Povodom Dana državnosti Crne Gore, koji se obeležava 13. jula, sa ambasadorom Crne Gore u Srbiji Nebojšom Đokovićem, razgovarali smo o evropskom putu njegove zemlje, regionalnoj saradnji, odnosima sa Srbijom, spoljnopolitičkim prioritetima, ali i značaju ekonomske diplomatije.
On je u intervjuu govorio i o napretku Crne Gore u pregovorima sa Evropskom unijom, očekivanjima od procesa proširenja, ulozi Zapadnog Balkana u trenutnim geopolitičkim okolnostima, ali i o tome kako njegovo lično iskustvo iz privrede doprinosi modernoj diplomatiji.
Šta biste izdvojili kao rezultat prethodne godine na koji je Crna Gora najponosnija?
"Dan državnosti Crne Gore predstavlja priliku da se podsetimo vrednosti na kojima počiva naša država: slobode, antifašizma, multietničkog sklada i evropske orijentacije. U prethodnoj godini Crna Gora je ostvarila značajan napredak upravo na putu evropskih integracija, potvrđujući status najnaprednijeg kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Posebno bih izdvojio napredak u ispunjavanju obaveza iz pregovaračkog procesa, intenziviranje reformi u oblasti vladavine prava, kao i uspešno održavanje pozitivnog političkog dijaloga sa evropskim partnerima. Istovremeno, nastavili smo da razvijamo ekonomiju, unapređujemo investicioni ambijent i jačamo međunarodni ugled Crne Gore kao pouzdane članice NATO-a i odgovornog partnera u regionu.
Najveći uspeh nije samo u pojedinačnim rezultatima, već u činjenici da postoji jasna strateška orijentacija države i širok društveni konsenzus da evropska budućnost predstavlja najbolji okvir za razvoj Crne Gore i dobrobit njenih građana."
Evropske integracije
Crna Gora važi za zemlju koja je najviše odmakla u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Iako u Podgorici ne žele da licitiraju datumima, njihov cilj je jasan, a to je nastavak reformi i zatvaranje pregovaračkih poglavlja kako bi zemlja bila spremna za članstvo u narednim godinama. Ipak, ambasador smatra da je najvažnije da koristi od evropskog puta pre svega osete građani.
Još jedna potvrda koju je Crna Gora dobila od EU je i poverenje da organizuje veliki samit. Nedavno održani samit u Tivtu okupio je brojne regionalne i međunarodne zvaničnike. Koje su, po Vašem mišljenju, najvažnije poruke i zaključci ovog skupa?
"Samit u Tivtu još jednom je potvrdio da Zapadni Balkan ostaje visoko na agendi Evropske unije i međunarodnih partnera. Posebno je značajno što je naglašena potreba za ubrzanjem procesa proširenja, uz jasno očekivanje da države kandidati nastave sprovođenje reformi.
Crna Gora je i ovoga puta prepoznata kao zemlja koja svojim rezultatima potvrđuje da je evropska perspektiva dostižna. Istovremeno, poslata je važna poruka da regionalna saradnja nije alternativa evropskim integracijama, već njihov sastavni deo.
U vremenu brojnih geopolitičkih izazova, stabilan i prosperitetan Zapadni Balkan predstavlja zajednički interes cele Evrope, a Crna Gora će nastaviti da doprinosi dijalogu, povezivanju i jačanju međusobnog poverenja."
Evropske integracije su u samom vrhu agende vaše zemlje. Kako ocenjujete napredak Crne Gore i koji je realan datum članstva?
"Crna Gora je danas najdalje odmakla u pregovorima sa Evropskom unijom i to predstavlja priznanje za dugogodišnji reformski rad. Naravno, članstvo neće biti rezultat političkih očekivanja, već isključivo ispunjavanja jasno definisanih kriterijuma.
Naš cilj ostaje ambiciozan, da budemo spremni za članstvo do 2028. godine, ukoliko nastavimo sadašnjim tempom reformi i ukoliko proces proširenja bude jednako snažno podržan od strane Evropske unije.
Važno je naglasiti da evropske integracije nisu cilj same po sebi. Reforme koje sprovodimo pre svega služe građanima kroz jačanje institucija, pravne sigurnosti, ekonomskog razvoja i kvaliteta života."
Koje je od poglavlja trenutno najteže zatvoriti i zašto?
"Najzahtevnija ostaju poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, pravosuđe, borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala i zaštitu osnovnih prava.
To nije specifičnost samo Crne Gore, reč je o oblastima koje predstavljaju temelj evropskih vrednosti i od kojih zavisi ukupna dinamika pregovora.
Upravo zato Crna Gora tim reformama pristupa kao dugoročnom procesu institucionalnog jačanja, svesna da kvalitet sprovedenih reformi ima mnogo veći značaj od njihove brzine."
Šta bi članstvo Crne Gore u EU konkretno značilo za privredu i građane? U kojoj oblasti očekujete najbrže vidljive efekte?
"Članstvo u Evropskoj uniji donelo bi pre svega veću pravnu sigurnost, snažnije investicije, pristup znatno većim evropskim fondovima i dodatni podsticaj ekonomskom razvoju.
Građani bi korist osetili kroz kvalitetnije javne usluge, unapređenu infrastrukturu, više mogućnosti za obrazovanje, zapošljavanje i poslovanje, kao i kroz usklađivanje standarda sa najrazvijenijim evropskim državama.
