Ovogodišnja Nobelova nedelja počela je u znaku nauke, a prve tri nagrade već su pokazale koliko različite oblasti istraživanja mogu da promene način na koji razumemo svet.
Do sada su proglašeni laureati za fiziologiju ili medicinu, fiziku i hemiju, dok će imena dobitnika za književnost, mir i ekonomiju biti poznata narednih dana.
Posebno je zanimljivo što se među ovogodišnjim dobitnicima nalaze istraživači čiji su radovi na prvi pogled gotovo neverovatno različiti, od upravljanja nervnim ćelijama pomoću svetlosti, preko detektovanja čestica iz dubina svemira, do proučavanja molekula koji imaju svoje „ogledalo".
Nobel za medicinu: Mozak koji može da se kontroliše svetlošću
Prva ovogodišnja Nobelova nagrada pripala je Amerikancu Karlu Dajserotu i Nemcima Peteru Hegemanu i Georgu Nagelu za otkrića koja su omogućila razvoj optogenetike.
U najkraćem, njihovo istraživanje otvorilo je mogućnost da se određene nervne ćelije aktiviraju ili zaustave pomoću svetlosti. To je napravilo veliki pomak u proučavanju mozga, jer su naučnici dobili mnogo precizniji način da posmatraju kako pojedinačne nervne ćelije utiču na ponašanje i različite funkcije organizma.
Zanimljivo je da je deo priče počeo proučavanjem algi. Hegeman i Nagel istraživali su proteine koji reaguju na svetlost kod algi, a kasnije je Dajserot pokazao kako se takvi mehanizmi mogu iskoristiti za kontrolu nervnih ćelija kod sisara.
Optogenetika je danas jedno od važnih oruđa savremene neuronauke. Njena primena se istražuje u vezi sa bolestima i poremećajima poput Parkinsonove bolesti, epilepsije, Alchajmerove bolesti i šizofrenije, mada mnoge moguće terapijske primene još nisu deo standardnog lečenja.
Nobel za fiziku: "Duhovi" ispod leda Antarktika
Ovogodišnji Nobel za fiziku otišao je u ruke Frensisa Halzena, belgijsko-američkog fizičara, za njegov doprinos razvoju opservatorije IceCube i otkrivanju visokoenergetskih neutrina kosmičkog porekla.
Neutrini su među najneuhvatljivijim česticama u prirodi. Toliko su slabo interaktivni da kroz materiju mogu da prolaze gotovo nesmetano, zbog čega ih naučnici često opisuju kao "čestice duhove".
Halzenova ideja bila je neobična: umesto izgradnje ogromnog teleskopa na površini, za detekciju neutrina trebalo je iskoristiti ogroman blok čistog leda na Antarktiku.
Tako je nastao IceCube, detektor smešten duboko ispod površine leda na Južnom polu. Prostire se na približno kubni kilometar leda i koristi više od 5.000 senzora. Kada neutrino retko ipak stupi u interakciju sa materijom, senzori mogu da zabeleže nastali signal.
Ono što ovu priču čini posebno uzbudljivom jeste činjenica da neutrini naučnicima omogućavaju da posmatraju kosmos na potpuno drugačiji način. Oni mogu da nose informacije o eksplozijama zvezda, crnim rupama i drugim ekstremnim kosmičkim pojavama koje nije moguće dobiti samo posmatranjem svetlosti.
Halzen ima 82 godine, a ideju o korišćenju antarktičkog leda za ovakva istraživanja zamislio je još 1988. godine. IceCube je počeo da radi više od dve decenije kasnije.
Nobel za hemiju: Molekuli koji imaju "levu" i "desnu" stranu
Treća ovogodišnja nagrada, objavljena 7. oktobra, pripala je Henriju Kaganu iz Francuske i Kensou Soaiju iz Japana za istraživanja molekularne hiralnosti.
Iza ovog naizgled komplikovanog pojma krije se veoma zanimljiva pojava. Neki molekuli mogu da postoje u dva oblika koji su međusobno kao leva i desna ruka, izgledaju gotovo isto, ali ne mogu potpuno da se preklope.
Ova osobina ima veliki značaj u hemiji i medicini, jer dva "ogledalska" oblika istog molekula mogu imati potpuno različita svojstva. Jedan oblik molekula koji daje miris mentola, na primer, može imati drugačiji miris od svog suprotnog oblika.
Kagan je još tokom 1980-ih pokazao kako se hemijske reakcije mogu usmeravati tako da nastaje prvenstveno jedan od dva moguća oblika molekula. Soai je kasnije napravio još jedan važan korak razvojem takozvane Soai reakcije, koja je omogućila pouzdano stvaranje jednog "ogledalskog" oblika molekula.
Ovakva istraživanja imaju značaj i za farmaceutsku industriju, jer je kod brojnih lekova veoma važno koji oblik molekula ulazi u organizam.
Ove godine nagrada vredi više
Nobelova fondacija je ove godine povećala novčani deo nagrade. Svaki Nobelov laureat, odnosno svaki dobitnik jedne nagrade, dobiće 12 miliona švedskih kruna, što je oko 1,2 miliona dolara.
Povećanje iznosi milion kruna u odnosu na prethodne godine, a odluka je doneta u godini kada Nobelove nagrade obeležavaju 125 godina od prvih dodela.
Zanimljivo je i da sam Alfred Nobel u svom testamentu nije predvideo nagradu za ekonomiju.
Ona je ustanovljena tek 1968. godine, na inicijativu švedske centralne banke, i danas se dodeljuje u okviru Nobelove nedelje, iako formalno nosi naziv "Nagrada Švedske centralne banke za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela".
Ko još čeka na Nobelovu nagradu?
Nobelova nedelja se nastavlja. Nakon medicine, fizike i hemije, očekuju se dobitnici za književnost, zatim Nobelova nagrada za mir, a potom i nagrada za ekonomske nauke.
Svečana dodela svih nagrada tradicionalno će biti održana 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela.
Ovogodišnji laureati tako za sada predstavljaju tri potpuno različite priče: jednu o pokušaju da svetlo postane alat za proučavanje mozga, drugu o hvatanju gotovo neuhvatljivih čestica iz svemira i treću o molekulima koji se ponašaju poput svojih ogledalskih parova.
Upravo ta raznolikost možda najbolje pokazuje zbog čega Nobelova nagrada i više od jednog veka kasnije privlači toliku pažnju.
(M.A./EUpravo zato)