U trenutku kada se evropski kontinent suočava sa najvećim geopolitičkim izazovima u poslednjih nekoliko decenija, organizacija Friends of Europe i ove godine, 4. decembra, organizuje EU–Western Balkans Summit 2025 pod nazivom "Enlargement matters – Europe's new geopolitical, security and economic frontier", posvećen proširenju Evropske unije.
Samit okuplja lidere, kreatore politika, predstavnike institucija EU, međunarodnih organizacija, privrede i civilnog društva kako bi razgovarali o budućnosti odnosa Evropske unije i Zapadnog Balkana.
Ovogodišnji skup dolazi u simboličnom i politički značajnom trenutku: navršava se 30 godina od Dejtonskog sporazuma, nekoliko država članica EU ulazi u Šengen, dok Ukrajina i Moldavija napreduju na putu ka Uniji. Sve to 2025. godinu čini jednom od ključnih za preispitivanje evropske politike proširenja i njenog strateškog značaja — posebno na prostoru Zapadnog Balkana. U takvom okruženju, proširenje više nije samo tehnički proces, već pitanje evropske bezbednosti, otpornosti i dugoročne stabilnosti.
Tri panela na programu
Program samita podeljen je u tri velike tematske celine. Prva sesija bavi se geopolitičkim, bezbednosnim i ekonomskim dimenzijama proširenja. Otvara pitanja spoljnog uticaja na region, nove realnosti u evropskoj bezbednosti, kao i toga kako EU može da odgovori na globalna previranja kroz ubrzanu integraciju susedstva. U fokusu je i dilema da li Unija treba da primeni fleksibilniji pristup uslovljavanju i otvaranju vrata državama kandidatima.
Drugi deo programa posvećen je ekonomiji i investicijama. Učesnici će razgovarati o tome kako Zapadni Balkan može da iskoristi svoju geografski blisku poziciju i razvojni potencijal kako bi privukao više investicija, unapredio infrastrukturu i smanjio ekonomske razlike u odnosu na države članice. Posebno se razmatra uloga evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan, koji već daje konkretne rezultate u oblastima jedinstvenog tržišta, energetike, digitalizacije i trgovine.
Treći tematski blok posvećen je vladavini prava i reformi pravosuđa — oblastima koje ostaju ključne u procesu pristupanja. Govori se o tome koliko su dosadašnje reforme zaista donele promene građanima, kako ojačati nezavisnost institucija i na koji način EU, civilno društvo i partneri mogu da podstaknu dublje, održive promene u regionu.
Na listi govornika su visoki zvaničnici iz institucija EU, premijeri i ministri zemalja Zapadnog Balkana, predstavnici međunarodnih finansijskih institucija, eksperti i analitičari. Upravo raznovrsnost učesnika daje ovom samitu posebnu težinu, jer spaja perspektive politike, ekonomije, biznisa i civilnog društva u zajedničkoj raspravi o budućnosti evropskog kontinenta.
Za zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, ovaj samit predstavlja još jednu priliku da se pošalje poruka o spremnosti za reforme, evropskom putu i jačanju institucija. Istovremeno, EU ulazi u novu fazu u kojoj proširenje više nije sporedna tema, već deo šire strategije jačanja evropske bezbednosti, ekonomije i političke stabilnosti.
(EUpravo zato)