Najbrži efekti očekuju se u oblasti investicija, infrastrukture, digitalizacije i razvoja malih i srednjih preduzeća, ali dugoročno najveća vrednost članstva biće snažnije institucije i veće poverenje građana u sistem. Crna Gora već koristi evro kao valutu, što smanjuje transakcione troškove. Porezi su atraktivni za investitore, a ulaskom u EU stvara se mogućnost da postanemo platforma za mnoge investitore kako bi se lakše probili na evropsko tržište."
Regionalna saradnja
Pored evropskih integracija, važan deo spoljnopolitičke agende Crne Gore jeste saradnja sa državama regiona. Od infrastrukturnog povezivanja i ekonomije do obrazovanja i kulture, prostor za zajedničke projekte postoji, a dobri odnosi sa susedima, ističe ambasador, predstavljaju važan deo evropskog puta celog Zapadnog Balkana. Posebno mesto u tome imaju odnosi Srbije i Crne Gore.
U kojoj meri regionalna saradnja doprinosi bržem napretku država Zapadnog Balkana ka članstvu u EU?
"Regionalna saradnja jedan je od ključnih elemenata evropske politike proširenja. Evropska unija očekuje da zemlje regiona razvijaju dobrosusedske odnose, unapređuju ekonomsku povezanost i zajednički odgovaraju na izazove.
Crna Gora dosledno promoviše dijalog, međusobno uvažavanje i saradnju zasnovanu na ravnopravnosti i zajedničkim interesima.
Napredak jedne države predstavlja podsticaj celom regionu, jer doprinosi ukupnoj stabilnosti Zapadnog Balkana i jača poverenje evropskih partnera u politiku proširenja."
Kakvu ulogu Srbija i Crna Gora mogu zajedno da imaju u jačanju stabilnosti i ekonomskog razvoja regiona?
"Srbija i Crna Gora su bliske države povezane ekonomijom i intenzivnim međuljudskim kontaktima. Zajednička istorija u gotovo jednom veku života kroz različite oblike društvenog uređenja, zajednička borba za slobodu i nezaboravne slavne pobede, od kojih bih izdvojio, na primer, Mojkovačku bitku. Ove godine navršilo se 110 godina od te herojske epopeje.
Naše zemlje mogu zajedno doprinositi razvoju saobraćajne i energetske povezanosti, unapređenju trgovine, turizma, digitalne transformacije i saradnje u oblasti obrazovanja, nauke i kulture.
Stabilni i konstruktivni bilateralni odnosi predstavljaju doprinos ne samo našim građanima već i ukupnoj stabilnosti regiona."
Više puta ste spominjali da Srbija i Crna Gora nemaju otvorenih pitanja. Ipak, postoji prostor za unapređenje odnosa. Šta je najvažnije kada govorimo o saradnji?
"Crna Gora i Srbija imaju intenzivne i sadržajne odnose u brojnim oblastima. Naši građani svakodnevno potvrđuju koliko su dve države upućene jedna na drugu. Bliskost i povezanost država je evidentna.
Uvek postoji prostor da saradnju dodatno unapredimo kroz češće institucionalne kontakte, razvoj zajedničkih infrastrukturnih projekata, jačanje privredne saradnje, unapređenje kulturnih i obrazovnih veza, kao i kroz veću podršku poslovnim zajednicama.
Naš pristup ostaje jednostavan: otvoren dijalog, međusobno poštovanje i usmerenost na teme koje donose konkretnu korist građanima obe države."
Spoljna politika
Danas kada se međunarodni odnosi brzo menjaju, male države suočavaju se sa izazovom da očuvaju jasne spoljnopolitičke prioritete, ali i razvijaju saradnju sa različitim partnerima. Crna Gora, kaže ambasador, ostaje čvrsto opredeljena za članstvo u Evropskoj uniji, istovremeno negujući bilateralne odnose koji mogu doprineti ekonomskom razvoju zemlje.
Premijer Milojko Spajić se nedavno sastao sa premijerom Kine. Vaša Vlada održava odnose sa velikim silama na istoku, uporedo sa EU integracijama. Kako Crna Gora balansira te odnose?
"Spoljna politika Crne Gore jasno je definisana. Naš strateški prioritet ostaje članstvo u Evropskoj uniji, uz puno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i odgovorno ispunjavanje obaveza koje proizlaze iz članstva u NATO-u.
Istovremeno, Crna Gora razvija konstruktivne bilateralne odnose sa brojnim državama sveta, uključujući Kinu, na osnovama međusobnog poštovanja, međunarodnog prava i obostrano korisne ekonomske saradnje.
Razvijanje ekonomskih odnosa sa različitim partnerima ne dovodi u pitanje našu stratešku evropsku i evroatlantsku orijentaciju, već predstavlja deo odgovorne i uravnotežene spoljne politike."
Kako vidite ulogu Crne Gore u odnosu sa SAD u trenutnom regionalnom kontekstu?
"Sjedinjene Američke Države predstavljaju jednog od najvažnijih strateških partnera Crne Gore. Naše partnerstvo zasniva se na zajedničkim vrednostima, savezništvu u okviru NATO-a i dugogodišnjoj saradnji u oblasti bezbednosti, reformi i ekonomskog razvoja.
Crna Gora ostaje posvećena jačanju transatlantskih odnosa, jer verujemo da su snažno evropsko i transatlantsko partnerstvo ključni za stabilnost Zapadnog Balkana.
Istovremeno, nastavićemo da budemo pouzdan partner koji doprinosi regionalnoj sigurnosti, dijalogu i međunarodnoj saradnji."
(EUpravo zato)