- Tramp dovodi u pitanje ulogu Zelenskog u pregovorima i poručuje da bi Ukrajina trebalo da pošalje drugog predstavnika.
- Istovremeno razmatra mogući trilateralni sastanak sa Putinom i Sijem, uz glavnu temu nuklearno razoružanje.
- Odnose Vašingtona i Kijeva dodatno opterećuju sporovi oko ublažavanja sankcija Rusiji i isporuka raketa Patriot.
Američki predsednik Donald Tramp ponovo je doveo u pitanje ulogu Volodimira Zelenskog u pregovorima o završetku rata, dok Vašington istovremeno ublažava pojedine sankcije Rusiji i odlaže odobravanje transfera raketa Patriot koje su Ukrajini namenili evropski saveznici.
Kijev upozorava na probleme sa obaveštajnom i satelitskom podrškom, dok američka administracija negira da namerno uskraćuje pomoć.
Odnosi američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog dodatno su se pogoršali tokom druge polovine oktobra, nakon niza odluka Vašingtona i javnih izjava koje su izazvale zabrinutost u Kijevu i među evropskim saveznicima Ukrajine.
Spor se odnosi na više pitanja - američku politiku prema ruskim energentima i sankcijama, nastavak vojne pomoći Ukrajini, razmenu obaveštajnih podataka i funkcionisanje satelitskih komunikacija koje ukrajinske snage koriste u vojnim operacijama.
Najnoviji talas napetosti usledio je nakon što je Tramp izjavio da je možda vreme da neko drugi pregovara u ime Ukrajine. Istovremeno je izrazio spremnost da razmotri trilateralni sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i kineskim liderom Si Đinpingom, na kojem bi glavna tema bila nuklearno naoružanje.
Tramp ponovo dovodi u pitanje Zelenskog kao pregovarača
"Vreme je da neko drugi pregovara u ime Ukrajine", rekao je Tramp novinarima ispred Bele kuće 19. oktobra, dodajući da bi možda trebalo da bude imenovan neko drugi umesto Zelenskog za mirovne pregovore.
Kako jsu preneli domaći mediji, američki predsednik ponovo je optužio ukrajinskog lidera da ne čini dovoljno da se rat okonča. Tramp je ocenio da je sukob mogao biti završen mnogo ranije da je Zelenski prihvatio njegove predloge.
Američki predsednik izjavio je i da se Rusija, prema njegovim rečima, ponašala "sasvim normalno prema Ukrajini", što je dodatno skrenulo pažnju na razlike između njegovog pristupa i stavova Kijeva.
Trampove izjave predstavljaju nastavak pritiska na ukrajinsko rukovodstvo da prihvati pregovaračko rešenje. Ipak, njegov poziv da neko drugi preuzme pregovore ne znači da je formalno pokrenut postupak za smenu Zelenskog sa predsedničke funkcije.
Moskva je saopštila da ne vidi mogućnost okončanja rata bez učešća predstavnika Ukrajine koji bi bio spreman da preuzme odgovornost za postizanje sporazuma. Takva izjava ostavlja otvorenim pitanje ko bi predstavljao Kijev u eventualnim pregovorima i pod kojim uslovima bi sporazum mogao biti postignut.
Mogući sastanak Trampa, Putina i Sija?
Istog dana Tramp je izjavio da bi bio spreman da učestvuje na trilateralnom sastanku sa Putinom i Sijem, koji bi mogao da bude održan u Kini narednog meseca, na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC).
Prema izveštajima Rojtersa, mogućnost takvog susreta razmatrana je nakon što je Putin pokrenuo pitanje sastanka trojice lidera. Tramp je rekao da bi glavna tema razgovora bila nuklearno naoružanje i nuklearno razoružanje.
"Razgovarali bismo o nuklearnom oružju i nuklearnom razoružanju. Ako predsednik Si želi da se sastanak održi, učestvovao bih", izjavio je Tramp.
Do 20. oktobra sastanak nije bio konačno potvrđen. Iako je mogućnost susreta razmatrana u kontekstu rata u Ukrajini i odnosa velikih sila, Tramp je kao glavnu temu naveo nuklearno naoružanje, pa taj susret ne treba predstavljati kao već dogovoren format za pregovore o okončanju rata.
Najava je, međutim, dobila političku težinu zbog istovremenih Trampovih izjava o Zelenskom i njegove spremnosti da razgovara sa Putinom. Za Kijev ostaje ključno pitanje da li će Ukrajina biti neposredno uključena u eventualne pregovore o sopstvenoj teritoriji i bezbednosti.
