Drugi avgust već par godina u kalendaru kao dan od kada se primenjuje veći deoevropskog Zakona o veštačkoj inteligenciji. Sam zakon je na snazi još od 1. avgusta2024, ali su njegova najteža pravila čekala ovaj datum: pravila za visokorizične sisteme, one koji odlučuju o tome ko će dobiti posao, kredit, mesto na fakultetu ili socijalnu pomoć.
Ta pravila se sada ipak odlažu. Za samostalne visokorizične sisteme iz Aneksa III primena jepomerena na 2. decembar 2027, a za visokorizične sisteme ugrađene u proizvode obuhvaćene sektorskim propisima iz Aneksa i, poput medicinskih uređaja, na 2. avgust 2028.
Odluka je doneta kroz paket izmena poznat kao Digitalni omnibus, i to u dosta kratkom roku. Politički dogovor postignut je u maju, Evropski parlament ga je odobrio 16. juna, Savet 29. juna, izmene su objavljene u Službenom listu EU 24. jula, a na snagu su stupile 27. jula.
Utisak je da sui z Brisela opet pomerili najznačajnije primene AI Acta zbog obimnosti i kompleksnosti primene. Odložen je najskuplji i najsloženiji deo zakona, onaj koji traži opsežne procene usklađenosti, dokumentaciju i sertifikaciju. Ostatak primene Zakona ide po planu, i upravo taj ostatak se tiče najvećeg broja ljudi i firmi.
Od 2. avgusta primenjuje se član 50, pravila o transparentnosti. Njihova suština staje u jednu rečenicu: čovek ima pravo da zna kada razgovara sa mašinom i kada gleda ono što je mašina napravila. U praksi se obaveze dele na dve strane. Pružalac sistema mora da obezbedi da korisnik bude obavešten kada neposredno komunicira sa veštačkom inteligencijom, osim kada je to očigledno.
Pružalac sistema koji generiše sintetički zvuk, sliku, video ili tekst mora da obezbedi mašinski čitljivo označavanje i mogućnost da se prepozna da je sadržaj napravila ili izmenila veštačka inteligencija.
Sa druge strane su obaveze onih koji sadržaj objavljuju: ko objavljuje dipfejk, mora to jasno da obeleži, a tekst objavljen radi informisanja javnosti o pitanjima od javnog interesa, recimo o politici, zdravlju, pravosuđu ili životnoj sredini, mora da nosi oznaku ako ga je veštačka inteligencija napisala ili izmenila, osim kada je prošao ljudsku proveru ili uredničku kontrolu i kada za objavu postoji urednička odgovornost.
Postoji i prelazni rok, tj do 2. decembra 2026. vreme za prilagođavanje imaju samo sistemi koji su na tržištu bili pre 2. avgusta, i to samo za tehničko označavanje sadržaja, dok ostale obaveze važe odmah.
Tog istog 2. decembra počinje da se primenjuje i nova zabrana, uvedena upravo kroz Omnibus. Zabranjeni su sistemi namenjeni generisanju ili menjanju privatnih sadržaja bez pristanka, kao i zlostavljanja, ali i sistemi kod kojih je takav ishod razumno predvidiv i ponovljiv, a pružalac nije ugradio razumne i adekvatne tehničke zaštite. Zabranjena je i sama upotreba sistema u tu svrhu. Odgovornost se time pomera na početak: rizik se procenjuje dok se sistem pravi, ne kada šteta već nastane.
Postoji, međutim, dosta izazova u samoj infrastrukturi za sprovođenje Zakona.
Prema preseku iz marta 2026. samo osam od 27 država članica bilo je formalno odredilo telo zaduženo za nadzor, iako je rok za to istekao još avgusta 2025. Finska je posao završila prva, njena Agencija za saobraćaj i komunikacije radi od januara.
Nemačka je nadzor podelila na više sektorskih tela, sa Saveznom agencijom za mreže kao glavnom adresom. Irska je najavila da će njena nacionalna kancelarija za veštačku inteligenciju biti spremna do avgusta. Ostali kasne, pa će sprovođenje u prvo vreme biti neujednačeno: ista firma sa istim proizvodom u jednoj državi može odmah biti pod nadzorom, a u drugoj čekati da se nadzorno telo uopšte uspostavi.
Zaprećene kazne su ozbiljne, do 35 miliona evra ili 7 odsto svetskog prometa za zabranjene prakse, do 15 miliona ili 3 odsto za kršenje pravila o transparentnosti. Ali kazna koju još nema ko da izrekne za sada ostaje broj na papiru.
Zašto bi sve ovo zanimalo nekoga u Srbiji?
Zato što ova pravila važe za sve koji izvoze i posluju na tržištu EU. Obaveze mogu da važe i za firme izvan Unije ako svoj sistem stavljaju na tržište EU, puštaju ga u upotrebu u EU ili se ono što sistem proizvede koristi u EU.
Dovoljno je da neko u Minhenu ili Lionu koristi četbot napravljen u Beogradu, i za taj četbot važe ista pravila kao za nemački ili francuski. To se tiče naših izvoznika softvera, agencija koje prave rešenja za strane klijente, ali i startapa, koji ciljaju evropsko tržište od prvog dana. Za njih ova primena predstavlja novu obavezu.
Dobra vest je da je ovaj deo zakona ujedno i najjeftiniji za ispunjavanje.
Obaveštenje da korisnik razgovara sa mašinom je nekoliko redova teksta i jedna izmena u samoj aplikaciji.
Označavanje generisanog sadržaja je tehnički rešen problem, veliki dobavljači modela već ga ugrađuju. Odloženi visokorizični deo će jednog dana tražiti ozbiljan novac i ozbiljne ljude, ali ovo što stiže sada traži uglavnom pažnju i odluku da se uradi. Ove obaveze će prikazati korisnicima koliko kompanije već koriste AI u određenim sistemima.
(EUpravo zato)