Kada je Alfred Nobel, pronalazač dinamita, 1895. godine napisao svoj testament, malo ko je mogao da pretpostavi kako će čovek čije ime je povezano sa eksplozivom postati simbol mira.
Nobel je, duboko pogođen načinom na koji je njegov izum korišćen u ratu, odlučio da svoj ogroman imetak usmeri ka nagrađivanju onih koji "najviše doprinesu bratstvu među narodima, ukidanju ili smanjenju vojski i širenju mirovnih kongresa". Na ovaj način je iz lične griže savesti nastala ideja koja će oblikovati istoriju 20. i 21. veka.
Prva Nobelova nagrada za mir dodeljena je 1901. godine- Frederiku Pasiju, francuskom ekonomisti i pacifisti, i Žan Anriju Dunanu, osnivaču Crvenog krsta i začetniku Ženevske konvencije. Njihov rad postavio je temelje za shvatanje da se mir ne gradi samo političkim dogovorima, već humanitarnim delovanjem i idejom solidarnosti.
Tokom narednih decenija, nagradu su dobijali borci za ljudska prava, mirovni pregovarači, ali i čitave organizacije poput Ujedinjenih nacija, UNICEF-a i Lekara bez granica.
Izbor nije uvek prolazio bez kontroverzi. Tokom Hladnog rata, nagrada je često bila i politička poruka: od nagrađivanja Martina Lutera Kinga Mlađeg, do sovjetskih disidenata i boraca protiv aparthejda.
Pojedinci su neretko smatrali da je odluka norveškog Nobelovog komiteta previše odraz trenutnih geopolitičkih strujanja, dok su drugi u tome videli hrabrost da se stane na stranu univerzalnih vrednosti čak i kada su one nepopularne.
U 21. veku, značenje nagrade se menja - od klasičnih mirovnih pregovora do borbe protiv klimatskih promena, siromaštva i digitalne represije.
Dobitnik Nobelove nagrade za mir 2025.
Norveški Nobelov komitet je odlučio da nagradu za mir za 2025. godinu, dodeli - Mariji Korini Mačado.
Marija Korina Mačado je izabrana među brojnim imenima - među kojima su se našli i Vlodimir Zelenski, Julija Navaljna, Greta Tunberg, ali i UN, Lekari bez granica i Reporteri bez granica - kao osoba koja se izdvojila po tome što je neumorno radila na promociji demokratije u Venecueli i borbi za mirnu tranziciju iz diktature u demokratiju.
Ona je kao liderka opozicije u Venecueli, bila ključna figura u okupljanju duboko podeljene političke scene, snažno se zalažući za slobodne izbore i ljudska prava. Iako joj je režim kontinuirano onemogućavao politički angažman, Mačado je i dalje vodila borbu za slobodu, podržavala druge kandidate i mobilisala građane da se suprotstave izbornim prevarama.
Nakon godina političkog progona i pretnji, Mačado je ostala posvećena u svojoj borbi, kako navodi komitet. Njena hrabrost i odlučnost inspirišu milione, a njeni napori pokazuju da demokratija može biti ključ za trajni mir.
Izvor: The Nobel Prize