Ruski dizel i ublažavanje sankcija
Jedan od važnih izvora napetosti između Vašingtona i Kijeva bila je Trampova politika prema ruskim energentima.
Američki predsednik najavio je dogovor sa Moskvom koji se odnosi na plasman ruskog dizela na međunarodno tržište, obrazlažući potez potrebom da se poveća ponuda goriva i smanje cene. Vašington je istovremeno odobrio izuzeća od određenih mera predviđenih američkim zakonom o sankcijama Rusiji.
Odluke su izazvale nezadovoljstvo u Kijevu, gde smatraju da prihodi od izvoza energenata mogu da pomognu Moskvi da nastavi finansiranje rata. Zelenski je upozorio da ekonomsko popuštanje Rusiji, dok se ruski napadi na Ukrajinu nastavljaju, može da oslabi pritisak na rusko rukovodstvo.
Za Trampovu administraciju, sa druge strane, ekonomski interesi SAD i nastojanje da se stvore uslovi za pregovore predstavljaju važne razloge za promenu pristupa. Tramp je takođe kritikovao ukrajinske napade na ruska naftna postrojenja, tvrdeći da doprinose rastu cena goriva.
Ipak, važno je razlikovati ublažavanje pojedinih sankcija od njihovog potpunog ukidanja. Odluke Vašingtona odnose se na konkretne mere i transakcije, a ne na prestanak važenja svih američkih sankcija protiv Rusije.
Spor oko energenata pokazao je koliko se razlikuju prioriteti dve strane. Tramp nastoji da stvori uslove za dogovor i smanji ekonomske troškove, dok Zelenski upozorava da popuštanje Moskvi bez pouzdanih bezbednosnih garancija može da ugrozi dugoročnu bezbednost Ukrajine.
Bela kuća blokirala transfer raketa Patriot koje su saveznici namenili Ukrajini
Kriza se dodatno produbila nakon izveštaja da američka administracija nije odobrila transfer raketa presretača za sisteme Patriot koje su Ukrajini ponudile savezničke zemlje.
Prema pisanju Vašington posta, za slanje ovih raketa iz zaliha evropskih saveznika potrebna je saglasnost američkog ministra odbrane Pita Hegseta. Sjedinjene Države, kao proizvođač sistema Patriot, zadržavaju kontrolu nad odobravanjem njihovog prenosa drugim zemljama.
Prema izvorima koje citira američki list, Hegset nije formalno odbio predložene transfere, ali nije preduzeo administrativne korake neophodne za njihovo odobravanje. Zbog toga je isporuka ostala na čekanju, iako su partnerske zemlje bile spremne da obezbede rakete iz svojih zaliha.
Prema navodu neimenovanog visokog ukrajinskog zvaničnika koji je govorio za Vašington post, ukrajinske zalihe presretača Patriot pale su na svega nekoliko raketa. Taj podatak nije nezavisno potvrđen, ali ukazuje na zabrinutost Kijeva zbog nedostatka sredstava za odbranu od ruskih balističkih projektila.
Zelenski je 19. oktobra izjavio da Ukrajina nije dobila uobičajena rana upozorenja pre pojedinih ruskih napada i da Pentagon odlaže isporuku raketa koje su partnerske zemlje već platile kroz program PURL, namenjen nabavci američkog naoružanja za Ukrajinu.
Ukrajinski predsednik poručio je i da bi Kijev bio spreman da obustavi napade na ruske rafinerije na 30 dana ukoliko bi Sjedinjene Države obezbedile rakete presretače za Patriot. Time je vojnu pomoć neposredno povezao sa mogućnošću dogovora o ograničavanju napada na energetsku infrastrukturu.
Američki državni sekretar Mark Rubio izjavio je da isporuka presretača možda nije realizovana, ali je odbacio tvrdnje da je do odlaganja došlo iz političkih razloga. Prema njegovim rečima, nije postojala namera da se Ukrajini uskrati pomoć.
Zbog toga je preciznije govoriti o zastoju u odobravanju konkretnog transfera raketa Patriot, a ne o potpunoj obustavi američke vojne saradnje. Prema izveštajima međunarodnih medija, Vašington je nastavio da dozvoljava određene druge vidove pomoći i isporuke preko evropskih saveznika.
