Albanija je donedavno važila za jednog od problematičnijih kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, sa epitetom zemlje koju prate ozbiljne zamerke zbog korupcije, političkih sukoba i slabog pravosuđa. Danas je slika drugačija, a Tirana se sve češće pominje kao jedan od najaktivnijih kandidata na Zapadnom Balkanu.
Preokret nije došao preko noći, ali je ključnu ulogu odigrala reforma pravosuđa, uz jasan politički kurs ka EU, zbog čega je Albanija postala ključni partner u procesu proširenja. Ipak, na putu ka konačnom članstvu pred Tiranom je i dalje mnogo izazova.
Samo nekoliko godina ranije, ton iz Brisela bio je znatno oštriji. Evropska komisija je u svojim izveštajima redovno upozoravala na nedostatak konkretnih rezultata u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i na snažan politički uticaj na pravosudni sistem.
Uz to, duboka podela između vlasti i opozicije dodatno je otežavala sprovođenje reformi i usporavala evropski put zemlje.
Prekretnica dolazi sa sveobuhvatnom reformom pravosuđa, koja je ocenjena kao jedna od najradikalnijih u regionu. Uvođenje procesa provere sudija i tužilaca (tzv. vetting) dovelo je do smene velikog broja nosilaca pravosudnih funkcija, čime je otvoren prostor za izgradnju nezavisnijeg i profesionalnijeg sistema.
Upravo ovaj proces bio je ključni uslov za dalje približavanje EU.
Paralelno sa tim, Albanija je intenzivirala borbu protiv visoke korupcije kroz jačanje specijalizovanih institucija, uključujući Specijalno tužilaštvo za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK). Pokretanje istraga i postupaka protiv visokih zvaničnika poslalo je važan signal o promeni pristupa i političkoj volji za reforme.
Dodatni impuls stigao je otvaranjem pristupnih pregovora sa Evropskom unijom 2022. godine, zajedno sa Severnom Makedonijom, čime je Albanija prešla iz faze čekanja u fazu aktivnog pregovaranja. U poslednjim mesecima, dinamika procesa dodatno je ubrzana kroz tehnički screening i pripremu za otvaranje pregovaračkih klastera.
Marta Kos: Ova 2026. godina biće trenutak istine za Albaniju
U tom kontekstu, poruke evropskih zvaničnika, uključujući komesarku za proširenje Martu Kos, ukazuju da Albanija ima realnu šansu da značajno ubrza svoj put ka članstvu ukoliko zadrži reformsku dinamiku, posebno u ključnim oblastima vladavine prava, funkcionisanja institucija i slobode medija.
Otvaranje završne faze svih šest pregovaračkih klastera sa Albanijom snažan je pokazatelj njene posvećenosti putu ka EU, poručila je Kos nakon što je ova država u novembru prošle godine otvorila poslednje poglavlje u pregovorima sa Evropskom unijom.
"Predstojeća godina biće trenutak istine za Albaniju da ubrza reforme. To će biti prilika da iskoristi zamah i učini svoj put ka EU nepovratnim", poručila je komesarka za proširenje EU.
Ona je tada naglasila stratešku dimenziju ovog koraka za Evropsku uniju, navodeći da je napredak Albanije najbolji primer transformativne moći procesa proširenja. Takođe je podvukla da potpuno ekonomsko uključivanje zemlje u jedinstveno evropsko tržište postaje sve konkretnije svakog dana.
Neću napustiti vlast dok Albanija ne postane deo Evropske unije.
Ipak, uspeh u otvaranju Klastera ocenila je kao "samo pola puta" naglasivši da je zapravo "njihovo zatvaranje prava cena".
"Sa više od 95 odsto javne podrške integraciji, Albanija je snažno pozicionirana za poslednji korak", istakla je tada Kos.
Izazovi na putu ka članstvu
Ipak, izazovi i dalje ostaju. Politička polarizacija nije u potpunosti prevaziđena, a pitanja kao što su sloboda medija, izborni uslovi i borba protiv korupcije zahtevaju kontinuirani napredak i konkretne rezultate. Evropska unija posebno insistira na održivosti reformi, a ne samo na njihovom formalnom usvajanju.
Poslednje upozorenje Albaniji stiglo je nakon što je parlament glasao protiv ukidanja imuniteta bivšoj potpredsednici vlade Beljindi Baluku, koja se suočava sa optužbama za korupciju. Zbog toga su iz Brisela stigle oštre poruke o posledicama po kandidaturu zemlje za članstvo u EU.
