Džimi Karter, umro je u 100-godini. Bivši američki predsednik koji je bio u Beloj kući od 1977-1981, živeo je duže posle svog mandata nego bilo koji drugi predsednik SAD.
Kao bivši uzgajivač kikirikija, po dolasku na vlast, pokušao je da povrati poverenje u Belu kuću posle skandala Votergejt i rata u Vijetnamu. Kad se oporavio od ubedljivog poraza, postao je globalni zagovornik ljudskih prava i demokratije.
Karter centar je saopštio da je 39. predsednik preminuo u nedelju popodne, više od godinu dana nakon što je ušao u bolnicu, u svom rodnom Plejnsu u Džordžiji, gde su on i njegova supruga Rozalin, koja je umrla u novembru prošle godine, živeli veći deo svog života.
Kako je saopštio Karter centar, Karter je umro mirno, okružen svojom porodicom.
Dok su reakcije pristizale iz celog sveta, predsednik Džo Bajden je oplakivao Karterovu smrt, rekavši da je "svet izgubio izvanrednog lidera, državnika i humanitarca", a on dragog prijatelja.
Bajden je istakao Karterovo saosećanje i moralnu jasnoću, njegov rad na iskorenjivanju bolesti, stvaranju mira, unapređenju građanskih i ljudskih prava, promovisanju slobodnih i poštenih izbora, smeštaju beskućnika i zalaganju za ugrožene kao primer za druge.
"Svim mladim ljudima u ovoj naciji i svima koji traže šta znači živeti život sa svrhom i smislom, dobar život, poručujem - proučavajte Džimija Kartera, čoveka od principa, vere i poniznosti", rekao je Bajden.
On je dodao da je da je američki narod dobar pristojan i častan, hrabar, saosećajan, skroman i jak i najavio državnu sahranu Kartera u Vašingtonu.
Umereni demokrata, Karter se kandidovao za predsednika 1976. kao malo poznati guverner Džordžije sa širokim osmehom, raskošnom baptističkom verom i tehnokratskim planovima za efikasnu vladu.
Njegovo obećanje da nikada neće prevariti američki narod odjeknulo je nakon sramote Ričarda Niksona i poraza SAD u jugoistočnoj Aziji.
"Ako vas ikada slažem, nemojte glasati za mene"
"Ako vas ikada slažem, ako ikada dam pogrešnu izjavu, nemojte glasati za mene. Ne bih zaslužio da budem vaš predsednik", rekao je Karter.
Amerikanci su bili opčinjeni ozbiljnim inženjerom, i dok je njegov intervju za Plejboj u izbornoj godini izazvao podsmeh, a naročito izjava da je "mnoge žene gledao sa požudom".
"Mnogo puta sam počinio preljubu u svom srcu", rekao je on tada, a birači umorni od političkog cinizma su to smatrali simpatičnim.
Karterova pobeda nad republikancem Džeraldom Fordom, čije je bogatstvo palo nakon pomilovanja Niksona, usledila je usred hladnoratovskih pritisaka, turbulentnih tržišta nafte i društvenih prevrata zbog rase, prava žena i uloge Amerike u svetu.
Prva porodica je postavila neformalan ton u Beloj kući, noseći sopstveni prtljag, pokušavajući da ućutkaju tradicionalnu 'Pozdrav poglavici' marinaca i upisujući ćerku Ejmi u državne škole.
Kartera su ismevali jer nosi kardigan i poziva Amerikance da smanje termostate, ali on je postavio scenu za ekonomski preporod i oštro smanjio američku zavisnost od nafte deregulacijom energetske industrije zajedno sa avio-kompanijama, vozovima i kamionima.
Osnovao je odeljenja za energetiku i obrazovanje, imenovao rekordan broj žena i ne-belih na savezna mesta, sačuvao milione hektara divljine Aljaske i pomilovao većinu onih koji su izbegli regrutaciju u Vijetnamu.
Njegova dostignuća su takođe uključivala posredovanje u miru na Bliskom istoku zadržavanjem egipatskog predsednika Anvara Sadata i izraelskog premijera Menahema Begina u Kemp Dejvidu 13 dana 1978.
Iranska talačka kriza
Karterova koalicija se raspala zbog dvocifrene inflacije i 444-dnevne talačke krize u Iranu.
Nakon što je Karter nevoljno pristao da primi prognanog iranskog šaha u SAD na lečenje, američka ambasada u Teheranu je preplavljena 1979. godine.
Pregovori o brzom oslobađanju talaca su propali i osam Amerikanaca je poginulo kada je propao tajni vojni pokušaj spasavanja.
Njegovi pregovori su doveli do toga da Iran nije pustio taoce sve do inauguracije Ronalda Regana, koji ga je porazio na izborima 1980. godine.
Ponižen, Karter se vratio kući u Džordžiju, rekavši da njegova vera zahteva da nastavi da čini sve što može, dokle god može, kako bi pokušao da napravi razliku.
On i Rozalin su 1982. godine suosnivali Karter Centar i proveli narednih 40 godina putujući svetom kao mirotvorci, zagovornici ljudskih prava i šampioni demokratije i javnog zdravlja.
Dobitnik Nobelove nagrade za mir 2002. godine "za decenije neumornog napora da pronađe mirna rešenja za međunarodne sukobe", Karter je pomogao u ublažavanju nuklearnih tenzija u Severnoj i Južnoj Koreji, sprečio američku invaziju na Haitiju i pregovarao o prekidu vatre u Bosni i Sudanu.
Do 2022. centar je pratio najmanje 113 izbora širom sveta.
Ali uobičajeno zapažanje da je bio bolji kao bivši predsednik uznemirilo je Kartera.
Njegovi saveznici su bili zadovoljni što je poživeo dovoljno dugo da vidi kako biografi i istoričari ponovo podsećaju na njegovo predsedništvo i proglašavaju ga upečatljivijim nego što su to mnogi shvatili u to vreme.
Nakon dijagnoze raka 2015. godine, Karter je rekao da se oseća "savršeno opušteno sa svime što dolazi".
"Imao sam divan život, imao sam hiljade prijatelja, imao sam uzbudljivo, avanturističko i zadovoljavajuće postojanje", kazao je Karter.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)