Spor oko obaveštajnih upozorenja
Pored raketa Patriot, ukrajinsko rukovodstvo izrazilo je zabrinutost zbog razmene obaveštajnih podataka i ranih upozorenja o ruskim raketnim napadima.
Zelenski je 19. oktobra izjavio da Ukrajina u nekoliko navrata tokom prethodne nedelje nije dobila pravovremena upozorenja koja su joj partneri ranije dostavljali. Prema njegovim rečima, to je otežalo pripreme za odbranu od ruskih napada.
Kijev je zatražio objašnjenje od Vašingtona, uz upozorenje da problemi sa obaveštajnom podrškom mogu da imaju neposredne posledice po bezbednost stanovništva i efikasnost protivvazdušne odbrane.
Rubio je, međutim, odbacio tvrdnje da je američka administracija namerno prekinula razmenu obaveštajnih podataka. Naveo je da američka strana nije donela političku odluku da uskrati podršku Ukrajini i da su pojedini problemi predmet provere.
Zbog različitih izjava dve strane, nije moguće zaključiti da je došlo do potpune obustave obaveštajne saradnje. Potvrđeno je da je Kijev prijavio probleme i zatražio objašnjenje, dok Vašington osporava da su oni rezultat namerne političke odluke.
Starlink i Starshield - problemi sa satelitskim vezama
Dodatni izvor napetosti predstavljaju ograničenja u radu satelitskih komunikacionih sistema koje ukrajinske snage koriste u vojnim operacijama.
Ukrajinski zvaničnici prijavili su probleme sa sistemima Starlink i vojnom verzijom Staršild (Starshield), uključujući ograničenja brzine veze koja su uticala na pojedine operacije dronova. Prema izveštajima međunarodnih medija, problemi su posebno bili značajni za bespilotne letelice koje se kreću velikom brzinom i oslanjaju na satelitsku komunikaciju.
Kijev je tražio da se problemi otklone, ističući da su stabilne satelitske veze važne za komunikaciju, izviđanje i koordinaciju vojnih operacija. Ukrajinski zvaničnici izrazili su zabrinutost zbog zavisnosti od tehnologije čije korišćenje zavisi od američkih institucija i kompanija.
Ipak, nije nezavisno potvrđeno da je Bela kuća naredila ograničenja sa namerom da politički kazni Zelenskog. Američka administracija negira da je donela odluke čiji je cilj namerno slabljenje Ukrajine.
Zato je potrebno razlikovati prijavljena tehnička i operativna ograničenja od tvrdnji o njihovom političkom motivu. Slučaj je, međutim, dodatno skrenuo pažnju na značaj američke satelitske tehnologije za ukrajinske ratne operacije.
Pokušaj obnove dijaloga
U Oslu su 20. oktobra održani razgovori Volodimira Zelenskog sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom i evropskim zvaničnicima, među kojima su bili norveški premijer Jonas Gar Stjore i finski predsednik Aleksandar Stub. Trampov zet Džared Kušner učestvovao je na daljinu.
Prema izveštajima Rojtersa, razgovaralo se o nastavku vojne pomoći Ukrajini i problemima sa isporukom raketa Patriot, obaveštajnom saradnjom i satelitskim komunikacijama. Američki državni sekretar Marko Rubio prethodno je razgovarao sa Zelenskim, odbacujući tvrdnje da Vašington namerno uskraćuje podršku Kijevu.
Kriza poverenja i uslovi za završetak rata
Spor Trampa i Zelenskog odražava suštinske razlike u pristupu završetku rata, sankcijama Rusiji i nastavku američke vojne pomoći. Dok Tramp insistira na postizanju sporazuma sa Moskvom i dovodi u pitanje Zelenskog kao pregovarača, ukrajinski predsednik zahteva bezbednosne garancije i odbacuje jednostrane ustupke Rusiji.
Zastoj oko raketa Patriot, neslaganja u vezi sa obaveštajnom saradnjom i problemi sa satelitskim komunikacijama dodatno su opteretili odnose, iako Vašington negira da namerno uskraćuje podršku Ukrajini.
Mogući sastanak Trampa, Putina i Sija do 20. oktobra nije bio potvrđen, dok su razgovori u Oslu predstavljali pokušaj nastavka dijaloga. Dalji razvoj odnosa zavisiće od diplomatskih pregovora, odluka o vojnoj pomoći i uslova pod kojima bi mogao biti postignut sporazum o završetku rata.
(EUpravo zato.rs)