- Građani će 1. novembra u 11.52 odati poštu za 16 stradalih u padu nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, dve godine posle tragedije.
- Komemoracija dolazi u trenutku kada je Studentska lista, nastala iz protesta zbog nesreće, pobedila na izborima i otvorila put promeni vlasti.
- Iako je optužnica protiv 13 osoba potvrđena, suđenje još nije počelo, pa porodice i javnost i dalje čekaju sudski epilog.
Ovogodišnja godišnjica urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi dolazi u posebno važnom političkom trenutku: na izborima 25. oktobra pobedila je Studentska lista, nastala iz pokreta koji je tražio odgovornost za tragediju, dok se zemlja nalazi pred promenom vlasti i formiranjem nove vlade.
Komemoracija na mestu tragedije, u vreme kada se nadstrešnica srušila
Studenti su pozvali građane da u nedelju, 1. novembra 2026. godine, dođu ispred Železničke stanice u Novom Sadu, gde će u 11.52 biti održan komemorativni skup posvećen žrtvama.
Poziv je objavljen na društvenim mrežama, uz poruku da je cilj okupljanja zajedničko čuvanje sećanja na stradale. Vreme početka nije slučajno odabrano, upravo u 11.52, 1. novembra 2024. godine, betonska nadstrešnica stanice obrušila se na ljude koji su se nalazili ispred zgrade.
Za sada je najavljeno okupljanje na prostoru ispred stanice, dok će detalji eventualnih pratećih aktivnosti zavisiti od daljih najava organizatora.
Od tragedije su građani Novog Sada i drugih gradova Srbije svakog prvog u mesecu obeležavali vreme pada nadstrešnice, okupljajući se u 11.52 i odajući poštu stradalima. Šesnaest minuta tišine postalo je jedan od najprepoznatljivijih simbola sećanja na žrtve.
Ovogodišnje obeležavanje ima dodatnu težinu jer dolazi posle dve godine tokom kojih su se pitanje odgovornosti za tragediju, zahtevi za institucionalnim promenama i društveni protesti našli u središtu javnog života Srbije.
Šesnaest izgubljenih života i pitanje odgovornosti
Nadstrešnica na renoviranoj Železničkoj stanici u Novom Sadu srušila se 1. novembra 2024. godine. Poginulo je 16 osoba, među kojima je bilo i dece, dok je jedna mlada žena teško povređena.
Tragedija je izazvala šok i uznemirenje širom zemlje, ali je ubrzo otvorila i pitanja o načinu rekonstrukcije stanice, kvalitetu izvedenih radova, stručnom nadzoru, dokumentaciji i odgovornosti institucija koje su učestvovale u projektu.
U mesecima koji su usledili, studentski protesti i blokade fakulteta prerasli su u širu građansku mobilizaciju. Zahtevi su obuhvatili objavljivanje dokumentacije o rekonstrukciji, utvrđivanje odgovornosti, transparentnost rada institucija i borbu protiv korupcije.
Pored neposredne krivične odgovornosti, otvorena su i pitanja političke odgovornosti, načina upravljanja javnim projektima i kontrole trošenja državnog novca.
Dve godine kasnije: Optužnica potvrđena, ali suđenje još nije počelo
Jedno od ključnih pitanja koje prati drugu godišnjicu jeste dokle se stiglo u sudskom postupku.
Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je u julu 2026. godine optužnicu protiv 13 osoba, među kojima su bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, nekadašnja direktorka "Infrastrukture železnice Srbije" Jelena Tanasković i druga lica povezana sa projektom rekonstrukcije stanice.
Optuženima se stavljaju na teret krivična dela u vezi sa ugrožavanjem opšte sigurnosti i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. To su navodi optužnice, a ne pravosnažno utvrđena krivica.
Međutim, do druge godišnjice suđenje nije počelo.
Kako je u septembru objavio novosadski portal 021, branioci troje okrivljenih podneli su Vrhovnom sudu zahteve za zaštitu zakonitosti povodom odluke o potvrđivanju optužnice. Zbog toga je početak postupka dodatno odložen, a pripremno ročište još nije bilo zakazano.
Za porodice stradalih i građane koji su od početka pratili slučaj, protek vremena bez početka glavnog sudskog postupka ostaje jedno od najvažnijih otvorenih pitanja.
Drugim rečima, dve godine nakon tragedije postoje potvrđena optužnica i krivični postupak, ali još nema sudskog epiloga niti pravosnažne odluke o odgovornosti.
