Svakog minuta u naše okeane dospe količina plastike jednaka tovaru jednog kamiona za smeće. Naučnici upozoravaju da bi se do 2040. plastični otpad u našim morima mogao utrostručiti, ugrožavajući morski život, ali i zdravlje ljudi.
Nedavne studije su otkrile mikroplastiku u ljudskoj krvi, majčinom mleku i vitalnim organima, što izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog dugoročnih efekata na zdravlje.
Skrivene dubine problema plastičnog otpada
Problem je dublji od onoga što vidimo na površini - bukvalno.
Naime, veliki deo ove plastike tone na morsko dno, formirajući podvodno đubre.
Na mestima kao što su istorijski kanali i lagune Venecije, nakupljaju se stare gume, ribarske mreže i plastični sanduci u alarmantnim količinama, polako se razlažući u štetnu mikroplastiku.
Čišćenje podvodnog smeća nije lak zadatak.
Profesionalni ronioci koji rade u mutnim vodama suočavaju se sa različitim rizicima, a njihove operacije su skupe, dok jaružanje morskog dna, što je još jedna uobičajena metoda, može ozbiljno oštetiti krhke morske ekosisteme, često uzrokujući više štete nego koristi.
Pristup visoke tehnologije
Euronews se pridružio istraživačima iz italijanskog CNR-ISMAR instituta za morske nauke dok su koristili naprednu tehnologiju sonara za mapiranje podvodnih plastičnih žarišta u Velikom kanalu u Veneciji.
Ove detaljne karte su ključni prvi korak ka poluautomatskom uklanjanju velikih ostataka iz obalnih voda.
Projekat Maelstrom razvio je sofisticiranog robota sposobnog da radi na dubinama do 20 metara, precizno izvlačeći velike otpadne predmete, ostavljajući morski život neometanim.
Robotska platforma kombinuje AI stručnost iz Tecnalije sa naprednom mehanikom iz CNRS-LIRMM.
Tokom javnih demonstracija u Veneciji, robot je uspešno uklonio gume, mreže, pa čak i aluminijumske limove, dokazujući svoju efikasnost u realnim uslovima.
"Veoma je važno imati ovu vrstu tehnologije, ne samo ovde u Veneciji, već i u primorskim oblastima i lučkim gradovima uopšte", objašnjava dr Fantina Madrikardo, koordinatorka projekta Maelstrom.
Kako pojašnjava, mnogo otpada je napušteno ili izgubljeno u blizini gradova i luka, teško ga je videti, a još teže rešiti, dok slanje ronilaca može biti opasno.
"Tako robot može učiniti proces bržim i sigurnijim", navodi ona.
Zavesa od mehurića
Reke nose plastični otpad iz gradova u unutrašnjosti pa sve do mora, zbog čega zagađenje okeana predstavlja problem svima. Zbog toga je priobalni grad Vila do Konde u severnom Portugalu odlučio da udruži snage sa naučnicima iz projekta Maelstrom kako bi instalirali inovativno rešenje: "barijeru od mehurića" u reci Ave.
Ovaj relativno jednostavan sistem stvara zavesu od vazdušnih mehurića, zadržavajući plastični otpad pre nego što stigne do Atlantskog okeana, dok omogućava ribama i čamcima da bezbedno prođu.
Naučnici sa Interdisciplinarnog centra za istraživanje mora i životne sredine Univerziteta u Portu (CIIMAR) sada analiziraju efikasnost barijere mehurića i njen uticaj na ekosistem ušća.
"Skupljamo sve vrste otpada i dosta je plastičnog. I mi proučavamo ono što pronađemo, tako da znamo izvore, odakle dolazi taj otpad", kaže Isabel Sousa Pinto, profesor na FCUP-u i vođa grupe za priobalni biodiverzitet na CIIMAR-u, Univerziteta u Portu.
On pojašnjava šta se dalje radi.
"Zatim radimo procenu ekosistema, da li je situacija bolja. Znamo da preostaje sve manje smeća, ali nam treba više vremena pre nego što se ceo ekosistem oporavi i pre nego što možemo da kažemo da li i u kojoj meri ima boljitka zbog ove barijere mehurića koju još proučavamo", navodi on.
Grad je pomogao u dizajniranju sistema, obezbedio finansijska sredstva i okupio sve ključne zainteresovane strane kako bi se to ostvarilo, uključujući lučku upravu, kapetaniju, portugalsku agenciju za životnu sredinu, regionalno udruženje za upravljanje otpadom i Centar za praćenje i tumačenje životne sredine, koji sprovodi kampanje za informisanje javnosti i podizanje svesti.
Ključ trajne promene
Tim Maelstroma naglašava da je čišćenje plastičnog otpada samo deo rešenja te da bi sprečavanje plastike da uđe u životnu sredinu moglo bi biti još važnije.
Istraživači sarađuju sa industrijama kako bi smanjili plastični otpad na njegovom izvoru i razvili održivije prakse.
Putem kampanja za čišćenje plaža i obrazovnih programa, oni takođe osnažuju lokalne zajednice da preduzmu akcije u zaštiti naših mora i okeana.
Prema istraživaču CIIMAR-a Luisu R. Vieiri, rešavanje morskog otpada nije samo korišćenje nove tehnologije za njegovo čišćenje, već je potreban zajednički napor da se podigne svest, preuzme odgovornost i spreči da otpad dospe u okean.
Kako navodi, tek tada se možemo nadati budućnosti u kojoj naši okeani više neće biti opterećeni plastičnim otpadom.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)