Protesti Generacije Z: "Zumeri su zauvek promenili percepciju o sebi"

Kraj 2024. i početak 2025. godine definitivno su protekli u znaku studenata, odnosno Generacije Z.

Strahinja Subotić

27.01.2025.

Filip Stevanovic / AFP / Profimedia

Do nedavno, kada se govorilo o Generaciji Z, obično se ukazivalo na apolitičnu grupu mladih koji više žive u digitalnom, nego u realnom svetu. Zumeri, kako još nazivaju pripadnike ove generacije, mahom su rođeni nakon datuma koji su definisali savremenu istoriju i političke tokove Srbije, poput 24. marta 1999. godine, 5. oktobra 2000. godine ili 12. marta 2003. godine.

Stupivši na pozornicu dvadeset i prvog veka neopterećeni nasleđem devedesetih, njihov period odrastanja bio je praćen vrtoglavim i nesvakidašnjim razvojem savremene tehnologije, poput interneta i pametnih telefona.

U takvim okolnostima, često im se spočitavalo da su previše zagledani u svoje mobilne telefone i računare te da ne razumeju opšte potrebe društva u kojem žive. Milenijalci i bumeri unapred su dizali ruke od njih.

Uprkos tome, kraj 2024. i početak 2025. godine definitivno su protekli u znaku studenata, odnosno Generacije Z. Protesti u Srbiji, kao i pomenuti uspon tehnologije, takođe su doživeli vrtoglavi i nesvakidašnji razvoj. Nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, zumeri su se osetili pozvanima da uzmu stvar u svoje ruke. Plenumi su postali opštepoznata reč za mesta na kojima su odluke počele da se donose brže i efektivnije nego za skupštinskim klupama. Spremni da žrtvuju svoje ispitne rokove, studenti različitih orijentacija – bilo levih ili desnih, bilo proevropskih ili proruskih – pokazali su da su voljni da dokažu milenijalcima i bumerima da su spremni da preuzmu štafete i bore se za promene na način koji se razlikovao i po metodu i po opsegu od svih prethodnih.

Uprkos svojim razlikama, pokazalo se da je minimalni zajednički imenitelj – vladavina prava – bio dovoljan da prebrode potencijalne ideološke razlike među studentima. Ovo ne treba uzimati zdravo za gotovo, pogotovo imajući u vidu da su se istoričari, pravnici, sociolozi, filozofi, politikolozi i politikolozi za međunarodne odnose neretko međusobno sukobili oko svojih specifičnih pogleda na svet, gubeći priliku da ostvare vidljiv uticaj i utisak. Sa novostečenom mogućnošću da prebrode svoje razlike, uspeli su da demonstriraju ne samo snagu da upravljaju političkim diskursom i dominiraju agendom – uspevši da "preguraju" zimu (čestog uništitelja demonstrantskog duha) – pokazali su mnogim skepticima da su i te kako spremni da podignu pogled sa mobilnih telefona i da posmatraju prirodu i društvo oko sebe.

Filip Stevanovic / AFP / Profimedia 

Zumeri, tokom celog sazrevajućeg doba, poznaju samo jedan režim. Bumeri i milenijalci su imali priliku da menjaju režime i sisteme, bilo institucionalno bilo neinstitucionalno, kao i da neretko budu razočarani promenama koje su sledile. Zumeri još nisu imali priliku ni da išta promene, a kamoli da se razočaraju nečim novim. Sada im je cilj da stvari menjaju, dok će o potencijalnim razočaranjima razmišljati kasnije. Često se na protestima može čuti: "Bitno je da cirkuliše, pa ćemo i naredne da smenjujemo na ulicama ako bude potrebe." Sa takvim stavom, propraćenim evidentnom hrabrošću da ne posustaju ni pod napadima huligana ili naletima sumanutih vozača, ohrabrili su i ostale segmente stanovništva da im se pridruže u poduhvatu – ne za smenu vlasti, već za stavljanje vladavine prava u prvi plan.

Vrhunac ove generalizacije oličen je u generalnom štrajku 24. januara 2025. godine, kada su mnoge škole, restorani, kafići, organizacije civilnog društva, advokati i drugi odlučili da obustave rad, ne samo na 15 minuta kako bi odali poštu preminulima, već na ceo dan. Kroz masovni odziv građana širom Srbije, pokazalo se da su plenumi postali centar novostečene moći na ulicama – upitnog legaliteta, ali prilično jasno stečenog legitimiteta.

Za Srbiju, kao državu bogatu istorijom demonstracija, štrajk ove vrste, koji se održao u manjem ili većem obimu u većini opština i gradova u državi, samo je pokazao da studenti ne mogu da budu tzv. slon u sobi (engl. elephant in the room). Bez obzira na prethodnu sumnju mnogih u njihove svetonazore i spremnost na akciju, pokazali su da ih više nije moguće ignorisati.

Iako još uvek ostaje neizvesno koliko će trajati njihova borba i u kojoj meri će ostvariti svoje zahteve, jedno je sigurno – Zumeri su zauvek promenili percepciju o sebi i postavili temelje za buduće generacije koje dolaze.