Zamislite da možete da proveravate more onako kako proveravamo vremensku prognozu! Ne povremeno, već svakog dana, u realnom vremenu.
To je jednostavna ideja koja stoji iza MONUSEN-a (Crnogorski centar za podvodne senzorske mreže), projekta koji podržava Evropska unija, a koji pomaže Crnoj Gori da izgradi veštine i tehnologiju za sigurnije, brže i preciznije praćenje podvodnog sveta.
Za Evropsku uniju naučna izvrsnost i razmena znanja imaju veliki značaj. Zato kroz niz programa i projekata aktivno promoviše saradnju između držvava članica i zemalja kandidata.
U tom kontekstu, projekat MONUSEN, posvećen podvodnim senzorskim mrežama, nedavno je podržan kroz program tvininga Horizont Evropa. Projekat je realizovao Univerzitet Crne Gore u saradnji sa Fakultetom elektrotehnike i računarstva Univerziteta u Zagrebu, Univerzitetom u Njukaslu i Italijanskim nacionalnim istraživačkim savetom, vodećim evropskim istraživačkim institucijama u oblastima podvodnih komunikacija i pomorske robotike.
"MONUSEN je projekat usmeren na istraživanje podvodnih senzorskih mreža i napredni monitoring mora. Njegov glavni cilj bio je razvoj znanja, metodologija i praktičnih kompetencija za savremeni podvodni monitoring i njihovo održivo uključivanje u naš rad kroz obuke, zajedničke istraživačke aktivnosti i usvajanje savremenih istraživačkih praksi", rekao je Igor Radusinović sa Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta Crne Gore.
Podvodne senzorske mreže (USN) su važne jer omogućavaju prikupljanje okeanografskih podataka, praćenje zagađenja, istraživanje prirodnih podvodnih resursa, sprečavanje katastrofa, unapređenu navigaciju i primenu taktičkog nadzora. Njihova upotreba se širi širom sveta jer omogućavaju dugoročno praćenje morskog okruženja bez stalnog prisustva osoblja na terenu, dok se podaci redovno dostavljaju, što omogućava brze reakcije i informisano donošenje odluka.
Radusinović objašnjava da je ovaj rad značajan za sve koji se bave tehnologijama namenjenim morskom okruženju - od zaštite životne sredine i očuvanja biodiverziteta, preko razvoja plave ekonomije, do pomorske sigurnosti i bezbednosti.
"More je prostrano, dinamično i često teško dostupno, a tradicionalni monitoring zasnovan na povremenim merenjima i kratkoročnim terenskim istraživanjima sve je manje dovoljan za praćenje uticaja klimatskih promena, pritisaka turizma i pomorskog saobraćaja, potreba akvakulture, kao i za pravovremeno otkrivanje incidenata, neuobičajenih aktivnosti i naglih promena u životnoj sredini. Kapaciteti razvijeni kroz ovaj projekat ostaju trajna vrednost za studente i istraživače na početku karijere, za institucije koje se oslanjaju na podatke u upravljanju obalnim i morskim resursima, kao i za industriju koja traži nove usluge i rešenja u okviru plave ekonomije", objašnjava Radusinović.
Nikola Mišković sa Fakulteta elektrotehnike i računarstva u Zagrebu kaže da je projekat izuzetno važan jer ima za cilj smanjenje razlika u istraživačkoj izvrsnosti između Univerziteta Crne Gore i vodećih evropskih institucija u oblasti podvodnih senzorskih mreža.
"Omogućio je studentima i istraživačima Univerziteta Crne Gore da rade sa najsavremenijom opremom i vodećim stručnjacima, dok najveću korist imaju krajnji korisnici iz oblasti morske biologije, arheologije, sigurnosti i zaštite životne sredine, jer projekat razvija alate za efikasnije praćenje Jadranskog mora. Uključili smo se zbog naučnih izazova povezanih sa koordinisanim ograničenjima navigacije i komunikacije pod vodom, kao i zbog strateškog umrežavanja", rekao je Mišković, naglašavajući da se ova saradnja nadovezuje na dugogodišnje partnerstvo.
Radusinović i Mišković, koji su na projektu radili zajedno sa Džefom Nišamom sa Univerziteta u Njukaslu i Masimom Kasiom iz Nacionalnog istraživačkog saveta Italije u Đenovi, saglasni su da projektne aktivnosti ne bi bilo moguće sprovesti bez podrške EU.
"Učešće u programu Horizont Evropa donelo nam je kredibilitet i pozicioniralo nas na mapi evropskih istraživača. Bez tvining programa možda bismo sproveli eksperiment manjeg obima, ali ne bismo mogli da izgradimo održive istraživačke kapacitete koje danas imamo", kaže Radusinović.
Mišković objašnjava da je tvining program osmišljen kako bi povezao stručnost vodećih institucija EU sa potencijalom zemalja u razvoju.
"Saradnja sa kolegama iz Crne Gore, Italije i Ujedinjenog Kraljevstva omogućava integraciju znanja iz robotike, telekomunikacija i veštačke inteligencije u specifičnim uslovima Jadranskog mora. To zahteva značajna finansijska sredstva za mobilnost i zajedničke eksperimentalne kampanje, što nacionalni programi finansiranja retko podržavaju. Bez finansiranja EU bilo bi nemoguće okupiti takav konzorcijum vrhunskih stručnjaka koji zajednički rade na smanjenju naučnog jaza unutar Evrope“, zaključuje Mišković.
Saradnja među partnerima nastavlja se kroz niz aktivnosti, od kojih će neke imati i komercijalnu dimenziju.
"Sada imamo dobro koordinisan tim, konkretne rezultate i iskustvo stečeno kroz obuke, razmene i zajedničke eksperimente. To znači da u nove projektne prijave ulazimo mnogo bolje pripremljeni i sa jasnijom vizijom onoga što želimo da razvijamo", kaže Radusinović.
Horizont Evropa Twinning je program usmeren na jačanje naučne izvrsnosti i institucionalnog umrežavanja povezivanjem organizacija iz manje razvijenih zemalja sa najmanje dva vodeća evropska istraživačka centra. Njegov primarni fokus je razvoj veština kroz saradnju.
Deo je okvira Horizont Evropa "Širenje izvrsnosti" i raspolaže budžetom od 264,5 miliona evra. Ciljevi programa uključuju jačanje istraživačkih kapaciteta, olakšavanje razmene znanja i povećanje učešća u projektima koje finansira EU kroz institucionalna partnerstva i snažnije aktivnosti umrežavanja.
(EUpravo zato/We Balkans)