Od studentskih blokada do izborne pobede: Tragedija koja je promenila političku scenu
Pad nadstrešnice nije ostao samo pitanje bezbednosti građevinskih objekata i odgovornosti za jedan infrastrukturni projekat. Postao je događaj koji je pokrenuo duboke društvene i političke promene.
Studentske blokade, protestne šetnje i masovna okupljanja proširili su se iz Novog Sada na Beograd i druge gradove. U protestima su učestvovali studenti, nastavnici, poljoprivrednici, radnici i različite grupe građana.
Tokom 2025. godine održani su veliki protesti, a zahtevi za utvrđivanje odgovornosti za tragediju postepeno su prerasli u širu raspravu o funkcionisanju institucija, pravosuđu, korupciji i političkoj odgovornosti.
Političke posledice počele su da se osećaju već u prvim mesecima nakon nesreće. Ministar Goran Vesić podneo je ostavku u novembru 2024, a premijer Miloš Vučević u januaru 2025. godine. Ipak, tadašnja promena Vlade nije značila i promenu parlamentarne većine.
Prekretnica je usledila na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 25. oktobra 2026. godine.
Prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije, Studentska lista osvojila je 52,71 odsto glasova, odnosno 140 mandata, dok je lista "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" dobila 39,17 odsto i 104 mandata. Četiri manjinske liste osvojile su preostalih šest mandata.
Time je politički pokret nastao iz studentskih protesta ostvario izbornu pobedu i obezbedio parlamentarnu većinu, čime je otvoren put za promenu vlasti posle 14 godina dominacije Srpske napredne stranke.
Aleksandar Vučić priznao je izborni poraz i čestitao pobednicima. Ipak, važno je razlikovati izbornu pobedu od formalnog preuzimanja vlasti: konstituisanje novog parlamenta i izbor nove vlade tek predstoje.
Posebna okolnost je i to što je Republička izborna komisija odredila ponovljeno glasanje na pojedinim biračkim mestima za 1. novembar, pa se izborni proces još ne može smatrati potpuno završenim.
Šta će nova vlast morati da uradi u slučaju "Nadstrešnica"?
Izborna pobeda Studentske liste ne znači automatski da su pitanja koja su pokrenula proteste rešena. Naprotiv, pred budućom vladom i novom parlamentarnom većinom nalazi se ozbiljan institucionalni zadatak.
Jedan od najvažnijih izazova biće obezbeđivanje uslova za nezavisno i efikasno vođenje postupaka u vezi sa tragedijom, bez političkog uticaja na tužilaštvo i sudove.
To podrazumeva i očuvanje dokumentacije, transparentnost javnih nabavki, ispitivanje načina na koji su ugovarani i nadzirani radovi, kao i utvrđivanje eventualnih propusta u radu državnih institucija.
Od buduće vlasti očekivaće se i odgovori na šira pitanja koja su pratila proteste: kako sprečiti da se slični propusti ponove, kako unaprediti kontrolu velikih infrastrukturnih projekata i kako obezbediti da javni funkcioneri snose odgovornost za odluke u okviru svojih nadležnosti.
U tom kontekstu, slučaj pada nadstrešnice biće jedan od prvih velikih testova nove parlamentarne većine i institucija koje bi trebalo da pokažu da se promena političkog odnosa snaga može pretvoriti u promenu načina rada države.
Dvogodišnjica između sećanja i očekivanja
Druga godišnjica tragedije u Novom Sadu dolazi u trenutku kakav Srbija nije imala tokom prethodne dve decenije: pokret nastao iz studentskih protesta pobedio je na parlamentarnim izborima, dok se priprema formiranje nove vlasti.
Ipak, politička promena sama po sebi ne predstavlja odgovor na pitanja zbog kojih su građani izlazili na ulice. Ona ne može da zameni sudski postupak, ne utvrđuje krivicu i ne donosi pravdu porodicama koje su izgubile najbliže.
Za porodice 16 stradalih, 1. novembar ostaje dan nenadoknadivog gubitka. Za veliki deo javnosti, to je i datum koji je otvorio pitanje odgovornosti, poverenja u institucije i odnosa države prema bezbednosti građana.
Zato će ovogodišnje okupljanje ispred Železničke stanice imati više značenja: biće to dan sećanja na žrtve, ali i podsetnik da, dve godine kasnije, pravosudni postupak još nije dobio svoj epilog.
Politička scena Srbije u međuvremenu se promenila. Očekivanja građana su velika, ali će se stvarni domet tih promena meriti konkretnim institucionalnim odlukama, nezavisnim radom pravosuđa i odgovorima na pitanja koja su ostala otvorena od 1. novembra 2024. godine.
(EUpravo zato)