Proširenje Evropske unije ponovo se našlo visoko na evropskoj političkoj agendi, a upravo je to bila centralna tema Samita EU - Zapadni Balkan održanog u Tivtu 5. juna, na kojem su se okupili lideri država članica Evropske unije i zemalja regiona.
Skup u Crnoj Gori okupio je najviše evropske zvaničnike, među kojima su bili predsednik Francuske Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta.
U fokusu razgovora bili su proširenje Evropske unije, Plan rasta za Zapadni Balkan i mogućnosti za postepenu integraciju zemalja kandidata u evropske politike i jedinstveno tržište pre samog članstva.
Predsednik Francuske Emanuel Makron poručio je da Francuska i dalje podržava koncept postepene integracije zemalja kandidata, koji je razvila zajedno sa Nemačkom. Kako je rekao, taj pristup omogućava da zemlje Zapadnog Balkana, kroz sprovođenje reformi, postepeno preuzimaju evropske standarde i ostvaruju konkretnije koristi od približavanja Evropskoj uniji.
"Predložili smo, zajedno s Nemačkom, proces postepene integracije. O tome ćemo razgovarati sa svim zemljama Zapadnog Balkana", rekao je Makron.
Francuski predsednik uputio je i optimistične poruke Srbiji, ocenivši da je ovo "pozitivan trenutak za Srbiju" i da "Srbija vredno radi i ima evropsku budućnost".
Sličnu poruku poslala je i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je istakla da proširenje mora ostati zasnovano na zaslugama i reformama, ali da ne sme biti sporije nego što je potrebno.
"Ako zemlja kandidat sprovodi reforme, mora da napreduje u zatvaranju i otvaranju poglavlja i klastera na svom putu ka Evropskoj uniji. Postoji zamah. Moramo taj zamah da pretvorimo u kretanje, a to kretanje u članstvo", poručila je Fon der Lajen.
Nemački kancelar Fridrih Merc ocenio je da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji i da je potrebno prevazići zastoje koji su usporili proces proširenja.
Apostolović: Reakcije lidera Evropske unije su pozitivne
Komentarišući rezultate samita i reakcije na francusko-nemački predlog, ambasador Srbije pri Evropskoj uniji Danijel Apostolović ocenio je da su poruke iz Tivta bile ohrabrujuće za Srbiju.
"Mislim da je samit u Tivtu odličao prošao. Dobili smo vrlo ohrabrujuće poruke, počev od predsednika Makrona i predsednice Fon der Lajen. Veoma je važan i sastanak organizovan u čast predsednika – zajednički sastanak koji su organizovali predsednica Evropske komisije, predsednik Evropskog saveta, predsednik Francuske i kancelar Merc", rekao je Apostolović.
On je posebno istakao značaj zajedničkog francusko-nemačkog non-pejpera o integraciji kandidata sa Zapadnog Balkana i pre samog članstva.
"To je veoma važno, jer bi bilo značajno da se ne čeka samo formalno članstvo kako bi građani i privrednici mogli da vide konkretnije koristi, pošto pregovori traju veoma dugo. Važno je i to što ovaj non-pejper sadrži predlog da se otvaranje klastera više ne odlaže. Kada Evropska komisija kaže da je kandidat ispunio uslove za otvaranje klastera, to bi trebalo da ide automatski", naveo je Apostolović.
Podsetio je da Srbija već godinama čeka na otvaranje Klastera 3, uprkos pozitivnim ocenama Evropske komisije.
"Mi smo blokirani već pet godina, iako Evropska komisija već pet godina ponavlja da je Srbija spremna za otvaranje Klastera 3", rekao je on.
Govoreći o reakcijama lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije na predlog Francuske i Nemačke, Apostolović je istakao da je podrška bila gotovo jednoglasna.
"Apsolutno svi podržavaju taj predlog. Reakcije lidera Evropske unije su pozitivne, tako da ostaje da se u narednom periodu vidi kako će se sve to detaljnije razrađivati", zaključio je ambasador Srbije pri Evropskoj uniji.
Samit u Tivtu tako je poslao možda i najjasniju poruku u poslednjih nekoliko godina da proširenje ponovo dobija politički zamah unutar Evropske unije. Ostaje da se vidi da li će taj zamah biti pretočen u konkretne odluke, uključujući otvaranje novih klastera za Srbiju i postepeno uključivanje zemalja Zapadnog Balkana u jedinstveno evropsko tržište.
(EUpravo zato)