- Nacionalno okupljanje i saveznici osvojili su 15 senatorskih mandata i prvi put formirali grupu u Senatu, što je istorijski proboj za stranku Marin Le Pen.
- Grupa im donosi veći uticaj u radu gornjeg doma, uključujući učešće u raspravama i mogućnost da traže istražne komisije i informativne misije.
Stranka Nacionalno okupljanje, koju predvodi Marin Le Pen, i njeni koalicioni partneri osvojili su dovoljno mandata da prvi put u istoriji stranke formiraju parlamentarnu grupu u Senatu, nakon izbora održanih 27. septembra.
Nacionalno okupljanje je, zajedno sa saveznicima iz Unije desnica za Republiku (UDR) Erika Sijotija, osvojilo ukupno 15 senatorskih mandata, čime je premašilo prag od 10 senatora potreban za formiranje parlamentarne grupe u gornjem domu francuskog parlamenta.
RN sada, zajedno sa UDR-om, dobija parlamentarnu grupu u Senatu, dok postojeći odnos snaga u gornjem domu ostaje uglavnom nepromenjen. Promena dolazi sedam meseci uoči predsedničkih izbora u Francuskoj, a grupa im donosi veće učešće u raspravama i radu Senata, kao i mogućnost da zatraže istražne komisije i informativne misije.
Stranka je ostvarila značajan rezultat na jugu i jugoistoku Francuske, osvojivši dva od osam senatorskih mandata u departmanu Buš-di-Ron, koji će pripasti Mari-Pjer Kale i Fabijenu Braviju.
"Ovo je istorijska pobeda i važna etapa - prvi put formiramo grupu u Senatu", rekla je Marin Le Pen.
Ona je dodala da rezultati premašuju očekivanja i ocenila da je proboj opšti, što, prema njenim rečima, potvrđuje ubrzano učvršćivanje pozicije Nacionalnog okupljanja na celoj teritoriji.
Sijoti je pozdravio formiranje prve zajedničke grupe RN-a i UDR-a u Senatu, ocenivši izbor senatora njegove stranke u Primorskim Alpima kao "snažnu poruku“ i korak ka promeni vlasti.
Sa druge strane, levica zagovara uspostavljanje "sanitarnog kordona“ prema desnici, dok šef socijalista u Senatu Patrik Kaner najavljuje nastojanja da ograniči njen uticaj, uporedivši ulazak desnice u Senat sa "muzejom horora“.
Na to je reagovao Sijoti, ocenivši da je reč o "neprihvatljivom ponašanju protivnom republikanskim vrednostima“, koje predsedništvo Senata mora da sankcioniše.
"Nemamo šta da učimo od stranke koja je upropastila naciju i koja se udružuje sa strankom Nepokorena Francuska da bi opstala", dodao je Sijoti, prenosi Euronews.
Prema najnovijem istraživanju Toluna-Haris za RTL, sedam meseci uoči predsedničkih izbora, kandidatkinja Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen imala bi prednost u odnosu na sve rivale u drugom krugu, ukoliko bi se glasanje održalo sada.
Prema rezultatima istraživanja, Le Pen bi osvojila 69 odsto glasova protiv lidera Nepokorene Francuske Žan-Lika Melanšona, odnosno 57 odsto protiv bivšeg francuskog premijera i aktuelnog gradonačelnika Avra Eduara Filipa.
Rezultat protiv Filipa bio bi gotovo identičan procentu glasova koji je Le Pen osvojila u drugom krugu predsedničkih izbora 2022. godine, kada je izgubila od aktuelnog predsednika Francuske Emanuela Makrona.
Marin Le Pen je prethodno ponovo stekla pravo da se kandiduje na predsedničkim izborima, nakon što je apelacioni sud potvrdio njenu krivicu, ali smanjio period zabrane kandidovanja, koji je u međuvremenu već bio odslužen.
(EUpravo zato.rs)