Premijer Edi Rama i njegova vladajuća Socijalistička partija zaštitili su Baluku, za koju Specijalno tužilaštvo Albanije (SPAK) traži hapšenje zbog navodnog mešanja u infrastrukturne projekte vredne više od 200 miliona evra.
"EU prima k znanju rezultate glasanja u albanskom parlamentu. Posvećenost vladavini prava i borbi protiv korupcije od ključnog su značaja za proces pristupanja EU. Obezbeđivanje povoljnog okruženja kako bi SPAK mogao efikasno da obavlja svoj posao od suštinske je važnosti za kredibilno očuvanje napretka Albanije ka članstvu u EU", rekao je portparol Evropske komisije za Politiko posle glasanja u Tirani, na koje su reagovale i ambasade Nemačke, Velike Britanije i Holandije, ponavljajući stav Brisela i pozivajući da se ne ometa sudski proces.
Koji klasteri su otvoreni, koji zatvoreni?
Albanija je u periodu od oktobra 2024. do novembra 2025. napravila izuzetno brz iskorak u procesu pristupanja Evropskoj uniji, otvorivši svih šest pregovaračkih klastera, odnosno ukupno 33 poglavlja, u roku od oko godinu dana.
Pregovori su započeti otvaranjem Klastera 1 – Osnove u oktobru 2024, koji obuhvata ključne oblasti poput vladavine prava i funkcionisanja institucija i koji će, po pravilu, biti i poslednji zatvoren. Tokom 2025. usledilo je ubrzano otvaranje ostalih klastera – najpre Klastera 6 (Spoljni odnosi) krajem 2024, a zatim i Klastera 2 (Unutrašnje tržište), Klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) i Klastera 4 (Zelena agenda i održiva povezanost).
Proces je zaokružen u novembru 2025. otvaranjem Klastera 5 (Resursi, poljoprivreda i kohezija), čime je Albanija formalno otvorila sva pregovaračka poglavlja i ušla u punu pregovaračku dinamiku, što se ocenjuje kao jedan od najbržih napredaka u procesu proširenja EU.
Može li Albanija do članstva pre svih zemalja Zapadnog Balkana?
Za razliku od ranijeg perioda, kada je Albanija bila posmatrana kao "problematičan kandidat", danas se sve češće navodi kao primer zemlje koja je, uz snažan spoljnopolitički fokus i unutrašnje reforme, uspela da promeni percepciju i ubrza evropski put.
U narednom periodu, ključni test biće sposobnost Tirane da konkretne reforme pretoči u merljive rezultate, posebno u poglavljima koja se odnose na pravosuđe, osnovna prava i bezbednost.
Upravo u tim oblastima odlučivaće se tempo daljih pregovora, ali i kredibilitet Albanije kao buduće članice Evropske unije.
"Crna Gora i Albanija su trenutno svojevrsni favoriti. One ispunjavaju svoj domaći zadatak i stoga bi trebalo da im se pruži konkretna prilika za pristupanje", rekao je nedavno Adis Ahmetović, portparol za spoljnu politiku poslaničke grupe vladajućih nemačkih socijaldemokrata (SPD) u Bundestagu.
Napredak u pregovorima, ubrzavanje otvaranja, ali i zatvaranja klastera, potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što se u kontekstu rata u Ukrajini smatra ključnim i izostanak bilateralnih blokada ključni su razlozi za optimizam da je moguće da da Albanija završi pregovore do 2027. godine, a punopravno članstvo projektuje oko 2030. godine.
Takođe je značajno, ocenjuju stručnjaci, i to što je Rama snažno i uspešno radio na kampanji Albanije kao proevropske zemlje.
Videvši da je Crna Gora sebi postavila cilj da ispuni sve kriterijume za članstvo do kraja 2026. godine, Albanija je pratila taj pristup i izabrala kraj 2027. kao svoju ciljnu godinu. Evropska komisija je u oba slučaja ove ciljeve prepoznala kao ambiciozne, ali neophodne ciljeve čiju će realizaciju i podržati.
Pored toga, Rama je uspeo da se 2023. godine izbori za otvaranje novog kampusa Koledža Evrope u Tirani. Reč je o čuvenom univerzitetu koji za veliki broj evropskih zvaničnika predstavlja najugledniju instituciju za izučavanje i podučavanje evropskih integracija i vrednosti.
(EUpravo zato.rs)