Švedska tehnološka scena trenutno je u punom zamahu, ali istovremeno se suočava sa paradoksom: dok predstavnici vlasti pitaju preduzetnike kakva im je podrška potrebna, mnogi osnivači poručuju državi da se povuče i smanji regulativu.
Ta napetost bila je vidljiva na konferenciji Techarena u Stokholmu, gde je zamenica premijera Ebba Busch pozvala startape da "kažu šta im je potrebno".
Iz publike u dvorani Strawberry Arena, Tobias Bengtsdahl iz investicionog fonda Antler imao je jasan odgovor:
"Sklonite se s puta."
"Jedna od stvari koje vlada trenutno radi dobro jeste to što ne radi previše", poručio je, dodajući da bi i švedska vlada i Evropska komisija trebalo da razmisle o deregulaciji umesto o novim pravilima.
Novi tehnološki talas
Početkom 2026. godine Švedska se ponovo našla u središtu tehnološkog buma, čak snažnijeg nego tokom prvog talasa 2010-ih, kada su nastali giganti poput Spotify i Klarna.
Tokom 2025. godine, švedski AI startapi prikupili su gotovo milijardu dolara investicija. Kompanije stare tek dve godine, poput AI startapa Lovable, postale su prepoznatljiva imena u domaćinstvima.
Temelji za ovakav razvoj postavljeni su još devedesetih, kada je država podsticala digitalizaciju poreskim olakšicama za kupovinu računara i ulaganjima u brzi internet.
Jedan od simbola tog doba bio je Niklas Zennström, koji je sa danskim partnerom Janus Friis 2003. pokrenuo Skype.
Prema rečima investitora iz fonda Northzone, upravo je uspeh Skypea pokazao da i mala zemlja poput Švedske može da stvara globalne tehnološke lidere.
Od prvog talasa do AI generacije
Prvi tehnološki talas usledio je nakon finansijske krize, kada su Spotify, Klarna i gejming kompanija King doživeli snažan rast. Ipak, te velike firme „usisale" su najveći deo talenta sa tržišta, što je nakratko usporilo razvoj mlađih kompanija.
Promena se dogodila nakon pandemije i pojave generativne veštačke inteligencije.
Nova generacija osnivača stasavala je upravo u tim velikim kompanijama, učila procese i sada pokreće sopstvene projekte. Među značajnim primerima je i AI firma Sana, koju je 2025. za 1,1 milijardu dolara preuzeo američki gigant Workday, najveća AI akvizicija u Evropi do sada.
Problem imigracije i radne snage
Ipak, rast ima prepreke. Osnivači upozoravaju da Švedska nema dovoljno stručnjaka i da komplikovan imigracioni sistem usporava zapošljavanje stranih talenata. Startapi poput Legora, čija je vrednost procenjena na 1,8 milijardi dolara, rastu iz nedelje u nedelju, ali teško dolaze do potrebnih kadrova.
Preduzetnici ističu da su procedure dobijanja radnih dozvola spore i opterećene pravilima, a nedavno je produžen i minimalni period boravka za dobijanje državljanstva sa pet na osam godina.
Aktuelnu vladu predvode Demohrišćani, uz podršku Swedish Democrats, stranke poznate po restriktivnijem stavu prema imigraciji.
Evropska regulativa kao kočnica
Osim nacionalnih pravila, izazov predstavlja i evropska birokratija. Osnivači upozoravaju da je širenje poslovanja po Evropi izuzetno komplikovano zbog različitih poreskih i pravnih režima, posebno kada je reč o akcijskim opcijama za zaposlene.
Kao potencijalno rešenje navodi se inicijativa EU Inc, koja bi trebalo da olakša prekogranično poslovanje startapa.
Ipak, pojedini investitori smatraju da EU mora i dalje da smanjuje regulatorni pritisak. Kao primer navode AI Act, za koji tvrde da je donet prerano i da može zakočiti evropske AI kompanije, kao i već postojeću uredbu GDPR.
Umesto preteranih ograničenja, poručuju da bi Evropa trebalo da se fokusira na jačanje sopstvenih tehnoloških šampiona, poput francuske AI kompanije Mistral AI, kao i na razvoj sopstvene digitalne infrastrukture i data centara.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)