu, Podgoricu i Skoplje. Evropska komisija navodi da je cilj turneje da se razgovara o narednim koracima na evropskom putu zemalja regiona, kao i o procesu postepene integracije u evropsko tržište.
U okviru ovog procesa Brisel priprema i posebne mape puta za Albaniju, Crnu Goru, Moldaviju i Ukrajinu, sa prioritetnim reformama, okvirnim rokovima i ciljevima za napredovanje u procesu pristupanja. Evropska unija istovremeno podržava zemlje Zapadnog Balkana kroz Plan rasta vredan šest milijardi evra.
Protest ispred Vlade
Dok su Rama i Fon der Lajen razgovarali, ispred zgrade albanske Vlade održan je protest. Policija je postavila metalne barijere i pojačano obezbeđenje na bulevaru "Mučenika Nacije", a deo demonstranata pokušao je da se približi zgradi Vlade, nakon čega je došlo do sukoba sa policijom.
Na transparentima su se pojavile poruke kojima se od Evropske unije traži da ne podržava Ramu. Demonstranti su vlast optuživali za korupciju i povezanost državnih institucija sa kriminalom, dok su Fon der Lajen pozvali da se, kako tvrde, jasnije izjasni o tim pitanjima.
Jedna od poruka protesta bila je "Ne Evropskoj uniji sa Ramom", čime su učesnici pokušali da posetu predsednice Evropske komisije iskoriste za pritisak na Brisel da obrati veću pažnju na unutrašnje političke prilike u Albaniji.
Protesti ispred Ramine kancelarije traju već više od četiri meseca. Prema izveštajima albanskih medija, počeli su zbog protivljenja projektima izgradnje turističkih kompleksa u zaštićenim područjima na jugu zemlje, uključujući područje Vjosa-Narta i planove povezane sa investitorima koji su povezani sa Džaredom Kušnerom. Protestni pokret je vremenom prerastao u šire nezadovoljstvo radom vlade.
"Gde je voz?"
Demonstranti su tokom posete Fon der Lajen posebno ukazivali i na infrastrukturne projekte koje finansira ili podržava Evropska unija. Jedan od transparenata odnosio se na železnički projekat u Albaniji, uz poruku "Gde je voz, Ursula?".
Time su učesnici protesta kritikovali kašnjenja u realizaciji železničke infrastrukture i način na koji albanske vlasti sprovode projekte koji su predstavljeni kao deo evropske modernizacije zemlje.
Istovremeno, iz Brisela stižu znatno pozitivnije ocene o ukupnom napretku Albanije ka EU. Evropska komisija navodi da je zemlja napredovala u pregovorima o članstvu i da se nalazi među državama kandidatima koje trenutno ostvaruju značajan napredak na evropskom putu.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Dve slike Albanije
Poseta Ursule fon der Lajen tako je u Tirani pokazala dve različite slike Albanije.
Na jednoj strani bila je zvanična Tirana, koja evropske integracije predstavlja kao strateški prioritet i nastoji da ubrza pregovore sa Briselom. Na drugoj strani bili su demonstranti koji upravo od Evropske unije traže veću distancu prema albanskoj vlasti i snažniji pritisak u vezi sa pitanjima korupcije, transparentnosti i spornih investicionih projekata.
Za Brisel je, međutim, osnovna poruka posete jasna: proces pristupanja Albanije EU treba da se nastavi kroz sprovođenje reformi i ispunjavanje konkretnih uslova. Evropska komisija je istovremeno najavila nastavak podrške regionu kroz Plan rasta i postepeno uključivanje zemalja kandidata u pojedine delove evropskog tržišta.
Fon der Lajen nakon Tirane nastavlja turneju po regionu, tokom koje će razgovarati sa liderima takozvanog Kosova, Crne Gore i Severne Makedonije. Njena poseta dolazi u trenutku kada Brisel nastoji da ubrza proces proširenja i precizira naredne korake za zemlje koje žele da postanu članice Evropske unije.
Poseta Prištini u okviru diplomatske turneje
Predsednica Evropske komisije je, u okviru svoje turneje po Zapadnom Balkanu, imala niz sastanaka i u Prištini, gde je razgovarala sa predstavnicima vlasti privremenih prištinskih institucija.
Ona je razgovarala, kako se navodi u saopštenju, o aktuelnoj političkoj situaciji, evropskim integracijama i sprovođenju reformi, a poseta je ocenjena kao prilika za razmenu stavova o ključnim pitanjima od značaja za evropsku perspektivu regiona i odnose sa Evropskom unijom.
Istakla je značaj institucionalne stabilnosti i ocenila da predstavlja temelj za sve drugo, pa i za napredovanje ka EU. Navela je da je formiranje Skupštine i Vlade važan korak, dok je kao naredni istakla izbor predsednika. Takođe je ukazala na značaj dijaloga među političkim partijama za očuvanje institucionalne stabilnosti i napredovanje na evropskom putu.
Fon der Lajen je izrazila uverenje u evropsku budućnost Kosova, ističući evropsko opredeljenje njegovih građana i potrebu da se ta težnja pretoči u konkretan napredak ka članstvu u EU, između ostalog kroz Plan rasta.
Govoreći o Planu rasta, Fon der Lajen je navela da je Kosovo od ukupno 882 miliona evra dobilo 62 miliona evra u predfinansiranju, ističući da su za dalji napredak potrebne ozbiljne i brze reforme, kao i potpuno funkcionisanje institucija.
Najavila je i početak pregovora o smanjenju cena rominga, sa ciljem njegovog ukidanja između EU i Zapadnog Balkana, dok je u vezi sa SEPA navela da će Kosovo, nakon usklađivanja zakonodavstva, moći da pristupi jedinstvenom platnom prometu, što bi, prema njenim rečima, balkanskim kompanijama moglo doneti uštede od pola milijarde evra.
Pozitivnim je ocenila i određene korake u odnosima sa srpskom zajednicom, posebno sporazum o nestalim licima.
Na zajedničkoj konferenciji, premijer privremenih prištinskih institucija ocenio je da je ostvaren dobar napredak u odnosu na poslednji sastanak. Ocenio je da Kosovo beleži najveći privredni rast u regionu tokom ove decenije, kao i napredak u borbi protiv korupcije, vladavini prava, funkcionisanju demokratskih institucija i zaštiti ljudskih prava i sloboda.
Govoreći o evropskim integracijama i bezbednosnoj politici, istakao je u potpunosti usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i sankcije uvedene Rusiji.
(M.A./EUpravo zato)