Ova, 2026. godina, donosi najintenzivniji tempo pregovora o članstvu u Evropskoj uniji u poslednjih četvrt veka, poručila je komesarka za proširenje Marta Kos, opisujući aktuelni period kao "godinu proširenja". Takođe je dodala da je u poslednjih devet meseci otvoreno i zatvoreno više pregovaračkih poglavlja nego u bilo kojoj drugoj godini u prethodne dve i po decenije.
Iako od poslednjeg talasa proširenja, kada je Hrvatska pristupila EU 2013. godine, nije bilo novih članstava, a prvi naredni prijemi ne očekuju se pre 2028. godine, proces proširenja dobio je novu institucionalnu dinamiku.
U intervjuu za televizijsku mrežu France 24, evropska komesarka za proširenje ocenila je da proces pristupanja trenutno predvode četiri zemlje, među kojima je Albanija u grupi država koje ostvaruju pozitivan napredak.
"Crna Gora, koja je zaista na čelu procesa, mogla bi da završi tehničke pregovore do kraja godine, a zatim da postane članica 2028. godine. Albanija je na dobrom putu. Moldavija ostvaruje sve više rezultata i, naravno, tu je i Ukrajina. Dakle, to su četiri zemlje koje su na čelu", rekla je Marta Kos.
Iako je Crna Gora najdalje odmakla u procesu pristupanja, Kos je napravila razliku između predvodnika procesa i zemlje koja ostvaruje najbolje rezultate u reformama, izdvojivši Moldaviju kao "najboljeg učenika" kada je reč o tempu reformi, imajući u vidu da je ona u odnosu na zemlje Zapadnog Balkana kasnije započela proces pristupanja.
Očekuje se da će neujednačeno sprovođenje reformi u regionu Zapadnog Balkana biti praćeno finansijskim posledicama iz Brisela. Evropska komisija razmatra mogućnost preraspodele oko 330 miliona evra sredstava namenjenih regionu, tako što bi novac bio preusmeren sa zemalja koje ostvaruju slabije rezultate ka onima koje ispunjavaju svoje obaveze.
U tom kontekstu, Crna Gora beleži stopu sprovođenja traženih reformi od 91 odsto, dok Bosna i Hercegovina ima stopu od nula odsto, kao posledicu toga što domaće političke vlasti nisu ratifikovale dva ključna sporazuma.
"Znate, naša Evropska unija nije humanitarna organizacija. Da bi njihove ekonomije i društva mogli da se razvijaju uz našu pomoć, oni moraju da sprovode reforme, a mi im dajemo novac samo ako to rade", naglasila je Marta Kos.
Komesarka se osvrsnula i na trenutne odnose na relaciji Beograd-Brisel i naglasila da se o reformama može razgovarati, ali da su događaji koji su pratili sahranu Ratka Mladića dodatno uticali na poverenje između Srbije i država članica EU.
Istakla je da se od svih zemalja kandidata, posebno onih sa Zapadnog Balkana, očekuje posvećenost procesu pomirenja i suočavanju sa nasleđem prošlosti, uz ocenu da pojedini postupci i političke poruke taj proces mogu dodatno otežati.
(EUpravo zato.rs)