- U Australiji je 136.000 papirnih šolja i više od 1,2 miliona staklenih flaša pretvoreno u asfalt za dve nove deonice u Penritu.
- Eko-asfalt je napravljen tehnologijom 'pak-pave', uz više od polovine materijala iz reciklaže i oko 24 odsto manji ugljenični otisak.
Koliko ste puta kupili kafu za poneti i papirnu šoljicu bacili u kantu?
Neko se ipak dosetio kako da tim ambalažama pruži drugi život, a kartonske šoljice će se ubuduće nalaziti u putevima!
U Australiji, skoro 136.000 papirnih šolja za kafu za jednokratnu upotrebu, što odgovara cifri od najmanje 1,2 miliona staklenih flaša, pretvoreno je u materijal za asfaltiranje dva puta, prenosi "Times of India".
Ovaj neverovatan projekat dokazuje da ekologija i infrastruktura mogu da idu ruku pod ruku, i da otpad može da se transformiše u vrhunski kolovoz.
Eksperiment, sproveden u Penritu, u saveznoj državi Novi Južni Vels, nije bio samo spektakularna demonstracija reciklaže.
Više od polovine materijala korišćenog za ove dve deonice potiče iz recikliranih izvora, dok je ugljenični otisak asfalta smanjen za oko 24 odsto.
Ukupno je obnovljeno 740 metara puta, a lokalne vlasti su ovaj projekat predstavile kao pionirski.
Prva deonica, dugačka 390 metara, nalazi se u ulici Džejmison roud u Južnom Penritu.
Tamo su korišćena vlakna dobijena iz približno 72.000 jednokratnih šolja za kafu. Druga deonica od 350 metara, nalazi se u Erskin Parku, i sadrži materijale još oko 64.000 šolja.
Ukupno, skoro 136.000 jednokratnih kartonskih šoljica, koje bi inače završile na deponiji, pretvoreno je u sirovinu za izgradnju puteva.
Više od 1,2 miliona flaša "ugrađeno" u asfalt
I to nije sve. U mešavinu su ušle i ogromne količine recikliranog stakla.
Za prvu pomenutu deonicu iskorišćen je ekvivalent od više od 765.000 flaša, dok je za drugu lokaciju upotrebljeno najmanje 450.000.
To u praksi znači da je više od 1,2 miliona recikliranih staklenih flaša pretvoreno u infrastrukturni materijal.
Staklo se drobi i tako uspešno zamenjuje deo mineralnih materijala koji se uobičajeno koriste u proizvodnji asfalta.
Pored toga, u sastav su ušli i asfalt skinut sa starih puteva, kao i šljaka iz industrije čelika, čime se obezbedilo da više od polovine materijala upotrebljenog za ova dva puta dolazi iz reciklaže.
Zašto je teško reciklirati običnu šolju kafe?
Na prvi pogled, čini se da je šolju za kafu lako reciklirati, s obzirom na to da je uglavnom napravljena od kartona.
Međutim, problem se krije iznutra. Kako vrela tečnost ne bi probila papir, posuda je iznutra obložena tankim vodootpornim slojem.
Upravo ta kombinacija papira i zaštitnog filma otežava njenu preradu kroz standardne sisteme za reciklažu. Zbog toga, proizvod koji koristimo svega nekoliko minuta, najčešće završi na deponiji gde može ostati godinama.
Sa druge strane, papirna vlakna u ovim šoljama su izuzetno visokog kvaliteta. Iz te činjenice se i rodila ideja: ako već ne mogu da se recikliraju tako lako, klasičnim metodama, zašto ih ne bismo pretvorili u sirovinu za nešto sasvim drugo?
Brojni testovi
Ova inovativna ideja nije odmah prekopirana na gradske ulice. Nekoliko godina ranije, stručnjaci su izgradili eksperimentalnu deonicu od oko 50 metara u zapadnom delu Sidneja.
Tamo je asfalt, obogaćen vlaknima izvučenim iz šolja za kafu, bio podvrgnut surovim testovima. Teški i natovareni kamioni neprestano su prelazili preko te površine.
U laboratorijama, inženjeri su uzorke asfalta savijali i izlagali ekstremnom pritisku sve do pucanja, kako bi videli kako izdržava u poređenju sa konvencionalnim materijalima.
Prema rečima učesnika projekta, rezultati su pokazali da se eksperimentalni asfalt ponaša barem jednako dobro kao onaj običan i da ima izuzetno visoku izdržljivost.
Tačna proporcija vlakana iz šolja koja se koristi u recepturi ostala je strogo čuvana poslovna tajna.
Tehnologija "pak-pave"
Nakon opsežnih testiranja, razvijena je tehnologija pod nazivom "pak-pave". U njenom razvoju učestvovao je i Univerzitet u Novom Južnom Velsu kroz nacionalni istraživački program.
Cilj istraživača nije bio da prosto "smešaju đubre u asfalt", već je finalni materijal morao da ispuni apsolutno iste uslove otpornosti i bezbednosti koji se inače traže za puteve kojima svakodnevno saobraćaju teška vozila.
Tek nakon rigoroznih provera, tehnologija je dobila zeleno svetlo.
Ipak, ona najvažnija razlika se ne vidi golim okom. Prema podacima stručnjaka, ovaj eko-asfalt smanjio je za čak 24% emisiju ugljen-dioksida.
Što se vozača tiče, razliku je gotovo nemoguće primetiti, jer kolovoz izgleda sasvim obično.
Očekuje se da površina bude otpornija na pukotine, da proizvodi manje buke pod gumama i da obezbedi bolje prijanjanje na mokrom kolovozu.
Reciklirani putevi
Gradske vlasti su još 2019. godine uspešno testirale asfalt u kom je deo klasičnih materijala zamenjen mrvljenim staklom.
Tada je iskorišćeno oko 50 tona stakla za asfaltiranje ulice Staford, a nakon odličnih rezultata, opština je nastavila sa ovom praksom.
Dve nove deonice u Penritu nipošto ne predstavljaju kraj ovog eksperimenta.
Sada stručnjaci imaju daleko viši cilj. Žele da grade puteve koji su skoro u potpunosti napravljeni od recikliranih materijala.
U njihovoj fabrici u Sidneju, reciklirano staklo se uveliko koristi kao zamena za deo peska, dok se stari asfalt sa dotrajalih saobraćajnica melje i ponovo vraća u proizvodni proces.
(EUpravo zato/Times of India)