- Science piše da je Studentska lista osvojila 140 od 250 mesta u Skupštini, uz veliki broj poslanika iz akademske zajednice i više od polovine sa doktoratom ili diplomom medicine.
- Među novim poslanicima su astrofizičari, inženjeri, hemičari i lekari, pa list ocenjuje da Srbija možda dobija jedan od najobrazovanijih parlamenata na svetu.
Nakon izborne pobede pokreta okupljenog oko studentske liste "Studenti pobeđuju", čak 140 od ukupno 250 poslaničkih mesta pripalo je njenim kandidatima, među kojima je veliki broj ljudi iz akademske zajednice. Više od polovine njih ima doktorat ili diplomu medicine, piše Science.
Astrofizičar koji istražuje razvoj galaksija, elektroinženjer koji je učestvovao u projektovanju robota, hemičar koji je tokom pandemije radio na razvoju lekova protiv kovida 19, kao i brojni stručnjaci iz oblasti obrazovanja, sociologije, političkih nauka i medicine, svi oni sada su deo parlamentarnog saziva koji bi, prema oceni autora teksta, mogao da bude jedan od najobrazovanijih na svetu, navodi list.
Posle pobede na parlamentarnim izborima 25. oktobra, studentska lista našla se pred velikim zadatkom, formiranjem nove vlade i određivanjem pravca budućeg razvoja Srbije.
Pokret je najavio borbu protiv korupcije, uspostavljanje sistema u kojem će se vrednovati znanje i sposobnosti, veću odgovornost institucija i jačanje vladavine prava.
Naučna zajednica očekuje promene na univerzitetima
Veliki broj akademskih građana među novoizabranim poslanicima probudio je nadu i u značajne promene u oblasti nauke i visokog obrazovanja.
Kako se navodi u tekstu, tokom prethodnih 13 godina vlasti Aleksandra Vučića akademske slobode bile su narušavane, univerziteti su postajali sve više izloženi političkim uticajima, dok su kritičari često bili potiskivani na marginu.
Studentska lista najavila je veću autonomiju univerziteta, stabilnije finansiranje nauke i dostupnije obrazovanje, uz cilj da se zaustavi dugogodišnji odlazak stručnih i obrazovanih ljudi iz zemlje.
"Ova pobeda je od presudnog značaja za naše univerzitete jer odmah zaustavlja dosadašnje sistematsko urušavanje visokog obrazovanja", izjavila je Sofija Stefanović, bioarheološkinja sa Univerziteta u Beogradu.
Ona je ocenila da će novoj vlasti najpre biti potrebno da obnovi vladavinu prava i pokrene borbu protiv korupcije, zbog čega će za potpun oporavak naučnog sektora biti potrebno vreme. Ipak, smatra da su promene sada na vidiku.
"Pred nama su bolja vremena", poručio je i rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić.
Kako je nastao studentski pokret?
Pokret koji je ostvario izbornu pobedu proistekao je iz studentskih protesta širom Srbije, pokrenutih nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi.
Studenti su odgovornost za tragediju povezivali sa korupcijom u javnom sektoru i zahtevali transparentnost, odgovornost i pravdu. Kako njihovi zahtevi nisu bili ispunjeni, protesti su se širili i dobijali podršku profesora, nastavnika, akademske zajednice i građana.
U maju 2025. godine studenti su počeli da zahtevaju vanredne izbore i da sastavljaju listu kandidata.
Umesto da se sami nađu u poslaničkim klupama, odlučili su da okupe ljude kojima veruju. Na listi su se, pored profesora i naučnika, našli poljoprivrednici, advokati, umetnici, nastavnici, pa čak i jedan bivši košarkaš.
Na vrhu liste kandidata nalazi se Ilija Srdanović, kardiolog, ali on nije zvanični lider pokreta, a njegova buduća uloga u politici još nije poznata.
Iako bi neki od novoizabranih akademskih građana mogli potpuno da se posvete politici, mnogi planiraju da nastave i svoje naučne i univerzitetske karijere. Poslanicima u Srbiji dozvoljeno je da obavljaju i druge poslove, ukoliko ne postoji sukob interesa.
Naučnici bez političkog iskustva, ali sa velikim stručnim znanjem
Veliki broj novih poslanika nema prethodno političko iskustvo. Ipak, njihovo profesionalno znanje i iskustvo mogli bi da budu značajni za reforme u Srbiji, smatra Željko Popović, molekularni biolog sa Univerziteta u Novom Sadu.
Naučnici se posebno nadaju promenama u načinu upravljanja univerzitetima i finansiranja naučnih istraživanja.
Prethodnoj vlasti zamerano je da je vršila pritisak na univerzitete i profesore da podrže njenu politiku, kao i da je u upravljačka tela fakulteta i univerziteta postavljala politički podobne ljude. Pojedini akademski radnici koji su kritikovali vlast ostajali su bez posla.
"Univerzitet mora da bude slobodan da razmišlja, sprovodi istraživanja i iznosi kritičke stavove, bez straha od političkih posledica", istakla je Marija Lesjak, hemičarka sa Univerziteta u Novom Sadu i novoizabrana poslanica.
Ona je ukazala i na problem centralizovanog sistema finansijskog upravljanja, kroz koji sve transakcije prolaze preko državnog trezora. Prema njenim rečima, takav sistem značajno ograničava mogućnost fakulteta da samostalno upravljaju novcem i planiraju sopstveni razvoj.
Promene u finansiranju nauke i veća podrška istraživačima
Istraživači očekuju i pravedniji sistem raspodele novca za naučne projekte.
Miodrag Krmar, fizičar sa Univerziteta u Novom Sadu i kandidat studentske liste, ocenio je da su se sredstva za nauku ranije često dodeljivala na osnovu političkih i ličnih veza, umesto na osnovu kvaliteta projekata i stručnih rezultata.
Prema njegovim rečima, takva praksa ozbiljno je narušila kvalitet naučnog rada.
Studentska lista najavila je nekoliko promena u ovoj oblasti:
- Predvidljivije i stabilnije finansiranje naučnih istraživanja.
- Osnivanje nezavisnog Fonda za nauku.
- Ukidanje političkog uticaja na ocenjivanje i finansiranje naučnih projekata.
- Veću podršku istraživačima koji rade u inostranstvu, a žele da se vrate u Srbiju.
Koji su naredni politički koraci?
Posle izborne pobede, pokret mora da se dogovori o izboru mandatara i formiranju nove vlade. Predsednički izbori takođe bi trebalo da budu održani, verovatno do kraja godine.
Aleksandar Vučić, koji je već odslužio dva predsednička mandata i nema pravo na još jednu kandidaturu, podneo je ostavku u septembru, uz nameru da nakon parlamentarnih izbora ponovo preuzme funkciju premijera.
Željko Popović upozorava da promena sistema u oblasti nauke i istraživanja neće biti ni jednostavna ni brza.
Ipak, smatra da su studenti svojim primerom pokazali da su promene moguće čak i kada se čini da je politička moć čvrsto koncentrisana u rukama jednog populističkog pokreta.
On se nada i da će podrška akademske zajednice dvogodišnjem studentskom pokretu promeniti način na koji građani posmatraju naučnike i univerzitetske profesore.
Kako ističe, profesori su često izlazili na ulice zajedno sa studentima, a u pojedinim situacijama stajali su između njih i policije kako bi ih zaštitili.
"Pokazali smo da smo deo ovog društva, svim svojim srcem i dušom, i da smo spremni da učinimo sve kako bismo odbranili zajedničke vrednosti i slobodu", poručio je Popović.
(EUpravo zato)