Festival pod sloganom „Nemačka i Srbija. Zajedno." organizovala je Ambasada Nemačke u Srbiji u saradnji sa GIZ-om i KfW-om. Tokom događaja građani su u 11 tematskih zona mogli da se upoznaju sa projektima i partnerstvima koji su, kako je navedeno, obeležili više od dve i po decenije saradnje dve zemlje.
Posebna pažnja bila je posvećena stručnom obrazovanju, razmeni učenika, energetici, zaštiti životne sredine i razvoju lokalnih zajednica.
"Danas obeležavamo više od 25 godina nemačko-srpske razvojne saradnje. Slogan 'Nemačka i Srbija. Zajedno.' izabrali smo kao simbol snažnih odnosa naših dveju zemalja", rekla je nemačka ambasadorka u Srbiji Anke Holštajn.
Ona je navela da je cilj saradnje unapređenje kvaliteta života građana, doprinos ekonomskom razvoju i podrška Srbiji na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
Milioni građana imali koristi od infrastrukturnih projekata
Nemačka razvojna saradnja obuhvatila je i velika infrastrukturna ulaganja širom Srbije. Prema podacima predstavljenim na festivalu, više od tri miliona ljudi u više od 40 gradova i opština imalo je koristi od projekata koje je podržao KfW, posebno u oblastima energetike, vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda.
U Kruševcu je, uz podršku nemačke razvojne saradnje, izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda prema standardima EU, namenjeno za oko 90.000 stanovnika, kao i 60 kilometara kanalizacione mreže.
U oblasti energetike, Transbalkanski koridor za prenos električne energije obuhvata više od 250 kilometara novih dvostrukih dalekovoda naponskog nivoa 400 kilovolti, kao i rekonstrukciju postojećih trafostanica. Cilj projekta je bolje povezivanje Srbije sa regionalnom i panevropskom elektroenergetskom mrežom.
Ministar za evropske integracije Nemanja Starović rekao je da je Nemačka tokom prethodnih 25 godina bila jedan od najvećih bilateralnih donatora Srbije.
"Savezna Republika Nemačka pokazala se tokom ovih 25 godina kao jedan od najvažnijih, najpouzdanijih i najvećih bilateralnih donatora Srbije. Na tome smo duboko zahvalni", rekao je Starović.
Prema njegovim rečima, kroz nemačko-srpsku razvojnu saradnju realizovano je oko 100 projekata koji su doprineli kvalitetu života građana i evropskim integracijama Srbije.
Zašto je za jubilej izabrana Subotica?
Subotica je izabrana za domaćina jer je nemačko-srpska razvojna saradnja pre 25 godina počela upravo u Vojvodini.
U međuvremenu je ovaj deo Srbije postao značajan centar privredne saradnje sa Nemačkom. U Subotici posluje šest nemačkih kompanija koje zapošljavaju oko 4.000 ljudi.
Među njima su Boysen Abgassysteme, Flender i NORMA Group, koje posluju u različitim oblastima, od proizvodnje komponenti za automobilsku industriju do energije vetra i industrijskih tehnologija.
Na nivou cele Srbije, nemačke kompanije i njihovi dobavljači zapošljavaju oko 80.000 ljudi.
Dualno obrazovanje kao deo saradnje
Jedan od važnih segmenata saradnje je i stručno obrazovanje.
Tehnička škola "Ivan Sarić" u Subotici uvela je dualno obrazovanje 2014. godine, uz podršku Vlade Nemačke i kroz aktivnosti GIZ-a. Program je trebalo da dodatno poveže stručno obrazovanje sa potrebama kompanija na lokalnom tržištu rada.
Prema podacima predstavljenim na festivalu, oko 80 odsto učenika koji su završili ovaj program pronašlo je zaposlenje.
Pomoćnik gradonačelnika Subotice Srđan Samardžić rekao je da je grad izabran za domaćina jer predstavlja mesto susreta različitih ljudi, kultura i ideja.
"Posebno mi je drago što danas naši sugrađani i gosti mogu da upoznaju projekte koji su doprineli razvoju našeg grada, ali i brojnih drugih zajednica širom Srbije", rekao je Samardžić.
Festival je tokom dana ponudio koncerte, umetničke programe, lokalne proizvode, radionice i različite aktivnosti za posetioce.
Organizatori su poručili da je cilj događaja bio ne samo da se predstave rezultati dosadašnje saradnje već i da se ukaže na mogućnosti za njeno dalje razvijanje u oblastima održivog razvoja, konkurentnosti i povezivanja Srbije i Nemačke.
(M.A./EUpravo zato)