U vreme sukoba, ali i u vreme mira, dečja prava moraju da ostanu najvažnija briga svakog naroda. Bez obzira na nacionalnost, politiku ili geografiju, svako dete ima ista osnovna prava: na bezbednost, porodicu, obrazovanje i na budućnost bez straha. Ovi principi su utkani u međunarodno pravo i zajedničke moralne tradicije mnogih kultura. Kada deca postanu žrtve rata, njihova zaštita nije samo nacionalna odgovornost, već i dužnost celokupne međunarodne zajednice.
Za Ukrajinu je ovaj princip postao bolna realnost. Prisilno premeštanje ukrajinske dece nije započelo sa invazijom 2022. godine. Započelo je ranije, nakon što je Ruska Federacija okupirala Krim 2014. godine. Do 2015. bilo je dokaza da su deca odvođena sa okupiranih teritorija i prebacivana preko granice ili dublje u područja pod ruskom kontrolom.
Ono što je počelo kao zabrinjavajući obrazac, od tada je preraslo u sistematski problem velikih razmera.
Danas je Ministarstvo pravde Ukrajine zvanično potvrdilo više od 20.000 slučajeva deportacije i prisilnog premeštanja ukrajinske dece u Rusiju. Za svu tu decu, poremećaj je značio ne samo raseljavanje, već i odvajanje od porodica, gubitak zajednica i napad na njihov identitet, jezika i vezu sa domom. Njihova situacija nas podseća da zaštita dece u sukobima nije apstraktni princip, već ljudska odgovornost koja zahteva kontinuiranu međunarodnu saradnju.
Ukrajinske vlasti i organizacije civilnog društva koje rade na ovim slučajevima se takođe suočavaju sa ogromnim izazovima u praćenju gde su deca odvedena. Rusija nije pružila sveobuhvatne podatke o broju premeštene dece ili o njihovoj lokaciji, što enormno otežava njihovu identifikaciju i konačan povratak. Čak i kada se deca lociraju, proces njihovog vraćanja kući može da bude dug i složen.
Zato je međunarodna saradnja od ključne važnosti. Nijedna zemlja suočena sa takvim izazovom ne može sama da ga reši.
To je svrha inicijative predsednika Zelenskog „Vratimo decu Ukrajini“ i Međunarodne koalicije za povratak ukrajinske dece, zvanično pokrenute u Kijevu 2. februara 2024. Danas koalicija okuplja 49 vlada i partnera posvećenih osiguravanju da se deca koju je Rusija deportovala i prisilno premestila tokom rata mogu bezbedno vratiti kući i ponovo izgraditi svoje život. Njen fokus je humanitaran: zaštita prava dece i osiguravanje poštovanja međunarodnih standarda koji štite decu. Nakon što je bila posmatrač od juna 2024. godine, EU je postala član Koalicije u septembru 2025.
Kroz kontinuirane diplomatske, humanitarne, pravne napore i međunarodnu saradnju, do danas je vraćeno i podržano kroz programe rehabilitacije i reintegracije 2133 ukrajinske dece. Za svako dete povratak kući predstavlja povratak nečem nezamenljivom – zagrljaju porodice, prepoznatljivom jeziku i kulturi i šanse da odrastu u mestu gde pripadaju.
Ali ovo su samo neke od priča. Stotine hiljada dece su i dalje pod ruskom kontrolom — deportovana ili zaglavljena u privremeno okupiranim teritorijama. Rešavanje ovog izazova zahteva pravi globalni odgovor. Zaštita dece u sukobu nije odgovornost samo jednog aktera; to je zajednička dužnost ukorenjena u univerzalnim ljudskim vrednostima.
Zbog toga Međunarodna koalicija za povratak ukrajinske dece poziva zemlje širom sveta da učestvuju ili posmatraju.
Srbija je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu, pored Bosne i Hercegovine, koja se nije pridružila Koaliciji.
Koalicija prepoznaje da mnoge nacije širom sveta, uključujući i Srbiju, donose neprocenjivo iskustvo po ovom pitanju. Od napora za izgradnju mira i pomirenje do programa zaštite i reintegracije dece nakon sukoba, mnoge zemlje su pokazale liderstvo u zaštiti ranjive dece i obnovi zajednica.
Koalicija nije samo platforma za podršku povratku ukrajinske dece. Ona je takođe prostor za razmenu uvida i jačanje globalnih pristupa zaštiti dece u sukobima. Zemlje koje se pridruže Koaliciji mogu da podele svoja gledišta i lekcije naučene iz sopstvenih iskustava. Iako je sukob u Ukrajini naša polazna tačka, cilj je širi: nadamo se da ćemo na kraju oblikovati međunarodne prakse koje mogu da zaštite decu svuda.
Učešće takođe stvara prilike za zajednički rad na pravnim i institucionalnim okvirima koji štite decu. Širom sveta su vlade razvile inovativne pristupe za njihov povratak, psihološku rehabilitaciju i očuvanje kulturnog identiteta dece nakon raseljavanja. Spajanjem ovih iskustava, Koalicija nastoji da ojača međunarodne norme i praktične mehanizme koji pomažu u tome da se osigura poštovanje dečjih prava u svakom sukobu.
Koalicija nastavlja da širi ovu saradnju. Najnoviji sastanak na visokom nivou Međunarodne koalicije za povratak ukrajinske dece, koji su zajednički organizovale EU, Ukrajina i Kanada, održan je 11. maja u Briselu, okupivši partnere kako bi razmotrili naš napredak i identifikovali dalje praktične korake za pomoć u povratku dece njihovim domovima i porodicama.
U krajnjoj liniji, zaštita dece nikada ne bi trebalo da se posmatra kao geopolitičko pitanje. To je humanitarni imperativ zasnovan na priznanju da deca zaslužuju bezbednost, dostojanstvo i brigu. Povratak razdvojene dece nije samo pitanje rešavanja posledica današnjeg rata, već i jačanja globalne posvećenosti zaštiti budućih generacija od sličnog zla.
Međunarodna koalicija za povratak ukrajinske dece predstavlja značajan korak ka tom cilju. Zajedničkim radom, u različitim regionima, kulturama i političkim perspektivama, možemo obnoviti detinjstva narušena sukobom i ojačati globalni okvir koji štiti decu svuda.
Pozivamo Srbiju i partnere iz celog sveta da se pridruže ovom naporu. Vaši glasovi, iskustva i liderstvo su neophodni da se osigura da zaštita dece ostane univerzalni prioritet. Jer kada je reč o pravima i dostojanstvu dece, naša zajednička humanost uvek mora da bude na prvom mestu.
Nj.E. Andreas fon Bekerat, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji
Nj.E. Mišel Kameron, ambasador Kanade u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji
Nj.E. Oleksandr Litvinenko, ambasador Ukrajine u Srbiji